Sveti Luka ili Noć veštica? Nova runda večite rasprave između zapadnih i tradicionalnih vrednosti

Svake jeseni u Srbiji ponavlja se ista scena. Dok jedni pripremaju maske, bundeve i kostime za Noć veštica, drugi pale sveće i obeležavaju krsnu slavu Svetog Luke. Naizgled bezazlena dilema, da li obući crni šešir i otići na maskenbal ili ispeći slavski kolač i okupiti porodicu, svake godine prerasta u širu raspravu o identitetu, poreklu i granicama između zabave i vere.

Zvuči poznato? Ista se dilema ponavlja i sredinom februara, kada se deo Srbije pita da li slaviti Svetog Trifuna ili Dan zaljubljenih. U oba slučaja pitanje nije samo koji praznik odabrati, već koje vrednosti želimo da negujemo, one koje dolaze iz naše tradicije ili one koje smo preuzeli sa Zapada.

"Bitno je da poznajemo sopstvene korene i da čuvamo svoje običaje"

Muzejski savetnik Etnografskog muzeja, Saša Srećković, objašnjava da izbor između Svetog Luke i Noći veštica ne bi trebalo da bude povod za sukobe, već prilika da svako od nas razmisli o sopstvenom odnosu prema kulturi i običajima.

"Sveti Luka je praznik koji je duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji i srpskoj narodnoj kulturi. Obeležava se vekovima, često kao krsna slava, i ima bogato versko i duhovno značenje. U narodu je ovaj dan označavao prelaz između jeseni i zime, a pratile su ga mnoge porodične i stočarske prakse", objašnjava Srećković.

Za mnoge porodice, 31. oktobar nije dan maski i bundeva, već trenutak okupljanja, molitve i sećanja na pretke. Ipak, kako društvo postaje sve otvorenije prema globalnim trendovima, Noć veštica je sve prisutnija, naročito među mlađima.

Noć veštica kao deo savremene kulture

Govoreći o Noći veštica, Srećković ističe da je reč o običaju koji, iako danas ima zabavni karakter, vuče korene iz keltskih žetvenih svečanosti i zapadnohrišćanske tradicije Dana Svih Svetih.

"Noć veštica nije samo komercijalni spektakl, iako je tako doživljavamo. Ona je potekla iz rituala prelaska između godišnjih doba, iz želje da se simbolično otera zlo i da se prizove nova sezona. Danas je to deo zapadnjačke popularne kulture, kroz maske, slatkiše i žurke", navodi on.

Deca se maskiraju, idu od vrata do vrata, dok se odrasli zabavljaju na kostimiranim proslavama. To, po rečima stručnjaka, samo po sebi nije sporno, problem nastaje kada se zabava postavi nasuprot veri. "Važno je da ljudi razumeju razliku: Sveti Luka je verski praznik, dok je Noć veštica kulturni običaj koji nije deo naše tradicije", dodaje Srećković.

Isto pitanje, različit datum: Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih

Ista rasprava pojavljuje se i svakog 14. februara, kada se deo javnosti opredeljuje za Dan zaljubljenih, dok drugi slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara. Oba datuma imaju svoje simbolike, jedan potiče iz zapadne hrišćanske tradicije i globalne kulture ljubavi, a drugi iz srpskog pravoslavlja i narodne tradicije.

Ta paralela pokazuje da sukob nije između praznika, već između vrednosti koje biramo da istaknemo. Možemo razumeti druge kulture i usvajati njihove oblike izražavanja, ali ne bismo smeli zaboraviti sopstvene korene.

Kako Srećković zaključuje: “Svako ima pravo da obeležava ono što želi i što smatra ispravnim. Bitno je da poznajemo sopstvene korene i da čuvamo svoje običaje, a istovremeno možemo razumeti i druge kulture, bez mešanja i potiskivanja sopstvene tradicije.”

Tradicija i savremenost: Može li jedno bez drugog?

Sociolozi često ističu da Srbija nije jedina zemlja koja vodi ovakve debate. U mnogim pravoslavnim zemljama, poput Grčke ili Rusije, tradicionalni praznici opstaju paralelno sa globalnim trendovima. Ključno je, kažu stručnjaci, da razumemo smisao oba pristupa, da Noć veštica nije pretnja, ali ni zamena za ono što je deo našeg duhovnog identiteta.

I tako, dok jedni večeras spremaju kolač za Svetog Luku, a drugi izrezbaruju bundevu, jedno je sigurno i ovog 31. oktobra društvene mreže će ponovo biti podeljene. Jedni će objavljivati slike maski, drugi slavskih trpeza. A između ta dva sveta nalazi se možda ono najvažnije: svest da i jedni i drugi traže način da izraze pripadnost, jedni tradiciji, drugi savremenosti.

(Ona.rs / Still)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.