Sara Bridlav: Prva milionerka koja je zaradila bogatstvo sa svoje dve ruke

Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao prva žena koja je samostalno i bez nasleđa - postala milionerka

Ona je rođena krajem 19. veka na jugu SAD, u Luizijane, na plantaži pamuka na kojoj su njeni roditelji i starija braća i sestre bili upravo oslobođeni robovi. Kako je već sa sedam ostala bez roditelja, uspela je da stekne svega tri meseca formalnog obrazovanja, da bi se udala u sa 14 godina, a već sa 20 postala udovica i samohrana majka.

No, ništa od toga nije sprečilo g-đu Saru Bridlav - Volker da postane prva milionerka koja se obogatila sa svojih 10 prstiju, upisavši se u Ginisovu knjigu rekorda kao prva žena koja je postala milioner samostalno, bez nasleđenog novca.

Preporučujemo

Naime, ova preduzimljiva žena izmislila je liniju afroameričkih proizvoda za negu kose nakon što je i sama patila od oboljenja vlasišta zbog kojeg je ostala bez kose. Vredna žena promovisala je svoje proizvode putujući širom zemlje, tako što je držala predavanja i demonstracije kako da se upotrebljava njena kozmetika, da bi, na kraju, osnovala i sopstvene laboratorije "Madame C.J. Volker" za proizvodnju kozmetike i obuku kozmetičara za prodaju.

Njen poslovni duh, kako prenosi Biography.com doveo ju je do toga da je postane jedna od prvih Amerikanki milionerki.

Uspon sa plantaže pamuka

Sarini roditelji, Oven i Minerva, bili su porobljeni i nedavno oslobođeni Afroamerikanci na plantaži pamuka u blizini Delte u Luizijani, kada se 23. decembra 1867. godine rodila Sara, njihovo peto i prvo slobodno dete.  Minerva je umrla 1874, a Oven je preminuo već sledeće godine, oboje zbog nepoznatih uzroka, ostavljajući malu Saru kao siroče sa svega sedam godina.

Nakon smrti roditelja, Sara je poslata da živi sa sestrom Luvinijom i sa šurakom. Njih troje su se 1877. godine preselile u Viksburg, Misisipi, gde je Sara brala pamuk i najverovatnije bila zaposlena na poslovima u domaćinstvu, ali o tome ne postoji nikakva dokumentacija koja bi potvrdila šta je radil u to vreme.

U želji da pobegne od represivnog radnog okruženja i čestog maltretiranja od strane zeta, sa svega 14 godina Sara se udala za čoveka po imenu Mojsije Mekvilijams, i već 6. juna 1885. rodila ćerku A'Leliju. Nažalost, život je i dalje nije mazio, i njen suprug Mojsije preminuo je dve godine kasnije, ostavljajući Saru samu sa ćerkom.

Suočena sa novom situacijom, ova nepokolobljiva žena spreselila se u Sent Luis, gde su njena braća uspela da postanu berberi. Sara je tamo našla posao kao čistačica, i zarađivala do dolar i po po danu, što je bilo dovoljno da svoju ćerku pošalje u gradsku javnu školu. I sama je činila sve da periodično, kad god može, pohađa javnu večernju školu, što je ukupno bilo oko tri meseca obrazovanja koje je stekla u životu.

Sreća joj se, ipak, malo osmešila, jer dok je bila u Sent Luisu, Bridlav je upoznala supruga Čarlsa Džej Vokera, koji je radio u oglašavanju i kasnije će joj pomagati u promociji njenog biznisa za negu kose.

Od gubitka kose do formiranja imperije

Tokom 1890-ih, kao i svi radnici u perionici, Sara se razbolela od hemikalija: kožna bolest, nedostatak vode i grejanje u kući učinili su umalo ostane bez kose.

Sara je razvila poremećaj vlasišta zbog kojeg je izgubila veliki deo kose. Tada je počela da eksperimentiše sa raznim kućnim "lekovima" i tretmanima za negu kose koje je kupovala u prodavnici kako bi pokušala da poboljša svoje stanje. Zahvaljujući svojoj braći naučila je ponešto osnove o nezi kose.

U toj potrazi zarešenjem, tokom 1905. godine, saznala je za novu liniju nege Eni Turnbo Meloun,u to vreme uspešna crna preduzetnica koja se bavila prodajom proizvoda za negu kose. Ona je Saru angažiovala kao komisionarku, nakon čega je Sara odlučila da se preselila u Denver, Kolorado, gde počinje da prodaje njene proizvode na ulici.

Još uvek radeći za Malonovu, Sara, koja u tom trenutku ima 37 godina, sa ćerkom počinje da razmišlja o sopstvenoj liniji kozmetike za Afroamerikanke. I posle mnogih eksperimenata, uspeva i kreće da gradi sopstveni biznis.

