Postporođajna depresija ne prolazi sama od sebe: Mame, ako ste tužne, potražite stručnu pomoć
Postpartalnu depresiju iskusi svaka treća žena u prvoj godini po rođenju bebe, a lečenje obuhvata kako psihoterapijske metode, tako i upotrebu lekova
Trudnoća i porođaj praćeni su značajnim hormonskim promenama. Dolazak novog člana porodice na svet, prilagođavanje bebi i njenim potrebama, psihofizička iscrpljenost posle porođaja i bojazan da li će se snaći u ulozi mame kod gotovo svih žena rezultuje bebi bluzom.
Ponekad, bebi bluz ume da potraje, da simptomi budu izraženiji i da kvalitet života novopečene mame bude ozbiljno narušen – tad je reč o postporođajnoj, odnosno postpartalnoj depresiji.
Kako za Ona.rs kaže specijalista psihijatrije dr Goran Đinđić iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, bebi bluz nije stanje koje iziskuje stručnu pomoć.
- To je postporođajna tuga koja se javlja drugog dana, pik je petog dana, a nestaje nakon 10 dana, najviše posle dve nedelje – kaže dr Đinđić.
- Bebi bluz se javlja kod oko 80 odsto žena, a karakterišu ga laki prolazni simptomi anksioznosti, plačljivosti, sniženog raspoloženja, nemira i ponekad gubitka apetita. Završava se spontano i ne zahteva psihijatrijsko lečenje.
Ali, ukoliko ovakvo stanje potraje duže, sa intenzivnijim simptomima, ukazuje na postporođajnu depresiju.
Simptomi postporođajne depresije
Kroz postpartalnu depresiju žene su dugo prolazile same, i one i njihovo okruženje, često nesvesni težine ovog mentalnog poremećaja. U manjim sredinama, pogotovo u porodicama oskudnijeg obrazovanja, promene raspoloženja novopečene mame često su tretirane kao „razmaženost“ i „nesposobnost“ žene da „vodi brigu o sopstvenom detetu“.
Danas se, na sreću, o postporođajnoj depresiji sve više govori, pa shodno tome i majke koje osete simptome znaju da mogu da potraže stručnu pomoć i da u ovom problemu nisu usamljene.
Kako navodi sagovornik našeg portala, istraživanja pokazuju da se postporođajna depresija javlja kod 30 odsto žena.
- Nekada se smatralo da se postporođajna depresija razvija u prvih šest nedelja posle dolaska bebe na svet, a danas pričamo o periodu od 12 meseci. Naime, sada se zna da je neurohormonalna podloga takva da se simptomi mogu pojaviti i posle šest nedelja. Period do 12 meseci od porođaja je period rizika za razvoj postpartalne depresije koja se dijagnostikuje po jasno definisanim kriterijumima – ističe dr Đinđić.
On navodi i simptome koji ukazuju na to da je kod žene nastupila postpartalna depresija:
- To su neraspoloženje u dužem vremenskom periodu, osećanje bezvoljnosti i bezvrednosti, zamor, anhedonija, gubitak apetita, energije i volje, stres zbog nemogućnosti da žena u toku dana završi sve obaveze, poteškoće sa koncentracijom i pažnjom, poremećaj sna... Ukoliko se kod žene koja je unutar prethodnih 12 meseci postala majka jave navedeni simptomi i ne prestaju, tad govorimo o razvijenoj kliničkoj slici postpartalne depresije i ona mora da se tretira kod stručnjaka.
Okidači postporođajne depresije
Iako neće svaka žena u godini posle porođaja razviti postpartalnu depresiju, poznato je šta sve mogu da budu okidači koji će dovesti do ovog mentalnog poremećaja.
Prediktori su, navodi dr Đinđić, prenatalna anksioznost i prenatalna depresija, istorija depresije ili depresivnih epizoda pre trudnoće, neadekvatan sistem socijalne podrške, stresan porođaj, novorođenče koje ima zdravstvene probleme...
Pod teretom nove uloge u životu, pogotovo ako ima prevelika očekivanja od sebe a premalo razumevanja i podrške od partnera/porodice, majka može da razvije osećaj krivice i neadekvatnosti u roditeljskoj ulozi, pa i da otežano brine o bebi. Ovaj problem dodatno biva pojačan ukoliko mama i beba žive u siromaštvu.
- Zbog toga je važno trudnoću pratiti od samog starta, vrlo intenzivno, a posebno obratiti pažnju na vulnerabilne grupe, odnosno na one žene koje su imale određene psihičke probleme. Najvažnija je prevencija tokom trudnoće. Trebalo bi uzeti u obzir sve rizike, pratiti stanje, pružiti podršku, obezbediti socijalne, porodične i ekonomske uslove. Psihoedukacija je takođe od velike važnosti – naglašava specijalista psihijatrije.
Lečenje postporođajne depresije
Stručna pomoć ženama koje su razvile postpartalnu depresiju zasniva se najpre na psihoterapijskim metodama. Ukoliko, pak, one ne daju željene rezultate ili su simptomi snažni, kod razvijenijih oblika bivaju tretirani psihofarmakološki.
- Postoji grupa lekova, novih antidepresiva, takozvanih SSRI antidepresiva koji daju dosta dobre rezultate – objašnjava dr Đinđić.
- Terapija se usklađuje prema simptomima kliničke slike. Prvi rezultati farmakoterapije se očekuju posle četiri nedelje; toliko prostora moramo da damo da bi antidepresivi počeli da deluju. Kod nekih žena postoji potreba i za kombinacijom farmakoterapije. To zavisi od istorije prethodnih lečenja, jer trudnoća kod nekih žena koje su se ranije lečile od depresije u jednom određenom procentu može da bude okidač za razvoj postpartalne depresije.
S obzirom na to da se lekovi iz grupe antidepresiva izlučuju u mleko, u periodu uzimanja farmakoterapije majka bi trebalo da prekine sa dojenjem bebe.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Četvrto veče Serbia Fashion Week-a: Očaravajuća sinergija avangarde, klasike i kreativnosti
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.