Sutra se obeležavaju 33 mučenika u Melitini i Prepodobni Lazar Galisijski: Evo šta vernici treba da izgovare

Srpska pravoslavna crkva obeležava dva velika praznika koji nose snažnu poruku o istrajnosti, veri i zaštiti. Sutra se proslavljaju Sveti Jeron sa trideset dve družine mučenika u Melitini i Prepodobni Lazar Galisijski. Ova dva praznika dolaze tiho, bez velike pompe, ali u sebi nose bogatu simboliku koja je vekovima nadahnjivala vernike.

Ovo je dan koji se u tradiciji doživljava kao vreme unutrašnjeg preispitivanja. Ljudi veruju da su ove reči dovoljne da prizovu mir i zaštitu u kuću: Gospode, osnaži moj dom, moje misli i moje bližnje. Čuvaj nas kao što si čuvao svoje pravednike.

Priča o Svetom Jeronu i 33 mučenika u Melitini

Sveti mučenik Jeron rođen je u Tijani u Kapadokiji, u skromnoj kući u kojoj je uzgajana duboka vera. Majka Stratonika bila je slepa, a Jeron joj je služio s toliko ljubavi i odanosti da je to oblikovalo njegov karakter. Revnosni hrišćanin od mladosti, odbio je službu u rimskoj vojsci jer nije mogao da ostavi majku samu, niti da služi idolima.

Zbog odbijanja službe vojnici su poslati po njega, ali ih je on oterao. Na kraju je zarobljen i sa grupom hrišćana sproveden kroz kapadokijske predele sve do Melitine. Verničko predanje kaže da mu se na putu javio čovek u belom odelu koji mu je rekao: Jerone, nećeš vojevati za cara zemaljskoga, nego za Cara nebeskog.

U tamnici je hrabrio sve zatvorenike, moleći ih da ostanu verni Hristu. Sa njim je bilo trideset dve mučenika koji su svi, osim rođaka Viktora, istrajali do kraja. Jeronu je odsečena ruka, zatim je mučen i na kraju posečen zajedno sa svojom družinom. Na putu ka gubilištu pevali su psalam Blaženi neporočni na putu hodeći po zakonu Gospodnjem.

Njihova imena, od Isihija i Nikandra do Temelija i Amonita, upisana su u Knjigu Života kao primeri nepokolebljive vere. Po predanju, jedan hrišćanin po imenu Hrisant uzeo je odsečenu glavu Svetog Jerona i sahranio je sa velikom čašću, a kasnije je nad tim grobom podignuta crkva.

Ko je Prepodobni Lazar Galisijski

Dok je priča o Jeronu priča o žrtvi i hrabrosti, život Prepodobnog Lazara Galisijskog donosi potpuno drugačiju vrstu podviga. Nad njegovom kućom u Magneziji pojavio se stub svetlosti u trenutku njegovog rođenja, što je narod shvatio kao znak posebne Božje blagodati.

Posle odlaska u Jerusalim i monašenja u manastiru Svetog Save Osveštanog, Lazar je deset godina proveo u poslušanju i molitvi. Kasnije se nastanio na gori Galisijskoj, gde se podvizavao kao stolpnik, stojeći na stubu u neprekidnoj molitvi. Živeo je asketski, tiho i posvećeno, ali su ljudi u njemu prepoznavali moćnu svetlost i tražili njegov blagoslov.

Car Konstantin Monomah ga je izuzetno poštovao, a predanje beleži da je Lazar bio čudotvorac i za života i posle smrti. Upokojio se krajem jedanaestog veka.

Dom u miru uz ove reči

Predanje kaže da se na današnji dan posebno izgovaraju reči koje prizivaju smirenje, istrajnost i unutrašnju sigurnost. Nisu to komplikovane molitve, već jednostavne rečenice koje čoveka vraćaju sebi.

Danas se tiho u sebi izgovaraju reči poput: Gospode, osnaži me da istrajem u onome što je pravedno. Sačuvaj moj dom od nemira i moju dušu od straha. Daruj mi svetlost da vidim svoj put.

U mnogim domovima čita se i tropar Svetim mučenicima kao zaštita od nevolje, ali i tropar Prepodobnom Lazaru kao molitva za snagu i unutrašnji mir.

Ljudi veruju da ova dva praznika zajedno donose posebnu energiju dana. Jedan govori o jakosti i istrajnosti, drugi o tihom podvigu i unutrašnjoj svetlosti. Zbog toga se 20. novembar smatra dobrim danom da čovek zamoli za zaštitu doma, blagoslov dece i jasnoću misli pred važne odluke.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.