Vreme čitanja: oko 5 min.
Njega su smatrali Isusom, dok pravi nije došao: Jovanjdan slavi krstitelja Hrista i velikog dobročinitelja
Vreme čitanja: oko 5 min.
On je jedna od najzanimljivijih biblijskih ličnosti, a danas mnogi Srbi proslavljaju slavu po njemu
Jovanjdan je četvrta po redu najčešćih slava u Srbiji. Veoma je povezan sa Bogojavljanjem i veliča život i dela jednog od najinteresantnijih svetaca, Jovana Krstitelja.
Preporučujemo
Zašto se Sveti Stefan šaljivo naziva "slavom za škrtice"?
Blago Srba: Porodična slava je deo Uneskove Liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva
Mnoge informacije o Jovanu Krstitelju dobijamo iz jevanđelja, a njegova ličnost do danas je ostala tajnovita i ne do kraja razjašnjena.
Od roođenja smatrao se čudom
Jovanov otac je bio judejski sveštenik Zaharija, od plemena Arona. Hrišćanska predanja navode da je Jovan rođen pola godine pre Isusa Hrista, što se slavi kao praznik Ivandan.
Prema Novom zavetu, Jovanovi roditelji - Zaharije i Jelisaveta, dugo nisu mogli da imaju dece. Na vest da je njegova žena trudna, Zaharije je zanemeo. Kada je trebalo da se novorođenom dečaku dodeli ime, Zaharije, koji nije mogao da govori, na tabli je napisao "Jovan" i tad progovori. Zahvaljivao se Bogu i slavio i povratak glasa, kao i rođenje deteta. Sinu je uputio reči: "I ti ćeš biti poseban. Ići ćeš pred Božjim izabranikom. Nosićeš poruku Božje ljubavi i oproštanja njegovu narodu".
Život u pustinji i propovedanje
"Pokajte se, jer blizu je carstvo nebesko" - Jovanova izreka iz Jevanđelja
Iz pobožnog doma svojih roditelja odlazi kako bi živeo u pustinji blizu reke Jordan. Vreme je provodio u postu i molitvi. Neki su ga opisivali kao vegetarijanca, jer se hranio najčešće medom i biljkama. Isus ga je opisao kao čoveka koji "niti jede, niti pije", kako prenosi "Wikipedia.org". U jevanđeljima je opisan kako nosi odelo od kamilje dlake opasano kožnim pojasom, a slično je opisan i kod Flavija. On je držao apokaliptične propovedi očekujući skoro božansko oslobođenje od grehova.
Išao je po svoj okolini Jordana propovedajući blizinu Carstva nebeskog i pozivao svoje sunarodnike na pokajanje, a mnogi su se kajali za svoje grehe i tražili da ih Jovan krsti. Jovan je nalagao pročišćenje duše kao pripremu za bliski Božji sud. Govorio je da je oprost greha tu za one koji se okrenu Bogu.
Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja, tačnije krštenja, na reci Jordan. Obrednim kupanjem Jevreji su se čistili za dolazak Carstva nebeskog, podsećajući se na legendu o izbavljenju iz egipatskog ropstva i prelaska reke Jordan nakon egzodusa. On ih je utapao u tok Jordana, upućujući ih da treba prestati sa zlim delima i da će ih učiniti slobodnim. Josif Flavije prenosi da pranje vodom nije služilo spiranju grehova, već očišćenju tela, pretpostavljajući da je duša unapred temeljno očišćena pravednošću.
Jevanđelja beleže da su mnogi ljudi iz Jerusalima i okoline, uključujući carinike i vojnike, dolazili da ih krsti. Jovan je bio važna religijska ličnost među Jevrejima. Prema mandejskim predanjima, lečio je bolesne, davao vid slepima, i podizao mrtve. Iz jevanđelja se vidi da su neki Jevreji verovali da je on očekivani Isus Hristos. To je on odbijao, govoreći da je samo "glas vapijućeg u pustinji" (Jovan, 1:23) i da će veći od njega tek doći.
