Doktor Šubarević o komplikacijama nakon operacije krajnika kod dece: Šta je "alarm za uzbunu" tokom oporavka?

Kako navodi, nije uvek najpotrebnija operacija

Nakon što je sedmogodišnji dečak preminuo u Zagrebu posle operacije krajnika, potegla su se mnoga pitanja o mogućim komplikacijama koje mogu uslediti nakon takve intervencije.

Na temu komplikacija, zašto se dešavaju i našta roditelji moraju obratiti pažnju, govorio je primarijus dr Vladan Šubarević, načelnik ORL službe Instituta za majku i dete iz Beograda, u emisiji "Jutro" na Prvoj.

Preporučujemo

- Ove operacije su pune zagonetki i pune su nepredviđenih situacija koje mogu da se dese. Nažalost, ali veoma retko, dogode se i ovakve tragične situacije. Mnogi operaciju krajnika računaju u rutinsku operaciju, što donekle i jeste, jer je jedna od najizvođeniji hirurških intervencija na svetu, ali sa sobom nosi i određene rizike - govori dr Šubarević i nastavlja:

-  Za nas operacija krajnika traje dve nedelje jer toliko traje oporavak i tek kad prođe to vreme, mi se smirimo i opustimo i kažemo da je sve završeno. Jer unutar te dve nedelje su upravo moguće ovakve situacije koje mogu da dovedu do tragičnog ishoda i tu pre svega mislim na ta sekundarna krvarenja, kada imamo dva kritična momenta. Prvi je nakon 24 sata posle operacije i zato se dete zadržava u bolnici, skoro svuda u svetu.

Drugi kritični period je upravo ovo što se desilo sada u Zagrebu, što je sedmi ili osmi dan postoperativnog toka, kada se dešava da fibrinske naslage, mesto dve rane u ustima koje se ne ušivaju, već se radi samo hemostaza, počnu da otpadaju naglije. Ako otpadnu u većim količinama, moguće je krvarenje, ali se i to može zaustaviti i onda se ide dalje sa oporavkom - objašnjava stručnjak.

Kako ističe, nekada se dešava da se krvarenja dogode i u toku noći, zbog čega se mnogi uspaniče i ne znaju kako da odreaguju. Ipak, krvarenja mogu biti jedva vidljiva, ali i masivna, što nikada nije konkretno određeno. 

Posle dve nedelje, ako se kod deteta primeti i najmanje krvarenje, treba odmah da se reaguje i dovesti dete kod lekara da se to pogleda, jer je tada najsigurnije, pa makar bila i lažna uzbuna, kako navodi doktor. 

Operacija krajnika ne podrezumeva samo otkalnjanje trećeg, već je širok spektar intervencija koje su vezane za njih, a koje se rade jer dete ima problem. No, ne treba na prvu pretpostavku tražiti operaciju, a na to doktor Šubarović ističe:

- Treba se operisati onda kada je slučaj za operisanje, a izbeći kada nije. Ima dosta slučajeva kada operacija jednostavno nije potrebna i ne treba se uvek otklanjati krajnik.

Ukoliko pacijent, odnosno dete, ima više od četiri gnojnih, streptokoknih infekcija ždrela i krajnika godišnje, a da se tako nešto dešava više godina uzastopno, to je osnovni razlog za operaciju krajnika, kako tvrdi doktor.

- Ako imamo dete koje hrče, guši se i ima "sleep apnee" noćne, a relativno je zdravo dete, onda njemu nećemo vaditi krajnike, nego ćemo ih smanjiti. Ukoliko detetu curi nos, pomalo hrče i ima probleme sa ušima, uglavnom ćemo operisati samo treći krajnik. Oni naravno imaju svoju funkciju, zato volimo da ih čuvamo i po potrebi smanjujemo, tako da omogućimo detetu bolje zdravlje i disanje. Ali, krajnici nisu nikakva "brana" ka plućima, tako da deca sa operisanim krajnicima nisu "podložnija" plućnim problemima, imaju svoju funkciju u imunološkoj odbrani organizma, tamo se stvaraju antitela koja su prva linija odbrane, protiv virusa i bakterija. Organizam ne postaje invalid, već na drugim mestima stvara ta ista antitela - zaključuje Šubarević.

(Ona.rs)