Jovanka Todorović je za vreme karantina našla novi hobi: Od ramova do zelenih zidova i rađanja biznisa

Znate ono kada "prevrnete Gugl" i pretražujete sve moguće pojmove i ključne reči u nadi da ćete kao rezultat dobiti neku kombinaciji toga i stvar koju ste imali na umu? Baš takva pretraga je jedne noći Jovanku koštala sna, nesvesno. A onda je cela 2020. godina bila svojevrsna istraživačka priprema

Ukoliko ste u nekom kafiću, lobiju hotela ili na recepciji poslovnih zgrada primetili zeleni zid, vrlo je verovatno da se radi o stabilizovanoj mahovini, kojoj nije potrebna ni svetlost ni voda da zadrži svoju lepotu, ali i svežinu.

Ekološki, inovativan i estetski jak utisak postiže se oplemenjavanjem prostora mahovinom koja prolazi skroz proces stabilizacije u kom se prirodna mahovina nakon branja, pranja i sušenja potapa u emulziju rastvora nitroglicerina koji joj obezbeđuje dugotrajnost.

Preporučujemo

Da ona ne mora biti samo zelene boje uverili smo se kada smo posetili Jovanku Todorović u "Mossartu", da bismo tamo saznali daleko inspirativniju priču od one o samoj mahovini.

Jovanka Todorović je pre samog ulaska u preduzetništvo 13 godina provela u civilnom sektoru, nakon završenih studija Međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka. Iako je u ovom poslu uživala i iza sebe ima brojne uspešne realizacije različitih projekata, sam posao zahtevao je dosta administrativnog rada, koji zna da dosta umori i "presuši" kreativnost.

Mi je doživljavamo kao visoko motivisanu, usmerenu na uzajamnu dobrobit i vođenu osnažujućom i magnetišućom željom da svoj život podredi istinskom zadovoljstvu. Ali do toga je trebalo doći hrabrim preokretom.

I dok nam je njen saradnik Oleg pričao o samom biznisu i tehničkim stvarima za koje smo se neočekivano zainteresovali, Jovanka nas je uvela u istorijat rađanja ideje.

"Ovo je moje delo, ovo sam ja napravila"

- Manje-više sve se svodilo na birokratiju. Imala sam utisak malo da se vrtim u krug i korona je donela mnogo toga lošeg, gotovo isključivo loše stvari, ali jedna pozitivna jeste ono vreme koje smo onda imali za razmišljanje, kad sam shvatila da ne želim više da se vrtim u krug i da me posao ne ispunjava - govori nam Jovanka i daje nam sugestiju da je ideja za ono što je danas "Mossart" zapravo nastala u karantinu, u vreme pandemije kovida-19.

Dok su se svi trudili da višak slobodnog vremena, ali i nužno ostajanje u kući iskoriste za učenje i sticanje novih veština, Jovanka je učila španski, a jedna slučajna šetnja kraj objekta koji joj je privukao pažnju izrodila je sasvim novu sferu interesovanja.

Spoljni zid i dekoracija naziva pomenutog objekta bili su ukrašeni nečim za šta je ona tada mislila da je veštačka mahovina, veštačke i prave biljke. Tada se dala u opsežno istraživanje zelenih zidova, vertikalnih bašti, mahovine, a nakon što je saznala o čemu je reč, stvorila je svoje prvo, rukama napravljeno delo.

- To mi se mnogo dopalo, kao vau, vidi nešto je drugačije. Drugačije i zeleno. Onda sam ja pomislila, mislim skoro sam imala tada, u tom trenutku 40 godina, 'ajde nešto da napravim rukama, znaš, da ne bude ono samo da sediš, kuckaš, pišeš izveštaje, nego da bude nešto za šta mogu reći - ovo je moje delo, ovo sam ja napravila. I tako je nastao moj prvi rad, ram koji je sadržao u sebi stabilizovanu mahovinu - govori nam Jovanka i pokazuje nam kako je to otprilike izgledalo u odnosu na ono što ima u svom prodajnom i izložbenom prostoru danas.

Ovo je nešto više od dekoracije

Znate ono kada "prevrnete Gugl" i pretražujete sve moguće pojmove i ključne reči u nadi da ćete kao rezultat dobiti neku kombinaciji toga i stvar koju ste imali na umu? Baš takva pretraga je jedne noći Jovanku koštala sna, nesvesno. A onda je cela 2020. godina bila svojevrsna istraživačka priprema.

- Probala sam mahovinu da držim po svim vremenskim uslovima. Malo sam je držala na kiši, malo na snegu. Kasnije te godine nije ni bilo snega. To su sve bili ramovi. Kod drugarice sam uradila jedan projekat koji je u kuhinji, bez rama. Pa čemu služe prijatelji, nego da na njima testiramo da li će nešto da valja? Tako da su kod mene su bili neki ramovi i kod drugih prijatelja su bili ramovi, a kod te baš moje odlična drugarice sam napravila nešto u kuhinji bez rama, da vidim kako je to kada je ona slobodna. Mislim, i dan-danas, ona kaže da je ovo najbolja stvar koju sam uradila.

