MILKA ISKOPIRALA SRPSKU ČOKOLADU? Da li je čuvena ljubičasta kravica nastala po ugledu na našu predratnu? (FOTO)

Danijel Pesmažu, francuski oficir sa Solunskog fronta, odlučio je da ostane u Srbiji posle Prvog svetskog rata, i nakon nekoliko godina spoljnotrgovinskih aktivnosti da, zbog visokih carina, otvori fabriku čokolade "Louit" u Zemunu, uvezavši polovne mašine iz svoje rodne republike.

Preporučujemo

Nakon njegove smrti 1927. godine, preduzeće preuzima Marsel Bašlar, njegov zemljak, i ime mu menja u "La Cigogne" (čita se "la sigonje"), što znači roda, zbog prikaza rode u njegovom porodičnom grbu.

Finansijske poteškoće koje su nastale smrću prvog vlasnika su brzo prebrođene, 1935. godine fabrika zapošljava 200 radnika, a proizvodnja se čak i proširuje na pastu za zube "botot" koja se pravila po ličnoj recepturi novog vlasnika.

Omot Štarkove mlečne čokolade iz 1960-ih godina srodan svojoj predratnoj tradiciji. Foto: chocolatewrappers.info

Međutim, čokolade su i dalje najbitnija stvar koja se štancuje na pogonima ove domaće predratne kompanije.

Upravom u tom periodu, krajem '20-ih i početkom '30-ih godina, nastaje glavna zvezda naše današnje priče: čokolada "Milky" koju je pravila zemunska "Roda", donekle specifična u tom vremenu po tome što se na njoj nalazila poznata kravica sa ljubičastim motivima i planinama u pozadini.

Svetski čuvena ljubičasta "Milka-kravica" nastala je tek 1972. godine, dakle skoro pola veka kasnije, iako je "Milka" kao čokolada nastala 1901.

Još zanimljivije, motivi krave na omotima čokolade su bili specifičnost samo jugoslovenskih i čehoslovačkih proizvođača. U tim tridesetim godinama, a nemoguće je utvrditi ko je bio prvi, da li mi ili Čehoslovaci, i naša braća sa severa su takođe koristila isti motiv.

Čehoslovačka čokolada iz '30-ih godina sa istim motivima krave i planina. Foto: chocolatewrappers.info

Inače, priča o fabrici "La Cigogne" traje i danas. Nakon Drugog svetskog rata je nacionalizovana i preimenovana u "Nada Štark" po narodnoj herojki stradaloj u logoru Gradiška, a 1966. godine stapa se sa preduzećem "Soko", koje je takođe predratno pa nacionalizovano nakon rata, i postaje "Soko Štark".

Zanimljivo, i nakon rata, "Štark" je nastavio da stavlja kravice na svoje omote, plavu i crvenu kao što možete da vidite na drugoj slici u ovom tekstu.

Prema tome, sve kad se sabere i oduzme, odgovor iz naslova verovatno glasi: ne. Ipak, sličnost niko ne može da ospori.

(S. D.)