Tada je i Čarls postao njen poslovni partner. On joj je pomogao da napravi reklame za njen tretman za negu kose Afroamerikanaca, koji je uzela da usavršava. Suprug ju je takođe ohrabrio da prilikom proizvodnje i prodaje produkta koristi prepoznatljivije ime "Madam C.J. Valker", po kojem je od tada i postala poznata.

Biznis je počeo da cveta tokom 1907. godine kada su Vokerova i njen muž počeli da putuju po jugu i jugoistoku zemlje, promovišući Sarine  proizvode i držeći predavanja na kojima su demonstrirali njenu „Voker metodu“ — koja je uključivala posebnu formulu za kremu, četkanje kose i upotrebu zagrejanih češljeva.

Otvaranje fabrika i škola lepote

Kako je profit nastavio da raste, Sara je već 1908. godine otvorila fabriku i školu lepote u Pitsburgu, a do 1910., svoje poslovanje je prenela u Indijanapolis. Kompanija "Madam C.J. Walker Manufacturing Company" postala je izuzetno uspešna, sa profitom koji je bio ekvivalentan nanašnjih nekoliko miliona dolara.

U Indijanapolisu, kompanija nije samo proizvodila kozmetiku, već je i obučavala prodajne kozmetičare. Ovi "Vokerovi agenti" postali su dobro poznati širom crnačkih zajednica u Sjedinjenim Državama, a svi su bili skoncentrisani na promovisanje Sarine filozofije "čistoće i ljupkosti" kao sredstvo za unapređenje statusa Afroamerikanaca.

Do 1917. gđa Voker je zapošljavala oko 20.000 žena. Njeni agenti zarađivali su od 5 do 15 dolara dnevno. Sara je želela da Afroamerikanke budu finansijski nezavisne, pa je ohrabrivala žene da otvore sopstveni biznis i naučila ih kako da rukuju novcem.

Što je postajala bogatija, više je vremena trošila na dobrotvorne svrhe i davanje. Držala je predavanja, borila se protiv društvene nepravde, donirala novac fondovima. Nezaustavljiva inovatorka, organizovala je klubove i konvencije za svoje predstavnike, gde su se bavili ne samo prodajom, već i filantropskim i obrazovnim pitanjima među Afroamerikancima.

Harlemske godine

Na vrhuncu karijer, godine 1913. Sara i Čarls su se razveli. Ona je krenula na turneju širom Latinske Amerike i Kariba, gde je promovisala svoj posao i regrutovala agente za prodaju. Za to vreme, njega žerka kupila je imovinu u čuvenom afroameričkom centru Harlemu, u Njujorku, prepoznajući još tada da će ovo područje biti važna baza za njihove buduće poslovne operacije.

Godine 1916, po povratku sa putovanja, Vokerova se preselila u svoju novu gradsku kuću u Harlemu, odakle je nastavila da vodi svoj posao. Veoma brzo uronila je u hralemsku društvenu i političku kulturu. Osnovala je filantropske fondove za obrazovne stipendije, kao i donacije za domove za stare, kao i druge organizacije koje su se fokusirale na poboljšanje života Afroamerikanaca.

Tokom 1918, godine u Irvingtonu na Hadson reci - oko 30 kilometaera severno od Njujorka - Sara je izgradila italijansku vilu koju je nazvala "Vila Levaro" koja je postala mesto okupljanja mnogih viđenijih ličnosti tzv. "harlemske renesanse". Ova kuća proglašena je nacionalnim istorijskim obeležjem 1976. godine

Istorija posle smrti

Sara je umrla od hipertenzije 25. maja 1919. u 51. godini u Vili Levaro. Kada je umrla, smatralo se da je njeno bogatstvo bilo između 500.000 i milion dolara.

Pre smrti donirala je više od 100.000 dolara siromašnima i raznim organizacijama i društvenim institucijama. U testamentu je dve trećine svoje imovine ostavila raznim dobrotvornim organizacijama, a jednu trećinu ćerki, koja će u istioriji takođe ostati upamćena kao  važan deo renesanse Harlema

Par godina nakon njene smrti, 1927. godine, u Indijanapolisu je otvorena "Vokerova zgrada", umetnički centar na kome je Sara počela da radi pre svoje smrti. Važan afroamerički kulturni centar decenijama, sada je registrovana nacionalna istorijska znamenitost.

Njena kompanija postojala sve do 1981. godine.

Poštanska služba Sjedinjenih Država je 1998. godine izdala Vokerovu marku kao deo svoje serije "Crno nasleđe".

Njen život je, takođe, prikazan i u TV emisiji "Self Made" tokom 2020, u kojoj je Oktavija Spenser glumila ovu neverovatnu ženu, a i Matell je tokom 2022. godine napravio barbi lutku inspirisanu životom Madam C.J.Voker.

(Ona.rs)