Gušila se kada je jela meso, nije znala da u njoj raste strašna "muška" bolest: "Dali su mi 4 meseca života"

Šeril Brendon imala je veoma čudne zdravstvene pojave koje su se ispostavile kao simptomi za veoma tešku dijagnozu. Njena priča je obišla svet, a sada kaže da ima samo četiri meseca života i da želi da se o ovome govori, kako bi neko možda imao "više sreće nego ona".

Šeril je imala upalu pluća, a suvo grlo nije smatrala čudnim pratećim efektom. Naprosto, smatrala je da je virus drži u svojim "rukama" i da vreme i terapija treba učiniti svoje. Nakon nekoliko dana, primetila je da se gušenja hranom dešavaju sve češće, a naročito kada jede meso. Svaki put, kada bi jela jednom nedeljno meso, završilo bi se povraćanjem. Prvenstveno, Šeril je pomislila da joj smeta zbog suvog grla.

Preporučujemo

- Nije bilo ništa previše ozbiljno, kao da sam osetila stezanje u grlu. Kao da sam uzela prevelik zalogaj ili da nisam dobro sažvakala hranu. Ipak, kako je vreme odmicalo, gutanje hrane je postajalo sve teže - navodi Šeril (51) i dodaje da je počela da obraća više pažnju na to šta jede i koja hrana je u pitanju. Tada je shvatila da joj biftek najviše smeta, a onda i ostalo meso.

Kako se broj incidenata gušenja povećavao, Šeril je otišla do svog doktora, koji je predložio endoskopiju – medicinsku proceduru gde se duga, fleksibilna cev sa kamerom ubacuje u telo radi unutrašnjih pregleda. Lekari su otkrili izraslinu u blizini dušnika i naredili biopsiju, koja je otkrila da je izraslina smrtonosni oblik raka. Šeril, koja se bori sa retkim i izazovnim oblikom raka, ispričala je svoj šok kada je saznala za dijagnozu.

- Nikad nisam čula za rak jednjaka. Stereotipno, to je muška bolest i pogađa one koji imaju 65 i više godina. I to je jedan od najtežih karcinoma za lečenje - rekla je Šeril.

- Oni su tada bili strašno zabrinuti da se Džeraldin, ime koje sam dala svom tumoru, infiltrirala u moj dušnik i predvideli su 4 meseca života - istakla je.

Operacija nije bila opcija zbog blizine tumora njenom srcu. Suočena sa strašnom prognozom, takođe se suočila sa značajnim gubitkom težine zbog poteškoća u ishrani, što je dovelo do toga da joj je bila potrebna sonda za hranjenje. Od februara 2023. godine, Šeril je započela intenzivan režim hemoterapije, a njen medicinski tim ju je obavestio da će to biti njihova jedina prilika da se bore protiv raka. Iskreno je govorila o tome kako se bori sa ozbiljnošću svoje bolesti, ali je ipak ostala odlučna i nepopustljiva duhom.

- Trebalo je da se pripremim za najgore. Imali smo ceo razgovor o DNR-u i rečeno mi je da dovedem u red svoje obaveze i poslove. Skidala sam svoje pogrebne pesme. Ali sve vreme tokom ovoga, ni jednom nisam bila besna i govorila ono: "Što se meni ovo dešava" - istakla je.

Nakon hemoterapije, Šeril bi podlegla dubokom umoru, često je spavala i do 20 sati uzastopno. Uprkos iscrpljenosti, postepeno je ponovo počela da konzumira čvrstu hranu. Pretposlednja hemosesija je prethodila napornoj petonedeljnoj terapiji zračenjem, koja je imala trenutne efekte na nju, ostavljajući je slabom, nesposobnom da hoda ili čak guta. Njena težina je dodatno opala, bez obzira što ima sondu.  Usred borbe protiv dehidracije, zadržavanja urina uzrokovanog oštećenjem njenog autonomnog nervnog sistema i opasno niskog krvnog pritiska sličan onom kod nekoga u osamdesetim godinama, periferne i autonomne neuropatije su joj činile vrtoglavicu i slabost kad god bi pokušala da ustane.

Komplikacije su se povećale kada je infekcija ušla u njenu cev za hranjenje, što je zahtevalo CT skeniranje za Šeril. Sa pragmatičnim predviđanjem i predstojećim onkološkim konsultacijama, predložila je da takođe procene njen tumor pomoću skeniranja, što je dovelo do prekretnice u njenom narativu sa nepredviđenim vestima koje čekaju.

- Dobila sam telefonski poziv od onkološkog tima i neko sa kim nikada ranije nisam razgovarala rekla mi je da CT snimak koji sam ih naterala da pogledaju nije pokazao znake raka. Mislila sam da ima pogrešan dosije pred sobom, u suštini. I nisam mislila da bi ovu informaciju trebalo da mi javi telefonom neko sa kim nisam imala kontakt. Takođe sam mislila da, pošto je CT skeniranje proveravao drugi deo mog tela, možda nije uhvatio ceo jednjak. Ali ona je rekla: "Nema ni traga bolesti".

Zatečena dobrim vestima i osećajući se "potpuno uništenom" tretmanima, Šeril je otkrila da se emocionalni uticaj njenog iskušenja manifestovao na neočekivan način.

- Imala sam Džeraldin u svom životu tako dugo. Bila je veliki deo mene devet ili deset meseci. Pojela je sve – svaki budni minut, svaki trenutak spavanja – a onda da joj se kaže da jednostavno nije tu? Osećala sam se kao da sam istrgnut iz narcisoidne veze, a još uvek sam zaljubljena u narcisa. Doživela sam ono što je možda najbliže što ću ikada osetiti stokholmskom sindrom. Neki ljudi kažu da je to krivica preživelih, neki ljudi kažu da je to oblik tugovanja. Osećala sam se ovako veoma, veoma, veoma dugo.

Pošto je rečeno da nema ni traga bolesti, Šeril – koja će nastaviti da primati šest mesečnih pregleda – podiže svest i sredstva za pomoć drugima u borbi protiv bolesti.

(Ona.rs/getsurrey.co.uk)