Ljubazni su prema svima, ali gotovo nikome ne veruju: Ovih 9 običnih rečenica otkriva zid koji su podigli

Saslušaće vas, zapamtiti šta volite i prvi priskočiti u pomoć, ali o njima ćete znati veoma malo. Njihova toplina je iskrena, samo je pristup njihovom unutrašnjem svetu strogo ograničen.

Postoje ljudi koje svi smatraju prijateljima, ali koji gotovo nikome ne dozvoljavaju da ih zaista upozna. Ljubazni su, pažljivi i spremni da pomognu, ali čim razgovor stigne do njihovih osećanja ili prošlosti, neprimetno menjaju temu.

To ne mora da znači da su neiskreni ili proračunati. Mnogi su samo naučili da mogu biti dobri prema ljudima, a da im pritom ne predaju delove sebe koji bi ponovo mogli da budu povređeni.

Njihovu rezervisanost najlakše je prepoznati po naizgled bezazlenim rečenicama koje koriste u svakodnevnim razgovorima.

1. „Dobro sam. Nego, kako si ti?“

Odgovor je kratak, nasmejan i odmah praćen pitanjem o vama. Često će se setiti nečega što ste ranije pomenuli i pokazati iskreno interesovanje.

Razgovor se tako neprimetno premešta na drugu osobu. Ona odlazi sa osećajem da je saslušana i prihvaćena, ali ne primećuje da o sagovorniku nije saznala gotovo ništa.

2. „Dobro je znati“

Kada čuju da je neko odao tuđu tajnu, prekršio obećanje ili ogovarao prijatelja, neće nužno pokazati iznenađenje ili osudu.

Samo će zapamtiti informaciju. Neće praviti dramu niti upozoriti osobu da je izgubila njihovo poverenje. Jednostavno joj više neće poveravati ništa važno.

3. „Razmisliću pa ću ti javiti“

Ovu rečenicu koriste kada neko traži uslugu, predlaže zajednički posao ili pokušava da ih navede na brzo obećanje.

Nije uvek reč o neodlučnosti. Oni ne žele da pristanu dok su pod tuđim uticajem, već im je potrebno vreme da procene zahtev bez pritiska osobe koja očekuje odgovor.

4. „To je duga priča“

Pitanje o porodici, bivšoj vezi ili razlozima zbog kojih su promenili grad nailazi na osmeh i ovu kratku rečenicu.

Ona zvuči kao obećanje da će priča biti ispričana nekom drugom prilikom. Ipak, najčešće predstavlja ljubazno zatvaranje vrata u deo života u koji sagovornik još nije pozvan.

5. „Ne, mogu sama, ali hvala ti“

Oni će bez razmišljanja doći po prijatelja usred noći, ali će radije dugo čekati taksi nego prihvatiti istu uslugu.

Davanje pomoći im je lako jer tada imaju kontrolu. Primanje pomoći podrazumeva priznanje da im je neko potreban, a potreba za drugima za njih može značiti izlaganje mogućem razočaranju.

6. „Videćemo“

Novi prijatelj predlaže redovna druženja, partner govori o dalekoj budućnosti, a šef obećava unapređenje. Odgovor ostaje prijatan, ali neodređen: „Videćemo.“

Oni su naučili da obećanja drugih ne doživljavaju kao činjenice. Sačekaće postupke, jer ne žele da ulože nadu u plan koji bi lako mogao da bude zaboravljen.

7. „Ne bih da se mešam“

Kada se dvoje prijatelja posvađa, neće žuriti da izaberu stranu. Saslušaće oboje, ali će pažljivo izbegavati izjavu koja može biti preneta, pogrešno protumačena ili okrenuta protiv njih.

To može biti zdrava neutralnost, ali i način samoodbrane osobe koja je ranije naučila koliko brzo poverljive reči počnu da putuju.

8. „U redu je, stvarno“

Neko zaboravi njihov rođendan, ponovo otkaže dogovor ili ih povredi nesmotrenom šalom. Oni prihvataju izvinjenje i ponašaju se kao da se ništa nije dogodilo.

Možda zaista ne žele sukob, ali to ne znači da su zaboravili. Odnos će ostati ljubazan, samo će ta osoba neprimetno biti premeštena dalje od njihovog najbližeg kruga.

9. „Mogu da govorim samo u svoje ime“

Kada grupa počne da ogovara odsutnu osobu ili traži potvrdu da „svi isto misle“, oni će pažljivo ograničiti svoj odgovor.

Reći će samo ono iza čega mogu da stanu čak i ako njihove reči stignu do osobe o kojoj se govori. Ne veruju da će ih grupa zaštititi kada razgovor jednom napusti prostoriju.

Njihova dobrota nije gluma, ali njihova bliskost ima cenu

Ovakvi ljudi ne moraju biti hladni. Naprotiv, njihova pažnja i spremnost da pomognu često su potpuno iskrene. Samo su naučili da ljubaznost mogu pružiti svima, dok poverenje mora da se zasluži doslednim postupcima.

Ipak, stalna zatvorenost ima cenu. Ako nikada ne traže pomoć, ne govore da su povređeni i bez objašnjenja udaljavaju ljude, drugima ne ostavljaju priliku da pokažu da su pouzdani.

Poverenje ne mora biti dato odjednom. Može se graditi postepeno, kroz male iskrene razgovore i pažljivo prihvatanje podrške. Jer biti poznat ne mora uvek značiti biti povređen, ponekad znači konačno pronaći nekoga pred kim zid više nije potreban.

(Ona.rs / Bolde)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.