STRES GOJI: Evo zašto se prejedamo kad smo pod pritiskom

Preopterećenost poslom i mnogobrojnim svakodnevnim obavezama znatno utiče na to kako se hranimo, a samim tim i na zdravlje. Ako već duže vreme bezuspešno pokušavate da izgubite suvišne kilograme, zapitajte se da niste možda pod uticajem nekontrolisanog stresa.

Hronični stres jedan je od neprijatelja svake dijete i stvara kontraefekat, pa je potrebno naći način na koji možete da eliminišete ili smanjite stresne situacije u životu. Evo šta sve stres radi našem organizmu.

Stres usporava metabolizam

Metabolizam predstavlja koktel različitih hormona koji se luče u našem telu. Kada su svi hormoni u dobrim kombinacijama, organi i telesne funkcije (npr. varenje ili regulacija šećera) rade besprekorno, mi se osećamo odlično.

Hroničan stres remeti rad hormona, te tako usporava metabolizam. Adrenalin i kortizol pojavljuju se u velikim količinama, a upravo su oni zaslužni za usporavanje telesnih funkcija zaslužnih za sagorevanje kalorija, masti i šećera.

Stres izaziva glad

Grelin je hormon odgovoran za osećaj gladi, a leptin za osećaj sitosti. Kada je neko pod stresom, telo povećava nivo grelina. Zbog toga se vam se dešava da ma koliko da pojedete, nikako da se osetite sitim. Tako se unosi više kalorija nego što je potrebno i eto neželjenih kilograma.

Stres povećava žudnju za nezdravom hranom

Osim što stvara osećaj gladi, stres takođe tera na konzumiranje nezdrave i brze hrane, bogate mastima i šećerima. Kad pojedete neku od ovih namirnica, lučiće se hormoni sreće i nagrađivanja. Prividno ćete se osećati bolje, ali čim prestane efekat zadovoljstva, javiće se potreba za novom dozom slatkiša ili brze hrane. Na taj način upada se u začarani krug, sličan kao kod ljudi koji zbog apstinencijske krize konzumiraju drogu.

Stres remeti nivo šećera u krvi

Insulin je hormon odgovoran za regulaciju šećera u krvi. Kad smo pod hroničnim stresom, telo gubi sposobnost da reguliše insulin, što može vremenom da dovede do brojnih problema Pored toga što telo zadržava masnoće, javlja se i nekontrolisan gubitak ili rast glukoze u krvi, pa se automatski rađa neobjašnjiva želja za nezdravom hranom i mastima. Ovo je glavni uzrok zašto ljudi koji su na dijeti posrnu o posegnu za nečim što će izazvati kontraefekat.

Stres stvara salo na stomaku

Za vreme hroničnog stresa oslobađaju se velike količine kortizola, a upravo to dovodi do gomilanja masti na području stomaka. Čak i ako vaga pokazuje da gubite kilograme, moguće je da se od stresa javi “pivski stomak” kod muškaraca ili kod žena neželjeni jastučići oko struka.

(Telegraf.rs / Index)