Život traje svega 29,200 dana: Pomozite sebi da ga ne potrošite uzalud

Ubrzani ritam života postao je naša neizbežna stvarnost. Svuda oko nas osećamo pritisak da postignemo više, da budemo produktivnije, da ne zaboravimo nijednu obavezu i da se uvek nalazimo u pokretu.

Shvatanje da prosečan život traje oko 29,200 dana, nateralo me je da shvatim koliko je taj broj - zastrašujući. Ako još uzmemo u obzir da svaki dan nije potpuno iskorišćen – da li sam zaista posvetila svaki trenutak tome da živim onako kako želim? Da li živim svesno, ili je vreme jednostavno prošlo dok sam se bavila stvarima koje nisu donose vrednost ili sreću?

Preporučujemo

Danima se tokom ovih praznika pitam da li sam ikada zaista stala i razmislila o tome kako da ne prokockam jedini resurs koji imam – vreme? I kako da očuvam mentalno zdravlje u ubrzanom životu i prestanem da trošimo vreme na stvari koje mi ničem ne služe.

Život je kratak, nemojte ga potrošiti uzalud

Dakle, još jednom, nedavno sam se suočila sa brojem da prosečan život traje svega oko 29,200 dana.

Shvatila sam da je vreme jedini resurs koji se ne može kupiti ni za koliko novca. Ni na koji način ne mogu produžiti svoj život, vratiti izgubljene dane ili kupiti vreme koje je prošlo. Ovaj jedinstveni resurs je nešto što stalno trošim, a ne mogu ga ponovo napuniti. Zato je od presudne važnosti da budem svesna kako ga koristim, jer svaki trenutak je prilika koja je jednom izgubljena i ne može se ponovo doći.

Razumeti vrednost vremena

U svetu koji nas svakodnevno gura ka preopterećenju, razmišljanje o mentalnom zdravlju često dolazi kao poslednja stavka na listi prioriteta. Ali, mentalno zdravlje je osnova za sve ostalo, a činjenica da je ugroženo zanemarivanjem zbog svakodnevnog "ubrzanja" i poslovne, porodične i društvene zveri koje svakodnevno treba "nahraniti", morala sam da pronađem neke jednostavne tehnike za koje sam sigurna da su mi koliko toliko pružile neophodan mir.

Pomoću ovih navika mogu da ne trošim vreme uzalud, nego da živim svesno i s ciljem. Na kraju, možda nije važno koliko godina živimo, već kako ih živimo.

Stoga svoja saznanja i delim. Evo nekoliko navika koje sam usvojila i koje su se pokazale izuzetno korisne za očuvanje unutrašnje ravnoteže.

1. Zlatna reč je "ne"

Kroz godine sam naučila da ne možemo sve stići i da ne treba da budemo "ljudi koji sve mogu." Postavljanje granica nije znak slabosti, već mudrosti. Sposobnost da kažemo "ne" stvarima koje nas iscrpljuju, obavezama koje nam ne služe i odnosima koji nas troše omogućava da sačuvamo energiju za ono što nam je zaista važno.

2. Udahnite trenutak

Mindfulness je praksa koju sam zavolela jer nas podseća da živimo u trenutku, a ne da brinemo o prošlim greškama ili budućim neizvesnostima. Svesna meditacija ili čak samo nekoliko minuta u tišini svakog dana mogu mi pomoći da se povežem sa sobom, smirim misli i obnovim snagu.

3. Fizička aktivnost nije mučenje nego terapija

Fizička aktivnost nije samo korisna za telo, već i za um. Trčanje, vožnja bicikla, joga – sve to može biti sjajan način da se oslobodim stresa, poboljšam koncentraciju i ujedno brinem o svom mentalnom zdravlju. Redovno kretanje oslobađa endorfine koji podižu raspoloženje i smanjuju nivo anksioznosti.

4. Spavajte, spavajte, spavajte

Bez kvalitetnog sna, nijedna druga strategija neće biti potpuno efikasna. Od kada sam shvatila važnost spavanja, više nisam dozvoljavala da stres ili pretrpani dani utiču na moju noć. San je vreme kada telo i um obnavljaju energiju, i to je osnova za svaku drugu aktivnost koju radim.

5. Ključ je u jednostavnost – uklonite suvišno

Život je postao prepun nepotrebnih stvari i obaveza. Naučila sam da je jednostavnost ključ za mentalnu jasnoću. Kroz minimalizam, kako u fizičkom, tako i u mentalnom prostoru, moguće je smanjiti opterećenje i fokusirati se na ono što je zaista bitno.

6. Prijatelj si mi ako me inspirišeš

U svetu u kojem nas stalno bombarduju negativne vesti, obavezama i brigama, važno je da budemo u društvu ljudi koji nas podstiču na rast i koji nas podržavaju. Pravi prijatelji, pozitivni odnosi i konstruktivne komunikacije mogu biti najbolja terapija za um.

Kada pogledam unazad, shvatila sam da život koji živim nije nešto što je "tu" i "samo se dešava." Ja sam ta koja oblikuje svaki trenutak. Da bismo očuvale mentalno zdravlje i istinski uživale u životu, potrebno je da se posvetimo onome što nas ispunjava, da slušamo svoje telo i um, i da ne dozvolimo da nas brzina sveta odvodi od stvarne svrhe života.

Jer, vreme je neponovljivo, i samo sada je stvarno naše.

(Ona.rs)