Vedrana Rudan se spremala za eutanaziju: "Štedela sam novac za to, ali sam odustala"

Odluka o eutanaziji jedna je od najtežih i najintimnijih koje čovek može doneti. Ona nosi sa sobom niz moralnih, emocionalnih i ličnih dilema koje se retko mogu sagledati sa strane. Vedrana Rudan, poznata hrvatska književnica, nedavno je podelila svoje iskustvo sa ovom teškom temom, otkrivši detalje o svojoj borbi sa agresivnim rakom žučnih kanalića i razlozima zbog kojih je razmišljala o eutanaziji.

Teška odluka i još teži put

Rudanova je planirala da ode na eutanaziju u Cirihu, za šta je sa suprugom godinama štedela. Cena ovog postupka iznosi 17.000 evra, a ona je svoj put ka toj odluci podelila u emotivnoj ispovesti na HRT-u.

Preporučujemo

"Ne želim umirati na rate. Želim eutanaziju. Suprug i ja smo godinama štedeli za nju. Košta 17.000 evra. Zvala sam, počeli smo se dopisivati, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im rezultate, primili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su tražili još, još rezultata, kako je vreme prolazilo, shvatila sam... Rekli su mi da 85 posto ljudi odustane, tamo te intervjuiraju... Ja shvatila sam da ću tamo morati provesti neko vreme i da će neki član tamošnjeg veća reći da mi se možda može pomoći u međuvremenu sam oslabila i odustala", rekla je ona.

Međutim, njena odluka o povlačenju sa tog puta donela je novu spoznaju o ljudskosti i veri u život.

Susret sa nadom na onkologiji

"U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem. I onda sam naišla na zid, oni su meni tamo zabranili smrt. Ali ljudi tamo... tamo rade deca, najstariji možda ima 26 godina. Mlada medicinska sestra pričala je sa venom u koju je trebalo da da infuziju. Ja gledam to dete kako priča s tom venom kako bi toj ženi dala život. Jako me to potreslo. To su deca, divna deca. Koja robijaju tamo", ispričala je Rudanova.

Dodala je i koliko ju je dirnula toplina i posvećenost medicinskog osoblja: "Razveselilo me da ću umreti sa spoznajom da postoje dobri ljudi. Opet kažem - ta deca, oni su bedno plaćeni, ali divni."

Zašto se ljudi odlučuju na eutanaziju?

Odlučivanje za eutanaziju često dolazi iz osećaja nemoći, bola i gubitka kontrole nad sopstvenim životom. Osobe koje pate od terminalnih bolesti, posebno onih koje donose intenzivan fizički bol i degradaciju kvaliteta života, mogu videti eutanaziju kao dostojanstven kraj. Uz to, strah od toga da će postati teret porodici, kao i osećaj gubitka samostalnosti, igraju veliku ulogu.

Međutim, kao što je i Rudanova iskustvo pokazalo, često se u najtežim momentima pojavljuje svetlost nade i snaga ljudske dobrote koja može promeniti perspektivu. Borba sa bolešću i razmišljanje o kraju nisu samo fizička, već i emotivna i duhovna borba, u kojoj i najmanji znak pažnje i ljubaznosti može doneti snagu za nastavak puta.

Priča Vedrane Rudan o eutanaziji nije samo svedočanstvo o bolesti i odluci, već i o potrazi za dostojanstvom, smislu i veri u ljude. U trenutku kada se činilo da je sve izgubljeno, empatija i posvećenost mladih ljudi na odeljenju onkologije pokazali su joj drugačiji put. Ponekad, u najmračnijim trenucima, najmanji gest ljubaznosti može postati izvor nade.

(Ona.rs)