Plašite se letenja? Ovi mali trikovi mogu da olakšaju poletanje i turbulencije

Za nekoga je ulazak u avion tek početak putovanja, a za drugoga trenutak kada srce počinje da lupa brže, dlanovi se znoje i svaki nepoznat zvuk iz kabine deluje kao znak da nešto nije u redu. Strah od letenja je mnogo češći nego što se čini, a posebno ga pojačavaju turbulencije, osećaj gubitka kontrole i činjenica da većina putnika ne zna šta se tokom leta zapravo događa.

Dobra vest je da ne morate potpuno da prestanete da se plašite da bi vam let bio podnošljiviji. Nekoliko jednostavnih tehnika može da smanji osećaj panike i pomogne mozgu da ne tumači svaki pokret aviona kao opasnost.

Prvo promenite način na koji zamišljate turbulenciju

Jedan od saveta koji je postao posebno popularan među članovima kabinskog osoblja jeste takozvani "trik sa želeom".

Ideja je da avion ne zamišljate kao predmet koji visi u praznom prostoru i svakog trenutka može da "propadne", već kao nešto što se kreće kroz gustu vazdušnu masu koja ga okružuje i podržava.

Turbulencija tada može da se zamisli kao pomeranje kroz neravnije delove te mase, slično kao kada automobil prelazi preko neravnog puta.

Takva mentalna slika ne menja ono što avion radi, ali može da promeni način na koji mozak tumači senzaciju.

Turbulencija jeste neprijatna, ali sama po sebi nije znak da avion gubi kontrolu.

Sedište može da napravi razliku

Ako znate da vas turbulencije posebno uznemiravaju, izbor sedišta može da pomogne.

Pokreti aviona obično se manje osećaju u delu kabine koji je bliži krilima, jer se taj deo nalazi bliže centru ravnoteže letelice. Putnici često prijavljuju i mirniji osećaj u prednjem delu aviona nego sasvim pozadi.

To ne znači da turbulencija tamo nestaje, ali razlika u subjektivnom osećaju može biti dovoljna da nervoznom putniku let bude lakši.

Ako vas dodatno uznemirava pogled kroz prozor, izaberite sedište do prolaza. Ako vam, naprotiv, pomaže da vidite horizont i znate gde se nalazite, prozor može biti bolji izbor.

Zašto svaki zvuk u avionu deluje sumnjivo?

Jedan od velikih izvora straha nije ono što se događa, već ono što ne razumemo.

Posle poletanja možete čuti promenu rada motora. Čućete zvuk uvlačenja stajnog trapa. Krila menjaju konfiguraciju, mogu se čuti udarci i mehanički zvuci, a kabinsko osoblje u određenim fazama leta menja svoje aktivnosti.

Putniku koji ne zna šta se dešava svaki od tih zvukova može delovati alarmantno.

Avijacijski psiholozi zato često savetuju ljudima koji se boje letenja da pre puta nauče nekoliko osnovnih stvari o fazama leta.

Kada znate da će se nekoliko minuta nakon poletanja zvuk motora promeniti jer avion više ne koristi istu snagu kao pri uzletanju, mnogo je manja verovatnoća da ćete tu promenu protumačiti kao kvar.

Poznato je obično manje strašno od nepoznatog.

Pogledajte kabinsko osoblje kada se uplašite

Ovo je možda jedan od najjednostavnijih trikova.

Ako avion uđe u turbulenciju i osetite da vas hvata panika, pogledajte članove kabinskog osoblja.

Ako oni mirno nastavljaju ono što rade ili samo sednu i vežu se kada to procedura nalaže, to vam daje važan signal: situacija možda jeste neprijatna, ali nije neuobičajena.

Kabinsko osoblje prolazi obuku za vanredne situacije i mnogo vremena provodi u avionima. Ono što putniku koji leti dva puta godišnje deluje dramatično, njima je često potpuno rutinski deo posla.

I nema ničeg neprijatnog u tome da im pre poletanja kažete da se bojite letenja. Članovi posade navikli su na takve putnike i često mogu da objasne šta se događa ili vas jednostavno provere tokom leta.

Disanje zaista može da smiri telo

Kada se uplašimo, disanje postaje kraće i brže. Mozak to registruje kao dodatni dokaz da postoji opasnost, pa se reakcija pojačava.

Zato tehnike disanja mogu biti korisne.

Ne morate brojati komplikovane obrasce. Pokušajte jednostavno da izdah traje malo duže od udaha.

Na primer, udahnite polako četiri sekunde, a zatim izdahnite šest.

Ponovite nekoliko puta.

Cilj nije da sebe ubedite da se ne plašite, već da telu pošaljete signal da ne mora da ostane u punoj paničnoj reakciji.

