Dojenje ima niz zdravstvenih prednosti i za majku: Mleko je mnogo više od hrane za bebu

Doktorka Olga Stanojlović naglašava da je dojenje hrana za dušu jer se, dok beba sisa, uspostavlja čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način

Dojenje je deo procesa reprodukcije, preduslov opstanka i zdravlja, zahvaljujući kome smo preživeli kao vrsta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće je temperature i besplatno.

Poznato je koliko je majčino mleko važno i zdravo za bebu, ali da li ste se nekada zapitali da li i kako dojenje utiče na zdravlje majke?

Preporučujemo

Na ovo pitanje, ali i još mnoga za naš portal odgovorila je dr Olga Stanojlović pedijatar, neonatolog.

- Kada govorimo o prednostima dojenja i ishrane majčinim mlekom najčešće je u centru pažnje dete. Važno je naglasiti i značajne prednosti dojenja za majku, koje su potvrđene brojnim studijama - započinje dr Stanojlović.

Kako kaže, rani početak dojenja omogućava bržu kontrakciju materice, što smanjuje rizik od krvarenja i anemije posle porođaja.

- Dojenje smanjuje rizik da će majka oboleti od premenopauzalnog karcinoma dojke i karcinoma jajnika. Smanjen je i rizik od dijabetesa tipa 2, osim gestacijskog (vezanog za trudnoću). Bolja je mineralizacija kostiju i smanjen je rizik od preloma kuka u kasnijem dobu. Smanjen je i rizik od kardiovaskularnih bolesti majke kasnije u životu. Zdravstvene prednosti dojenja za majku mnogo su izraženije ukoliko je dojenje trajalo duže od 12 meseci - objašnjava dr Olga Stanojlović.

Šta se dešava u telu majke koja doji?

Naša sagovornica kaže da u toku trudnoće ne raste samo fetus, već se i dojka priprema za novu ulogu.

- Nekada je povećanje i osetljivost dojki prvi simptom trudnoće. Dojka može da poraste i do 46 odsto u odnosu na veličinu pre trudnoće. Za dojenje su ključna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Misli se da je pad nivoa progesterona nakon izbacivanja posteljice glavni okidač za nagli početak lučenja mleka posle porođaja. Drugi ključni preduslov je stimulacija dojke, odnosno rano započinjanje podoja. Sisanje bebe je pokretačka snaga za lučenje hormona, preko senzornih impulsa iz bradavice. Prolaktin se luči tokom podoja kako bi se obezbedilo mleko za sledeći podoj. Više prolaktina luči se noću i zato su, naročito u početku, važni noćni podoji. Prolaktin je odgovoran i za sprečavanje ovulacije.

Oksitocin deluje pre i tokom podoja da bi se omogućilo isticanje mleka koje već postoji u dojci. Majka oseća peckanje u dojkama pre ili tokom podoja. Ima osećaj žeđi tokom podoja. Nekada oseća bolne kontrakcije, takozvane „griže“ materice ili pojačano krvarenje tokom podoja. Mleko ističe i iz druge dojke tokom podoja, ili nastavlja da teče iz dojke ako se podoj naglo prekine. Sve ovo su simptomi i znaci oksitocinskog refleksa, koji je neophodan za uspešno dojenje. Odsustvo ovih simptoma i znakova ne znači da refleks nije aktivan; oni su nekada diskretni ili ih majka ne prepoznaje - kaže doktorka.

Ona objašnjava da refleks pomažu majčini osećaji, kao što je dodir, miris, gledanje bebe ili slušanje bebinog plača, kao i majčina osećanja, kada sa ljubavlju misli na svoje dete. Negativan uticaj imaju bol i stres kod majke.

- Lučenje ovih hormona je pod kontrolom najviših moždanih centara (neokorteksa). Možemo reći da mleko do bebe ide iz glave preko grudi. Na neuspeh dojenja mogu da utiču bol, strah, zabrinutost majke i nedostatak samopouzdanja. Kod nekih žena značajan porast veličine dojki zapaža se tek nakon porođaja, pa majka prvih dana može biti zabrinuta da li ima dovoljno mleka za svoje novorođenče. U drugom ili trećem danu nakon porođaja primetno je nadolaženje mleka: dojka je tvrda, nekad i napeta pre podoja. Nakon početne hormonske faze lučenja mleka, dalja regulacija odvija se uglavnom lokalno, na osnovu principa ponude i potražnje. Za uspešno uspostavljanje i održavanje laktacije su izuzetno važni efikasno sisanje bebe i pražnjenje dojke. Ako nema efikasnog sisanja i otklanjanja mleka, proizvodnja mleka se smanjuje - kaže dr Olga Stanojlović.

