Drugi najčešći karcinom u Srbiji ima jasne simptome: Ako ih ne prepoznate na vreme, može biti PREKASNO

Ako postoji dijagnoza koja u Srbiji dolazi tiho, a odnosi previše života, onda je to rak debelog creva. Drugi je najčešći karcinom kod nas, a u većini slučajeva otkrije se onda kada više nema luksuz vremena. Prošle godine obolelo je više od 4.500 ljudi, a smrtnost je i do 30 odsto veća nego u razvijenim evropskim zemljama. Razlog je jasan, kasno otkrivanje. Ono što se ređe govori jeste da rizik ne počinje u bolnici, već mnogo ranije, u svakodnevnim navikama koje godinama guramo pod tepih.

Ne postoji čarobna tableta koja štiti od raka debelog creva, ali postoji niz konkretnih poteza koji dokazano smanjuju rizik. Nisu glamurozni, nisu viralni, ali rade posao.

Navike koje direktno utiču na zdravlje debelog creva

Pušenje je jedan od najjačih, a često potcenjenih faktora rizika. Svaka cigareta povećava šansu da se u organizmu pokrenu procesi koji vode ka malignim promenama. Prestanak pušenja nije stvar karaktera, već elementarne brige o zdravlju.

Crveno meso i prerađevine poput kobasica, slanine i viršli direktno se povezuju sa većim rizikom od raka debelog creva. Zamena dela tih obroka ribom, piletinom ili biljnim proteinima nije trend, već zaštitna strategija.

Vlakna su saveznik koji se najčešće zanemaruje. Ishrana siromašna vlaknima usporava rad creva i produžava kontakt štetnih materija sa njihovom sluzokožom. Cilj bi trebalo da bude najmanje 30 grama vlakana dnevno kroz povrće, voće, mahunarke, ovas, integralni hleb i smeđi pirinač.

Kalcijum ima zaštitnu ulogu jer se vezuje za potencijalno štetne supstance u crevima i smanjuje njihovo dejstvo. Mlečni proizvodi, jogurt i sirevi mogu imati važnu ulogu u toj zaštiti, ukoliko se konzumiraju umereno i redovno.

Šta dodatno povećava ili smanjuje rizik

Ultra-prerađena hrana je tihi neprijatelj savremene ishrane. Čips, grickalice, industrijska peciva, gazirana pića i gotovi mesni proizvodi povezani su sa povećanim rizikom od karcinoma. Što je namirnica jednostavnija i bliža prirodnom obliku, to je bezbednija za organizam.

Gojaznost nije estetsko, već ozbiljno zdravstveno pitanje. Višak kilograma direktno utiče na hormonsku ravnotežu i upalne procese u telu, što povećava rizik od raka debelog creva. Održavanje zdrave telesne težine je jedna od najvažnijih preventivnih mera.

Alkohol, naročito u većim količinama, povećava rizik od više vrsta karcinoma, uključujući i ovaj. Ograničavanje unosa alkohola nije odricanje, već racionalna odluka.

Fizička aktivnost ima snažan zaštitni efekat. Već 150 minuta umerenog kretanja nedeljno, poput brzog hodanja ili plivanja, poboljšava rad creva, smanjuje upale i doprinosi opštem zdravlju organizma.

Nijedna pojedinačna navika ne može garantovati potpunu zaštitu, ali zbir svakodnevnih izbora pravi ogromnu razliku. Rak debelog creva često ne daje jasne simptome dok ne uznapreduje, ali telo pamti sve ono što mu godinama radimo. Prevencija ne počinje analizama, već tanjirom, kretanjem i odlukom da zdravlje ne ostavljamo za sutra.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.