Ove lokacije u Beogradu kriju novu budućnost grada: Zeleni krovovi nisu trend, nego spas od betona i vrućine

Beograd poslednjih godina raste brže nego ikada. Neboderi niču, stambeni kompleksi se šire, a zelene površine polako nestaju iz centra grada. Iako na prvi pogled deluje da prirode ima dovoljno, od Košutnjaka i Ade, preko Zvezdarske šume do drvoreda uz autoputeve, stvarnost je drugačija. U samom jezgru grada sve je manje prostora za dah prirode, a vreli letnji meseci i guste saobraćajnice podsećaju nas da beton dominira. Upravo tu na scenu stupa ideja o zelenim krovovima.

Umesto da krovovi budu pusti i neupotrebljivi platoi, oni mogu da postanu vrtovi, livade i parkovi. Prostori koji prirodu ne oduzimaju, već je vraćaju. Koliko su zeleni krovovi važni za Beograd i kako mogu da postanu deo urbanističkog standarda, objasnila nam je pejzažna arhitektica, Dejana Gaća.

Zašto zeleni krovovi nisu samo trend

Beograd je u deficitu sa zelenilom, naročito u centru, i tu se krije glavni razlog zbog kog zeleni krovovi postaju nužnost, a ne prolazna moda. Oni su mnogo više od lepog dodatka arhitekturi, jer rešavaju ključne ekološke i zdravstvene probleme.

- Njihova važnost je zaista velika, iz mnogo razloga. To je prvenstveno zato što u Beogradu fali mnogo više zelenila nego što mi trenutno imamo... U centralnom jezgru grada ima zaista sve manje zelenih površina i jako je važno da bar putem zelenih krovova obogatimo grad zelenilom, objašnjava Dejana Gaća.

Dodaje da ovakva rešenja direktno poboljšavaju život u gradu i imaju ogroman značaj.

- Na prvom mestu je ekološki značaj, gde se smanjuje efekat toplotnog ostrva u urbanim sredinama. Utiču pozitivno na biodiverzitet, stvaraju staništa za ptice, insekte i druge vrste. Poboljšavaju kvalitet vazduha, absorbuju prašinu, polutante i štetne metale iz vazduha. Ne zadržavaju kišnicu, smanjuju opterećenje kanalizacione mreže i ublažavaju rizik od poplava.

I sami objekti imaju koristi. Oni su, kako nam je objasnila, jako dobra izolacija, smanjuju gubitke toplote zimi, a leti sprečavaju pregrevanje zgrada.

- Produžavaju trajnost hidroizolacije, poboljšavaju akustiku i smanjuju buku. To su sve razlozi zašto zeleni krovovi nisu samo trend nego rešenje koje poboljšava kvalitet života.

Zeleni krov: Proces koji ima svoja pravila

Na prvi pogled deluje zahtevno napraviti krov koji je u isto vreme i konstrukcija i vrt. U stvarnosti, sve se svodi na precizno isplaniran postupak koji počinje nosivošću zgrade i završava biljkama koje se sade.

- Proces nije previše zahtevan, ali je poprilično složen. Najvažnije je odrediti nosivost postojećeg krova. Zatim ide hidroizolacija, pa protivkorenska folija da zaštiti ploču od korena. Nakon toga postavljaju se geotekstilni slojevi i drenažno akumulacione folije koje odvode višak vode, a zadržavaju deo koji je biljkama potreban. Na sve to ide supstrat i vegetacija, objašnjava naša sagovornica.

Svaki sloj ima svoju ulogu i zajedno čine sistem koji omogućava da biljni svet opstane na betonu, a da pritom i sama zgrada bude zaštićena. Upravo zbog toga zeleni krovovi nisu improvizacija, već dobro osmišljeno rešenje za budućnost Beograda.

Ekstenzivni i intenzivni krovovi

Postoje dva osnovna tipa zelenih krovova. Jedan je gotovo samoodrživ i zamišljen kao jednostavno proširenje zelenila u gradu, a drugi je pravi prostor za život, susrete i odmor.