U to vreme, Jovanka je mislila da će njen novi hobi zaista zauvek ostati u ovom domenu - uvek spremnog poklona za nečiji rođendan i nove dekoracije za njen dom. Za svoj novi domen zabave napravila je poseban "Instagram" profil, koji je sadržao fotografije njenih rukotvorina. U želji da na neki način sebi skrene pažnju sa situacije koja nas je sve zadesila, kao i loših vesti koje su prosto bile neizbežne, što na mrežama, što na televiziji, čitavom internetu, pronašla je još jedan novi hobi društveno-aktivističkog karaktera, po čemu je i tokom cele svoje karijere bila poznata.

- Ja sam se tada priključila se nekim akcijama čišćenja, pošto stvarno sam gledala nekako što više, verovatno kao i svi drugi, da što više doprinesem. Sređivala sam neke parkove - čistila sam i sadila. I tako sam upoznala Olega, iako su decenije između nas u smislu godina, ali smo se po tom senzibilitetu prepoznali na nekoj akciji čupanja ambrozije, ako se dobro sećam. On mi je mnogo pomogao u svakom smislu, da se cela priča konkretizuje i da postane posao.

Menjanje profesije u 40-im

"Instagram" algoritam je učinio svoje i do jednog vodećeg studija za dizajn enterijera dolazi Jovankin profil. Oni naručuju od nje svoj zeleni zid, a Jovanka se suočava sa onim što koči svakoga od nas kada se nađemo pred nepoznatim - manjkom samopouzdanja.

Danas, ona pravi, montira, nosi teške blokove, vodi računa da sve bude besprekorno i ne propušta nijednu montažu. Gledajući snimke sa terena, ali i posmatranjem njenog ponašanja u prostoru u kom nas je ugostila, zaista uviđamo kako to izgleda kada neko sve to vreme ne posmatra kao "radno".

- U početku mi se činilo da su više verovali drugi ljudi u mene, taj studio koji me je kontaktirao, velike IT firme, banke kojima sam ja klijent, nego ja sama u sebi - priznaje nam.

Ali kao što to obično biva kada ste "bačeni u vatru", uradite i više od onoga za šta ste mislili da ste sposobni.

- Zaista, dok si u zoni komfora, nećeš mnogo postići - poručuje Jovanka i navodi da ljudi koji su u 40-im zaista teže rizikuju svoje sigurne poslove i redovne plate. Da za životni preokret ne treba početni kapital od desetine hiljada evra dokazuje njena priča, s obzirom na to da je imala nula ulaganja, a da je svaki dogovoreni posao sam sebe otplaćivao.

Ključan momenat ove priče, ali i spoznaje njene hrabrosti jeste što se ovo dešava za vreme pandemije, kada su ljudi bili zahvalni na svojim dobrim poslovima i sigurnim pozicijama u vrlo neizvesnim okolnostima. Ipak, Jovanka nije odjednom ostavila svoj posao sa punim radnim vremenom, ali izvesnu budućnost i siguran biznis svejedno niko nije mogao da joj garantuje čak i kada je novog posla bilo sve više.

- Koliko sam samo čula onog - jesi ti normalna, sad? Uvek sam znala da izaberem tajming, najgori tajming na svetu - priča nam kroz smeh i ukazuje nam da svoje živote ne možemo da kreiramo po geopolitičkim ili u tom trenutku epidemiološkim faktorima.

- Hvala Bogu, nisam se time rukovodila i to me dovelo na najlepše mesto na svetu. A to je Francuska 27.

Pre selidbe biznisa u Francusku ulicu, meseci su bili obeleženi "hormonalnim adrenalinom", kako ona kaže, odnosno, minimalnim satima sna u cilju da se svaki dobijeni projekat izvede do perfekcije. Valjda kada vas vodi čista ljubav i iskrena želja vi i ne osećate umor. Nešto kao prvi meseci zabavljanja...

Na početku su od mahovine radili dekorisanje ogledala, gradijente, mapu sveta koju je i izložila u svom salonu, a za koje se posebno interesuju velike firme. Sve to je u to vreme nastajalo u Jovankinom stanu, a u "showroom-u", gde danas nastaju zeleni zidovi, zatekli smo Nikolinu, jednu od četiri osobe uključene u finalne proizvode.

Svi su oni uključeni u proces stvaranja, a klijenti jako cene Jovankino mišljenje o tome da li je ono što su odabrali dobar izbor za ambijentalnu atmosferu koju su želeli da postignu. Temeljan, kreativan i posvećen pristup su bili i ostali osnova njenog rada, pa tako i sada govori da i dalje uči i istražuje i ide u korak sa inovacijama, kako bi na ovim prostorima implementirala sve ono što je dostupno na svetskom tržištu.

(Ona.rs)