Dr Olga dodaje da su laktacija, odnosno proces lučenja mleka i dojenje kompleksni procesi, koji su pod uticajem brojnih unutrašnjih i spoljnih činilaca.

- Uticaj ima majčino fizičko i psihičko zdravlje, ranija iskustva, planovi u vezi sa dojenjem. Najvažniji faktor je kvalitet interakcije majke i bebe. Važna je podrška majci još tokom trudnoće, neposredno nakon porođaja i posle otpusta iz porodilišta. Podrška porodice, a naročito partnera- oca deteta takođe je od ključnog značaja.

Uticaj hormona trudnoće na emocije i ponašanje

Doktroka objašnjava da, osim na lučenje mleka, hormoni laktacije utiču i na ponašanje i emocije žene i pomažu joj u procesu tranzicije ka materinstvu.

- Kada žena postane majka, ovi hormoni joj pomažu da bebine potrebe stavi na prvo mesto, ali ne zanemarujući ni svoje potrebe. Podstiču osećaj sreće i nesebičnu posvećenost detetu, a time doprinose i majčinom zadovoljstvu i procesu vezivanja. Važna vest za tate je da nega bebe izaziva moždane i hormonske promene kod muškaraca (kao i kod žena), koje olakšavaju gajenje deteta i emocionalno povezivanje. U roku od 15 minuta od trenutka kad počne da drži bebu, muškarac doživljava povišen nivo hormona koji su povezani s tolerancijom/ poverenjem (oksitocin), osećajnošću prema odojčetu (kortizol) i željom za negovanjem i emocionalnim vezivanjem (prolaktin). Što ranije otac uzme bebu u ruke i što ranije počne da se brine o bebi nakon rođenja, ranije će početi da oseća toplinu, ljubav i zadovoljstvo - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, malo žena otvoreno govori, ali mnoge brinu da li će dojenja da im naruši izgled i oblik dojki.

- Već smo pomenuli da dojke ne menja dojenje, već sama trudnoća: dojke se uvećavaju, povećava se količina žlezdanog tkiva, pojačana je pigmentacija areole i bradavice. Ovo je prilika da naglasimo da silikonski implanti nisu prepreka za uspešno dojenje, ako majka ima volju i želju. Implanti se ugrađuju ispod žlezdanog tkiva i ne utiču na proces uspostavljanja i održavanja laktacije - ističe dr Olga.

Majka mora da misli na ishranu i odmor

Doktorka Olga Stanojlović kaže da je prvih šest do osam nedelja nakon porođaja period u kom se majka i beba navikavaju jedno na drugo i da je ovo ključni period dojenja.

- Neophodno je da majka koja doji bude maksimalno posvećena novorođenoj bebi. Obezbedite svu moguću pomoć porodice i prijatelja tokom ovog perioda! Važno je da majka misli na svoju ishranu i odmor. Kada beba spava, neophodno je i da se mama odmara. Redovan ritam obroka uključuje pet obroka: doručak, užinu, ručak, užinu, večeru. Obroci treba da budu redovni i raznovrsni. Tokom perioda dojenja majci je potrebno dodatnih 330-500 kalorija dnevno. Masne naslage koje su se stvorile tokom trudnoće obezbeđuju deo ovih dodatnih potreba - savetuje ona.

Sagovornica portala Ona.rs kaže da su mnoge žene nestrpljive da posle porođaja vrate vitku liniju i da se boje da će dojenje odložiti povratak težine na željenu težinu pre trudnoće.

- Za njih će posebno značajna biti informacija da dojenje zapravo podstiče „topljenje“ masnih naslaga nastalih tokom trudnoće, jedino je potrebno strpljenje. većina dojilja gubi na telesnoj masi u proseku od 0,5 do jedan kilogram mesečno u toku prvih šest meseci dojenja. Dobra vest je da se posebno brzo „tope“ naslage na bokovima stvorene tokom trudnoće. Veći gubitak u telesnoj masi nije poželjan, niti se preporučuju radikalne dijete za mršavljenje tokom dojenja. Na žalost, fotografije iz medija poznatih mama koje su povratile svoju figuru mesec dana nakon porođaja podrivaju samopouzdanje majki i vrše veliki emocionalni pritisak. Uravnotežena ishrana, svakodnevna šetnja sa bebom i fizička aktivnost doprineće brzom povratku željene forme - otkriva pedijatar.

(Ona.rs)