Tokom poletanja možete probati vrlo jednostavan trik

Nekim putnicima najneprijatniji deo leta nisu turbulencije, već samo poletanje.

Ubrzanje, vibracije i osećaj da telo pritiska sedište mogu biti vrlo intenzivni ako ste već napeti.

Jedan jednostavan savet koji dele članovi avionskog osoblja jeste da na kratko podignete stopala sa poda tokom najintenzivnijih vibracija. Time možete smanjiti koliko se podrhtavanje prenosi kroz noge i telo.

Neće promeniti samo poletanje, ali može ublažiti osećaj vibracije koji kod nekih ljudi pokreće strah.

Naravno, sigurnosni pojas treba da ostane vezan, a sva uputstva posade imaju prednost nad bilo kojim ovakvim trikom.

Ne pokušavajte da kontrolišete svaki zvuk i svaki pokret

Strah od letenja često je zapravo strah od gubitka kontrole.

U automobilu imate osećaj da možete da stanete. U vozu možete da ustanete. U avionu ste vezani za sedište i morate da verujete ljudima koje ne poznajete.

Zbog toga neki putnici tokom celog leta prate svaki zvuk, nagib i promenu visine.

Problem je što tako mozak dobija zadatak da neprestano traži znak opasnosti.

Mnogo je korisnije unapred pripremiti nešto što će namerno zauzeti pažnju: film koji dugo želite da pogledate, seriju, podkast, jednostavnu igru, knjigu ili razgovor sa osobom sa kojom putujete.

Cilj nije ignorisanje realnosti, već sprečavanje mozga da dva sata analizira svaki centimetar kretanja aviona.

Da li je dobro unapred proveravati turbulencije?

Nekim ljudima pomaže da unapred znaju kakav se let očekuje.

Postoje servisi koji procenjuju mogućnost turbulencije duž određene rute, pa predvidivost može smanjiti strah kod ljudi kojima najviše smeta neizvesnost.

Ali ovo nije dobar trik za svakoga.

Ako znate da ćete zatim opsesivno proveravati prognozu i svaki mogući "umereni" segment zamišljati kao katastrofu, takve aplikacije mogu samo da povećaju anksioznost.

Zato ih koristite samo ako vam informacija zaista pomaže da se osećate pripremljeno, a ne ako vas tera da još više analizirate let.

Kafa pre leta možda nije najbolji saveznik

Ako ste već nervozni, velika količina kofeina može da pojača telesne senzacije koje veoma liče na anksioznost: ubrzan rad srca, nemir i drhtanje.

Zato nije idealan trenutak za nekoliko jakih kafa neposredno pre ukrcavanja.

I alkohol često deluje primamljivo jer može privremeno da opusti, ali nije dobro rešenje za strah od letenja. Može doprineti dehidraciji, poremetiti san i kod nekih ljudi kasnije pojačati nemir.

Voda, lagan obrok i što normalniji ritam pre puta obično su bolja priprema.

Nemojte procenjivati opasnost prema sopstvenom strahu

Ovo je možda najvažnija stvar koju treba zapamtiti.

Kada telo aktivira paničnu reakciju, osećaj opasnosti može biti ogroman čak i kada realna opasnost nije povećana.

Srce lupa, stomak se stegne, ruke se znoje i mozak kaže: "Ako se ovako osećam, mora da se događa nešto strašno."

Ali intenzitet straha nije mera rizika.

Možete biti potpuno prestravljeni tokom sasvim rutinske turbulencije.

Ako uspete da razdvojite te dve stvari, već ste napravili veliki korak: "Ovo što osećam je strah. Nije dokaz da je avion u opasnosti."

A ako je strah toliko jak da izbegavate putovanja?

Kada strah od letenja dovede do toga da odbijate poslovna putovanja, ne posećujete porodicu, birate višednevne vožnje samo da ne biste ušli u avion ili doživljavate ozbiljne panične napade već danima pre puta, nekoliko trikova možda neće biti dovoljno.

U tom slučaju stručna pomoć može biti veoma korisna.

Programi za strah od letenja i psihoterapijske tehnike, naročito one koje uključuju postepeno izlaganje i rad sa anksioznim mislima, mogu pomoći da se reakcija značajno smanji.

Cilj pritom nije nužno da jednog dana obožavate avione.

Dovoljno je da strah prestane da odlučuje umesto vas gde možete, a gde ne možete da otputujete.

A za sledeći let zapamtite najjednostavnije: naučite šta možete da očekujete, birajte sedište koje vam prija, recite posadi da ste nervozni, usporite disanje i ne tumačite turbulenciju kao propadanje aviona.

Nekada nekoliko razumljivih informacija može da smiri glavu mnogo bolje od pokušaja da sebi ponavljamo da "nema čega da se plašimo".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.