Nakon 8 godina pokušaja, konačno postala majka: Zašto se moj san pretvorio u noćnu moru

Alis kaže kako je skoro deset godina pokušavala da postane majka. Seća se prolivenih suza jer je očajnički želela da učini sebe i partnera roditeljima

- Nakon ozbiljne veze koja se završila raskidom kada sam imala 35 godina, mislila sam da nikada neću pronaći partnera i imati decu. Učinila sam sve da postanem majka. Sa 36 godina zamrzla sam jajne ćelije, a sa 40 godina i dalje singl, pokušala sam da zatrudnim sa donorom spermatozoida - rekla je ona, a prenosi "Daily Mail".

- Onda sam upoznala nekoga koga nisam očekivala. Prošli smo kroz neuspešnu vantelesnu oplodnju i kroz neuspešnu prirodnu trudnoću kada smo odlučili, sa moje 44 godine da pokušamo trudnoću uz doniranje jajne ćelije. Konačno sam ostala u drugom stanju i nisam mogla da verujem u sreću koja mi se dogodila - objašnjava ona.

Zbog njenih godina i bebine težine Alis je rodila sina carskim rezom.

- Kada su mi ga stavili na grudi, nisam osetila taj nalet ljubavi o kojoj majke pričaju. Osetila sam nevericu da sam nakon toliko dugo vremena rodila svoju bebu i da sam postala majka. Sećam se da sam tri dana nakon porođaja stajala kraj njega i posmatrala ga kako spava i divila se čudu koje smo napravili. Pomislila sam da je savršen - kaže ona.

- Četiri nedelje nakon zaboravila sam na taj osećaj divljenja. Osećala sam ozlojeđenost i užas dok sam posmatrala bebu koja plače, bebu koju sam godinama želela i u koju sam uložila tolike godine života i toliko novca. Ni u jednom delu majčinstva nisam uživala. Osećala sam se neprirodno i krivom što je moja beba dobila majku poput mene, a ne nekog boljeg. Znala sam da oko mene postoje milioni žena koje bi se u trenu zamenile sa mnom - iskrena je Alis.

- Znam to jer sam ja bila jedna od njih. Godinama sam slušala kako se žene žale na izazove koje donosi majčinstvo i mislila sam da su nezahvalne. Pitala sam se da li znaju koliko su srećne. Tada sam želela sve da dam da budem jedna od njih.

- Ne mislim da sam imala postporođajnu depresiju ali mislim da su se ova osećanja skupila zbog miksa nedostatka sna, hormona i oporavka od operacije uz seizmički šok koji je sa sobom donelo naše novorođenče.

- Zapravo godinama sam se koncentrisala samo na to da zatrudnim, a nisam sebi dozvoljavala da razmišljam o tome kako bi život s bebom mogao da izgleda - priznaje ona.

- Uvek sam mislila da ću se ja osećati drugačije od svih tih žena koje su se žalile. Nikada nisam mogla da pretpostavim koliko ću se loše osećati u ovoj ranoj fazi.

- Ako pogledate realno, nisam imala na šta da se žalim. Moj sin nije bio laka beba, nije bio spavalica, ali nije imao zdravstvenih problema i dobro smo uspostavili dojenje. Oplakivala sam vreme bezbrižnosti koje sam imala pre njega - kaže Alis.

- Pa zašto sam se osećala tako očajno? Bilo bi lako pretpostaviti da je razlog tome bila činjenica da beba i ja nismo delile isti DNK, ali instinktivno sam znala da to nije razlog. Sreća moj partner se osećao isto kao i ja pa smo oboje uveravali onog drugog da neće uvek biti ovako i da će biti bolje.

Alis kaže da je srž svega bio osećaj da su imali divan život koji je dolaskom bebe postao nepovratan.

- Postali smo robovi malog gospodara koji nikada nije delovao zadovoljno - kaže Alis.

Prema psihologu i specijalisti za roditeljstvo Ketrin Halisi način na koji se Alis osećala nije bio tako neobičan kao što se misli.

- Teško je govoriti o tome koliko je uobičajna ova reakcija na kulturni šok majčinstva jer je veliki tabu priznati da stvari nisu onakve kakve ste mislili da će biti.

Ketrin smatra da kombinacija hroničnog nedostatka sna i gubitka identiteta koji osećaju mnoge žene kada dobiju dete doprinose da se mnoge majke osećaju na ovaj način.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.