Šta se za Svetu Petku nikako ne prašta? Ovo su stari, zaboravljeni običaji, a 1 stvar je glavna

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra proslavljaju praznik posvećen Svetoj Petki, zaštitnici žena, bolesnih i siromašnih.

Svetiteljka koja inspiriše i danas

Sveta Petka je jedna od najcenjenijih svetiteljki ne samo kod pravoslavaca, već i kod pripadnika drugih veroispovesti. Posebno je poznata kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih. Njena snaga i pobožnost nastavile su da inspirišu ljude i nakon njene smrti, a vernici svedoče o mnogim čudima koja joj se pripisuju.

Veruje se da je imala dar isceljivanja i prorokovanja, zbog čega je stekla veliki ugled među hrišćanskim narodom. Njena energija i danas motiviše vernike na molitvu i duhovno prosvetljenje.

Šta nikako ne raditi na Svetu Petku

U narodu se veruje da žene tog dana ne bi trebalo da mese, kuvaju, peru veš, šiju ili obavljaju druge kućne poslove, kako ne bi na sebe navukle gnev svetiteljke.

"Jedini običaj koji tog dana treba da se ispoštuje je da se ode u crkvu i iskreno pomoli ovoj velikoj svetiteljki. Lepo je da žene tog dana spreme ručak i okupe porodicu, pa da u slozi i miru proslave ovaj veliki praznik", savetuje duhovnik otac Miladin Malić.

Za one koji imaju zdravstvene probleme, preporučuje se umivanje osvećenom vodom ili vodom sa izvora Svete Petke uz iskrenu molitvu.

Šta se veruje da Svetoj Petki nije milo

Prema narodnom verovanju, Sveta Petka "ne prašta" nepoštovanje molitve i pobožnosti, smatra se da, ako se dan provede bez barem jedne iskrene molitve, propušta se prilika za njenu zaštitu i blagoslov.

Takođe, veruje se da nepristojno ponašanje prema porodici i bližnjima – svađe, zavist, ljutnja ili loše misli – može udaljiti milost svetiteljke i narušiti mir tog dana.

U suštini, narodna uverenja podsećaju da se Svetoj Petki treba posvetiti tišinom, molitvom i dobrom rečju, dok se svakodnevni poslovi i konflikti odlažu.

Tradicionalni običaji i rituali

U nekim krajevima devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice kako bi u snu videle budućeg muža. U selima oko Zaječara kolač se lomi i deli stoci za zdravlje. Mlade devojke takođe beru cveće i njime ukrašavaju dom, verujući da će tako u njemu vladati mir i sloga tokom cele godine. Devojčice se oblače u nove haljinice kako bi ih pratila sreća u narednoj godini.

Manje poznati običaji

Čuvanje sveće: Sveća koja je gorela tokom proslave slave treba da se sačuva do sledeće godine. Veruje se da štiti dom od zla i požara.

Čuvanje mrva od kolača: Od slavskog kolača treba sačuvati nekoliko mrva, ponekad pomešanih sa zrnima, koji se čuvaju tokom cele godine radi zdravlja i sreće.

Voda sa svetih izvora: Vernici sačuvaju vodu sakupljenu sa izvora posvećenih Svetoj Petki (tzv. adžija). Ta voda se čuva do ponoći, a potom se njome gasi sveća koja je gorela 24 sata, što donosi dodatnu zaštitu domu.

Prizivanje Svetinje: Kada postoji opasnost od zla, Svetu Petku se priziva uz pomoć tamjana i crvenog vina kojim se zaliva slavski hleb. Veruje se da kada se jednom prizove, ona dolazi da pomogne u nevolji.

Rođenje i život Svetiteljke

Sveta Petka, poznata i kao Paraskeva, rođena je u 10. veku u Epivatu na obali Mramornog mora, nedaleko od Carigrada. Ime "Petka" potiče od reči "petak", dana kada se veruje da je rođena, a praznik se u pravoslavnom kalendaru obeležava 27. oktobra.

Potekla je iz imućne i pobožne porodice. Njena posvećenost veri bila je vidljiva od ranog detinjstva, a brat Jevtimije zamonašio se mlad i kasnije postao episkop Maditski.

Asketski život u pustinji

Nakon smrti roditelja, podelila je nasledstvo siromašnima i posvetila se asketskom životu. Zamonašila se u crkvi Svete Sofije, a potom odlazi na hodočašće u Jerusalim, da bi narednih 40 godina provela u jordanskoj pustinji boreći se sa iskušenjima i unutrašnjim demonima.

U poznoj starosti anđeo joj se javio u snu i uputio je da se vrati u otadžbinu kako bi širila hrišćansku veru. Zbog toga se na ikonama Sveta Petka prikazuje u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Mošti kroz vekove

Njene mošti su više puta prenošene: Epivat → Carigrad → Trnovo → Vlašku → Srbiju → Beograd → Jaši (1641). Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi koriste za isceljenje i zaštitu.

Sveta Petka u snovima

Česti su snovi u kojima se pojavljuje Sveta Petka. Vernici kažu da u snu deluje kao ozbiljna žena u crnom, opominjući one koji ne žive po hrišćanskim vrednostima, ali i najavljujući ozdravljenje i sreću.

Da li se posti na Svetu Petku?

Crkveni kalendar za oktobar 2025. propisuje da se tog dana mrsi, jer je praznik u ponedeljak. U nekim krajevima Srbije običaj je da samo žene poste šest dana pre praznika, a sedmog dana, na Svetu Petku, mrse.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.