Nazivaju ga draguljem ovog nacionalnog parka: Voda u njemu često ne izgleda isto iz (ne)objašnjivih razloga

Da li zaista na tom mestu postoji neka rupa, koja nema dno ili ne, tek istina je da se izgled vode jednog od fruškogorskih jezera neretko menja.

Upravo na tome je, najverovatnije i zasnovana jedna od najpoznatijih legendi o tome kako je Bešenovačko jezero i nastalo.

Međutim, svidelo se to nekome ili ne, postoji realno i logično objašnjenje. Ono je ujedno i prilično jednostavno.

Udubljenje u vodi, koje je na tom delu Nacionalnog parka Fruška Gora nastalo nakon dugogodišnje eksploatacije krečnjaka, vremenom je ispunjeno vodom. Što od podzemnih voda, što od atmosferskih padavina. I to je sve.

Promena izgleda

Iako su boje i nijanse jezerske vode ovog fruškogorskog dragulja, kako se Bešenovačko jezero često karakteriše, nestvarne lepote, pažnju posetilaca privlači i česta promena koja je uočljiva. Upravo to je, verovatno i poslužilo narodu tog kraja kao inspiracija za nastanak jedne od najpoznatijih legendi o njegovom nastanku.

Zasluge za tu čestu promenu nijansi pripisuju se nekakvoj rupi, koja tu postoji i koja, ako je suditi legendi, nema dno.

Simbolični naziv

I dok ima onih koji ga poznaju samo kao Bešenovačko, po nazivu mesta na čijem području se nalazi, jedno od 16 jezera, kojima se Nacionalni park Fruška Gora može pohvaliti, poznato je i po drugačijem, krajnje simboličnom nazivu.

Karakteristično bela boja krečnjaka, koji je na tom području dugo godina eksploatisan, obezbedilo mu je naziv Beli kamen, po kome je takođe poznato.

Ono po čemu je ovo fruškogorsko jezero prepoznatljivo, osim po fascinantnim nijansama plave i zelene boje vode, jeste i oblik, koji je prilično pravilan.

Na njemu nije dozvoljeno kupanje, jer oko jezera ne postoje uređene plaže. Takođe, nema ni toaleta, a ni ostalih sadržaja, te ne funkcioniše ni služba za spasavanje kupača. Sve to znači da je odgovornost za kupanje u Bešenovačkom jezeru na samom kupaču.

Pa ipak, iako se radi o neuređenoj okolini jezera, do Belog kamena nije teško stići. Mnogi stanovnici okolnog područja rado posećuju ovo jezero, posebno tokom leta, jer u njegovim vodama uspevaju da, koliko-toliko pronađu spas od žege.

( Ona.rs / „Kadkakozasto“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.