Krštenje Isusa Hrista
Jevanđelja pripovedaju i da je Isus Hristos, oko svoje 30. godine, otišao da se krsti kod Jovana Krstitelja. Hrišćanski izvori prikazuju da je Jovan navodno rekao Isusu: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?" (Matej 3;14), te da ga je krstio tek na njegovo insistiranje. Biblijski tekst pripoveda da nakon što ga je Jovan potopio u reku Jordan i krstio, sa neba se na Isusa spustio Sveti duh u vidu goluba i Božji glas je progovorio:: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji". Ovaj događaj se u hrišćanstvu naziva Bogojavljanje.
Naučnici smatraju da je Isus bio sledbenik Jovanov, prihvatajući njegovu poruku samim tim što je tražio da ga krsti. Prema hrišćanskom predanju, Isus je nakon krštenja proveo četrdeset dana u pustinji, nakon čega je počeo da propoveda.
Viđen kao pretnja i nemilosrdna smrt
Jovan Krstitelj je pogubljen po nagovoru Irodijade, žene Iroda Antipe, kako navodi hrišćansko predanje. Naime, Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, sa kojom se dogovorila da plesom očara Iroda i da mu zauzvrat traži Jovanovu glavu. Irod je uhapsio Jovana i zatvorio ga u tamnicu, da bi kasnije naredio da mu odrube glavu i odnesu Salomi.
Nasuprot hrišćanskom prikazu, istoričari smatraju da je kralj Irod Antipa likvidirao Jovana jer je u njemu video pretnju, jer se bojao da ne izbije ustanak, jer ga je narod verno pratio i slušao sve što je govorio.
Nakon njegovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
"Stoga sveti evanđelist Luka uze od tog svetog tela desnu ruku, koja je krstila Gospoda našeg Isusa Hrista, i odnese u svoj grad Antiohiju. I njome kao nekim skupocenim darom obdari grad za vaspitanje što je u njemu dobio. I od to doba antiohijski hrišćani sa velikim poštovanjem čuvahu svetu ruku Krstiteljevu. Jer i velika čudesa bivahu od nje", piše "Svjovankrstitelj.rs".
Putovanje relikvije po svetu i pronalaženje utočišta na Cetinju
Ruka je potom preneta u Carigrad, u Aja Sofiju, gde je bila do pada Carigrada 1453. godine. Sultan Bajazit II poklanja je ostrvu Rodos, odakle je odneta Maltu, gde je bila do Napoleonovog osvajanja 1798. godine.
Ruski car Pavle I 1799. dobio je svetu ruku i smestio je u Zimski dvorac, gde je počivala do 1917, kada ju je majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II odnela u rodnu Dansku; poklonila ju je dinastiji Karađorđević kao znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Potom se relikvija našla i u Sremskim Karlovcima, pa u riznici crkve pri dvoru na Dedinju, da bi je kralj Petar II Karađorđević posle bombardovanja Beograda sakrio u manastir Ostrog. Policija u raciji 1952. oduzima crkvi ruku i nosi je u Podgoricu, pa u Beograd, sve dok nije poklonjena manastiru Svetog Petra na Cetinju. Tu se i danas nalazi, piše istoričar Dobrica Jovičić za "Istorijski zabavnik".
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Život Svetog Trifuna: Veliki hrišćanski mučenik, voljen i slavljen od strane esnafa, vinogradara i mehandžija
Da li smo zaboravili suštinu slave: To je mesto sabranja, a ne samo telesno ugađanje kroz hranu i piće
Da li slavski kolač sme da se naruči i da li valja da se nosi u crkvu uoči slave: Teolog daje odgovore
Šta simboliše vino na slavi: Jedan čin predstavlja znak da slava može da počne
Video: Porodična slava - deo Uneskove Reprezentativnu liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Slave
Dva ključna koraka u prolećnoj nezi kože: Ne zaboravite da prilagodite i proizvode za skidanje šminke
Ceo svet priča o venčanju milijardera Ankura Jaina i Erike Hamond: Egipatska bajka, privatni avioni i glamur
U redu je ako ne želite da se igrate sa svojim detetom: Evo zašto ovo može biti korisno i za vas i za mališana
