Najotpornija sobna biljka ima skrivene moći - zato je idealna za spavaću sobu

Gotovo da ne postoji stan, kancelarija ili hodnik u zgradi u kojem se bar jednom nije pojavila - visoka, uspravna, gotovo nepobediva. Sanseverija, poznata i kao „svekrvin jezik“, godinama važi za jednu od najrasprostranjenijih sobnih biljaka na svetu. Mnogi je biraju jer „trpi sve“, drugi zbog njenog minimalističkog izgleda, a treći jer preživljava i tamo gde druge biljke odavno odustanu.

Ipak, iza njene skulpturalne jednostavnosti krije se mnogo više od puke dekoracije - sanseverija ima i konkretne zdravstvene koristi, zbog kojih je s razlogom nazivaju tihim saveznikom zdravog doma.

Preporučujemo

Skoro neuništiva kraljica modernog enterijera

Glavna tajna popularnosti sanseverije leži u njenoj izuzetnoj otpornosti. Ova biljka, koja je u novijoj botaničkoj klasifikaciji svrstana u rod Dracaena, potiče iz surovih i suvih područja zapadne Afrike. Upravo tamo je „naučila“ da preživi bez čestog zalivanja i u uslovima u kojima bi većina biljaka brzo uvenula.

Sanseverija podnosi širok spektar svetlosnih uslova - od jakog, indirektnog svetla, gde brže raste i ima izraženije boje, do tamnijih uglova prostora, u kojima će rasti sporije, ali će opstati bez problema.

Zahvaljujući svom vertikalnom, arhitektonskom obliku, savršeno se uklapa u moderne i minimalističke enterijere. Unosi dašak prirode u prostor, a pritom ne zauzima mnogo mesta, što je čini idealnom za manje stanove.

Više od 70 vrsta za svaki stil

Postoji više od 70 vrsta sanseverije, što dodatno objašnjava njenu popularnost. Najpoznatija je Sansevieria trifasciata „Laurentii“ sa karakterističnim žutim ivicama, ali tu su i elegantna srebrnozelena „Moonshine“, kao i neobična Sansevieria cylindrica, čiji listovi podsećaju na koplja.

Bez obzira na stil enterijera - skandinavski, industrijski, boho ili klasičan - postoji varijanta sanseverije koja će se uklopiti gotovo savršeno.

Tihi čistač vazduha koji „radi“ dok vi spavate

Ono što sanseveriju zaista izdvaja od većine sobnih biljaka jesu njene sposobnosti pročišćavanja vazduha. Još krajem osamdesetih godina, u okviru poznate NASA studije o čistom vazduhu, utvrđeno je da ova biljka efikasno uklanja niz štetnih materija iz zatvorenog prostora.

Među njima su formaldehid, koji isparava iz nameštaja od iverice, tepiha i lepkova, zatim benzen, prisutan u plastici, deterdžentima i dimu cigareta, kao i ksilen i trihloretilen, koji se mogu naći u bojama, lakovima i sredstvima za čišćenje.

Njena posebnost leži u načinu fotosinteze, poznatom kao CAM mehanizam. Za razliku od većine biljaka, sanseverija noću oslobađa kiseonik, jer tada otvara svoje pore i upija ugljen-dioksid.

Zbog toga se često preporučuje kao idealna biljka za spavaću sobu, gde doprinosi svežijem vazduhu tokom noći i može pozitivno uticati na kvalitet sna.

Održavanje koje traži - što manje pažnje

Sanseverija je postala simbol biljke koju je „nemoguće ubiti“, ali ipak postoji jedna greška koja joj može ozbiljno naškoditi - preterano zalivanje. Njen najveći neprijatelj je truljenje korena, koje nastaje kada zemlja stalno ostaje vlažna.

Zlatno pravilo glasi: zemlja mora potpuno da se osuši između dva zalivanja. Dovoljno je da prstom proverite supstrat nekoliko centimetara ispod površine.

Tokom zime, kada biljka miruje, zalivanje je potrebno tek jednom mesečno ili čak ređe. Najbolje uspeva u dobro dreniranom zemljištu, poput mešavine za kaktuse i sukulente, a prihranjivanje joj je potrebno minimalno - jednom ili dva puta tokom proleća i leta.

Na šta treba obratiti pažnju

Iako izuzetno korisna, važno je znati da je sanseverija blago otrovna ako se proguta. Sadrži saponine - gorka jedinjenja koja mogu izazvati mučninu, povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke i dijareju, posebno kod kućnih ljubimaca i male dece.

Srećom, zbog neprijatnog ukusa retko dolazi do unošenja veće količine, pa su ozbiljniji problemi izuzetno retki. Ipak, preporučuje se da se biljka drži van domašaja dece i radoznalih ljubimaca.

(Ona.rs)