Ne morate kupovati luk na pijaci, zasadite ga u kanti na terasi: Nema motike niti kopanja da vam stradaju leđa

Sigurno ste i vi primetili kako su cene na pijaci otišle u nebesa, pa čak i za one najosnovnije namirnice bez kojih se ručak ne da zamisliti. Crni luk nam treba za svaku čorbu i gulaš, a mladi luk ode za jedan obrok čim ga naseckamo preko sira i proje. I šta onda čovek da uradi? Da kuka nad novčanikom ili da uzme stvar u svoje ruke?

Nemojte da vas zavara to što živite u zgradi i što nemate svoju leju i baštu iza kuće. Vaš balkon ili mala terasa mogu postati prava mala fabrika svežeg povrća. Sadnja luka u posudama je toliko prosta da uspeva bukvalno svima, pa i onima koji kažu da im se i plastično cveće osuši. Bez silnog kopanja, savijanja leđa i bez blata do kolena - saznajte kako da od obične saksije napravite svoju bašticu.

Kakav sud luk najviše voli i koliko mesta mu treba

Prvo pravilo kod ove balkonske avanture jeste izbor prave posude. Luk nema predugačak koren, ali traži dubinu kako bi formirao lepu, zdravu glavicu.

Dovoljno je da pronađete saksiju ili žardinjeru koja je duboka najmanje 25 centimetara (oko 10 inča). Važno je da posuda na dnu obavezno ima rupice za odvod vode, jer koren ne podnosi da pliva u vlazi. Ako imate staru plastičnu kantu od 15-20 litara (poznatu kantu od 5 galona), izbušite joj dno i dobili ste savršeno mesto u kom komotno može da raste 6 do 8 biljaka luka. Ukoliko koristite dugačke žardinjere, samo vodite računa da između svake posađene biljke ostavite oko 7 do 8 centimetara razmaka (oko 3 inča).

Za sadnju u posudama nabolje su se pokazale brzorastuće i kompaktne sorte. Ako volite mladi luk, sorte poput White Lisbon ili Evergreen Bunching ne prave velike glavice, pa štede prostor i daju vam stalne stabljike za seckanje. Za ljubitelje klasičnog luka u posudama, odlične su sitnije i kompaktne sorte kao što su Paris Silverskin, Crystal White Wax, Pompeii ili takozvani biser-luk.

Za one koji žive na severu i u hladnijim krajevima, pogodnije su sorte dugog dana koje vole duga leta. U toplijim, južnim krajevima bolje uspevaju sorte kratkog dana, poput Texas Super Sweet ili Georgia Sweet, dok u umerenim predelima uspevaju univerzalne sorte neutralne na dužinu dana.

Kad mu vreme nije, džaba ga sadite - Kad se tačno hvatati za motiku

Ovo povrće spada u kulture koje vole svežije vreme, pa se sadnja planira u proleće ili krajem leta.

Sadnju iz semena valja započeti u kući, i to nekih 8 do 10 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza u vašem kraju. Ako sadite iz arpadžika - onih malih, tvrdih lukovica - sačekajte da prolećna temperatura zemlje u saksiji dostigne bar 15 stepeni. U krajevima sa blagim zimama, jesenja sadnja donosi prve sočne glavice već početkom sledećeg leta.

Kako da babina tehnika uspe i u saksiji - Nema tu velike nauke

Sama sadnja u posude ide brzo i lako, a možete izabrati jedan od tri načina:

1. Priprema zemlje: Saksiju napunite rastresitom, kvalitetnom zemljom tako da vrh bude oko 2,5 centimetra ispod ivice posude. Zemlju pre sadnje blago navlažite.
2. Sadnja iz semena: Seme posejte na dubinu od oko pola centimetra, sa razmakom od po 2,5 centimetra između semenki. Prekrijte sa malo zemlje i održavajte vlažnost. Klijanje obično traje između 7 i 14 dana.
3. Sadnja iz arpadžika (lukovica): Napravite rupice duboke 5 do 7 centimetramara (2 do 3 inča), sa razmakom od 10 do 13 centimetara (4 do 5 inča). Lukovicu ubacite tako da joj špicasti deo gleda na gore, a sam vrh treba lagano da viri iz zemlje. Lagano utapkajte zemljom i obilno zalijte dok voda ne procuri na dno saksije.
4. Sadnja iz rasada (mladih biljaka): Napravite rupice duboke oko 5 centimetara, razmaknite ih 7 do 10 centimetara i pažljivo ubacite mlade biljčice, pa ih dobro zalijte.

Sunca daj, vode nemoj previše

Uspeh uzgoja zavisi od tri jednostavna faktora: zemlje, svetlosti i vode.Zemlja u saksiji mora biti rastresita i hranljiva, pa je najbolje pomešati klasičan supstrat za saksijsko cveće sa malo kvalitetnog komposta. Zbijena i teška zemlja ne odgovara korenu.

Pošto je luk pravi ljubitelj sunca, saksije postavite na najosvetljenije mesto na balkonu. Biljkama je potrebno najmanje 6 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, mada je idealno ako mogu da uhvate od 8 do 10 sati sunca. Sjajna stvar kod saksija jeste upravo to što ih možete pomeračiti kako se sunce kreće.

Zalivanje direktno diktira kolika će biti vaša glavica. Biljkama je nedeljno potrebno oko 2,5 centimetra vode (što kroz kišu, što kroz vaše zalivanje), a u fazi kada glavica počne naglo da bubri, mnogi baštovani povećavaju zalivanje na oko 3,8 centimetara nedeljno. Zlatno pravilo glasi ovako - zalivajte kada je prvi centimetar zemlje na dodir potpuno suv. I nemojte preterivati, jer previše vode dovodi do truljenja korena.

Posle prvih mesec dana rasta, pognojite ih balansiranim organskim đubrivom, pa to ponovite na svake tri do četiri nedelje. Kada primetite da se glavice u zemlji šire, pređite na đubrivo sa više drvnog pepela ili kalijuma. Izbegavajte previše azota u toj fazi, jer od njega glavice postanu meke i brzo propadaju u podrumu.

Slatke muke na kraju berbe

Kada glavica dostigne svoju punu veličinu, zalivanje se potpuno prekida, a priroda vam sama šalje znak da je vreme za vadjenje.

Zeleno pero na vrhu počeće prirodno da poleže i pada po zemlji. Male sorte, poput biser-luka, možete jednostavno isčupati rukom iz meke zemlje, dok kod većih glavica možete upotrebiti baštensku viljušku da ih lakše podignete bez oštećenja. Ako gajite mladi luk, ne morate čupati celu biljku - jednostavno makazama odsecite zeleno perje koje vam treba za obrok, a biljka će nastaviti da izbacuje nove, sveže listove.

Nakon vađenja, veće glavice luka ostavite da se suše na toplom i promašnom mestu od dve do četiri nedelje. Kada se ljuska sasvim osuši i očvrsne, vaš luk je spreman za zimnicu i dugačko stajanje u špajzu!

(Ona.rs / Southern Living)