O čemu ljudi najčešće lažu i kako to uništava njihovo mentalno zdravlje

M. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Lažovi imaju niže samopoštovanje i negativnija osećanja u poređenju sa onima koji govore istinu

Printskrin: YouTube/Disney Movies

Ljudi radije imaju tendenciju da lažu kako bi se osećali bolje ili da bi se poštedeli sramote ili odbijanja, umesto da zaštite tuđa osećanja.

Novo istraživanje na Univerzitetu Tvente u Holandiji, gde su sprovedena četiri eksperimenta nad ljudima koji lažu, ispostavilo se da laganje dovodi do toga da oni koji ne govore istinu zapravo doživljavaju dublje psihološke posledice kao što su niže samopoštovanje i negativna osećanja (nervoza, žaljenje, nelagodnost ili tuga).

Nalazi studije objavljeni prošlog meseca u British Journal of Social Psichology navode da su u jednom testu, učesnici imali zadatak da prate svoje ponašanje tokom jednog dana i obelodane koliko su puta slagali. Procentualno, njih 22 odsto priznalo je da je izgovorilo laž, njih osam odsto je izreklo laž da bi zaštitilo nekog drugog, a čak 69 odsto ispitanika je izjavilo da nije lagalo tog dana.

Foto: Shutterstock

U drugom eksperimentu, volonterima je predstavljena jedna od osam dilema – četiri su bile egocentrične, a četiri su označene kao „orijentisane na druge“. Primera radi, egocentrične situacije bi bila: "Na razgovoru ste za posao. Pitaju vas da li imate iskustva u relevantnom aspektu posla, a nemate.", a situacija "orijentisana na druge“ bi bila: "Vaša prijateljica je veoma srećna zbog svoje nove haljine. A vama se ne sviđa".

Skoro 42 procenta učesnika lagalo je u egocentričnoj situaciji, dok je oko 46 odsto njih lagalo kada su bili suočeni sa dilemom "orijentacije na druge". U proseku, više od 40 odsto volontera je lagalo u svakom scenariju.

Tokom trećeg testa, volonteri su zamoljeni da podele dilemu koju su iskusili.

- Učesnici od kojih je zatraženo da se prisete situacije u kojoj su lagali… izjavili su da su iskusili niže samopoštovanje nakon situacije u poređenju sa učesnicima od kojih je zatraženo da se prisete situacije u kojoj nisu lagali - napisali su istraživači, kako prenosi "NY Post".

U završnom testu, volonteri su beležili svoja laganja tokom pet dana. Ispostavilo se da su svi učesnici lagali čak 45 odsto vremena, pri čemu je 22 procenta izjavilo da su lagali svaki dan, a 19 posto njih su tvrdi da nisu lagali nijednom.

Obe grupe lažova su prijavile niže samopoštovanje i više negativnih osećanja u poređenju sa onima koji govore istinu.

(Ona.rs)