- Sve je moguće imati na krovu, i travnjake i cvetne livade i drveće. Ali intenzivni krovovi u našim klimatskim uslovima zahtevaju sistem automatskog navodnjavanja kako bi vegetacija opstala, objašnjava Gaća.

Ekstenzivni krovovi sadrže sedume, mahovinu i niske trave i gotovo da ne traže održavanje. Intenzivni, pak, mogu da postanu parkovi ili igrališta, ali zahtevaju više pažnje i ulaganja. Na njima se stvaraju prostori u kojima ljudi borave, druže se i ponovo povezuju sa prirodom.

Primeri u Beogradu

Zeleni krovovi nisu samo vizija, oni već postoje na nekoliko prepoznatljivih lokacija u gradu. Blok 32 je stambeni prostor koji je idealan primer jednog ovakvog urbanističkog i ekološkog projekta.

Na krovu Osnovne škole Drinka Pavlović nalazi se intenzivni krov sa sedumima i niskim biljkama. Deca izlaze na ovaj krov svakodnevno i čak im služi kao učionica u prirodi. Zeleni krov, takođe, svakodnevno popravlja mikroklimu, smanjuje buku i osvežava prostor u kome borave.

Na Opštini Voždovac izvedena su oba tipa zelenih krovova. Jedan je jednostavan i gotovo samoodrživ, dok je drugi pretvoren u pravi park sa travnjacima, cvetnim livadama i žbunjem. Upravo ovde se jasno vidi širina primene i kako krov ne mora da bude mrtva površina, već produžetak javnog prostora.

U Beogradu na vodi, travnjaci, igrališta i staze koje prolaznici svakodnevno koriste zapravo se nalaze na pločama iznad garaža. I to se vodi kao zeleni krov. On pokazuje da i ogromni stambeni kompleksi mogu da integrišu prirodu u svoju strukturu i da se urbano planiranje i održivost ne moraju međusobno isključivati.

Slična situacija je i kod Ušća, gde se plato iznad garaže takođe tretira kao zeleni krov. Taj prostor svakodnevno koristi veliki broj ljudi, a ujedno služi kao primer kako trgovački i poslovni centri mogu da uključe prirodu u svoj koncept.

- Ti ljudi su apsolutno shvatili značaj i žele da posade i drvo i žbunje i da imaju travnjake, cvetne livade... Sve je moguće napraviti na zelenom krovu, kaže Gaća.

Od izuzetka ka standardu

Zeleni krovovi nisu samo atraktivni projekti na nekoliko lokacija. Oni su deo šire slike urbanog planiranja i efektan način da se prekidanje zelenih koridora delimično ublaži.

- Zeleni koridor je jako važna stvar. To je mreža čitavih zelenih površina, a izgradnjom novih zgrada on se prekida. A upravo taj koridor omogućava migraciju i razmenu biljnih i životinjskih vrsta, poboljšava kvalitet vazduha, smanjuje zagađenje i reguliše mikroklimu. Zato je važno da izađemo na krovove i terase i da tu mrežu zelenila nastavimo, pa makar i po krovovima, kaže Dejana Gaća.

Kako ističe, neophodno je da gradske institucije budu te koje će prve dati primer.

- Volela bih da postane standard da gradske ustanove, škole, vrtići odvajaju budžet za ovakve projekte i da budu primer ostalima. To je način da mrežu zelenila proširimo i da Beograd zaista postane grad budućnosti, poručuje Dejana Gaća, pejzažna arhitektica.

Zeleni krovovi u Beogradu više nisu samo vizija. Oni su već tu, na školama, opštinama i stambenim kompleksima. Pokazuju da grad može da raste, a da istovremeno diše.  Ako želimo Beograd u kojem je život zdraviji i kvalitetniji, zeleni krovovi moraju da pređu put od izuzetka do pravila. Grad budućnosti nije onaj koji gradi samo visoko, već onaj koji ume da vrati prirodu tamo gde je beton odavno preuzeo.

(Ona.rs)