Zašto nam stomak otekne posle jela? Nije uvek "samo hrana": Gastroenterolozi objašnjavaju šta se događa u telu

Gotovo svako je makar jednom nakon obroka otkopčao dugme na pantalonama uz osećaj da je stomak „narastao“ za nekoliko minuta. Nekima se to događa povremeno, posle teške hrane, dok drugi imaju osećaj nadutosti gotovo svakog dana - čak i kada ne pojedu mnogo. Iako se često banalizuje, nadutost stomaka nije samo estetski problem. Ona može biti signal da digestivni sistem ne funkcioniše optimalno, ali i posledica svakodnevnih navika koje većina ljudi ni ne primećuje.

Stručnjaci objašnjavaju da je važno razlikovati dve stvari: osećaj nadutosti i stvarno povećanje obima stomaka. Nekada osoba ima osećaj pritiska i punoće bez vidljivog oticanja, dok se kod drugih stomak zaista proširi zbog gasova, zadržavanja tečnosti ili usporenog varenja.

Preporučujemo

Šta se zapravo događa u stomaku posle jela?

Nakon obroka, organizam započinje složen proces varenja. Želudac se širi kako bi primio hranu, creva počinju da rade intenzivnije, a bakterije u digestivnom traktu razgrađuju određene namirnice. Tokom tog procesa prirodno nastaju gasovi.

Problem nastaje kada se gasovi stvaraju previše ili kada ih telo teško izbacuje. Tada dolazi do osećaja pritiska, zatezanja i oticanja stomaka.

Lekari navode da su najčešći uzroci:

• prejedanje
• prebrzo jedenje
• gutanje vazduha tokom jela
• hrana bogata fermentabilnim ugljenim hidratima
• intolerancije na određene namirnice
• stres i anksioznost
• hormonske promene
• poremećaji rada creva

Hrana koja najčešće izaziva nadutost

Nisu sve namirnice jednake kada je varenje u pitanju. Određena hrana mnogo lakše fermentiše u crevima, pa bakterije tokom razgradnje proizvode veću količinu gasova.

Među najčešćim „krivcima“ nalaze se:

• pasulj, sočivo i leblebije
• kupus, brokoli i karfiol
• gazirana pića
• mleko i mlečni proizvodi kod osoba osetljivih na laktozu
• industrijski slatkiši i zaslađivači
• bela peciva i ultra-prerađena hrana
• previše soli, koja dovodi do zadržavanja vode

Posebno je zanimljivo to što zdrava hrana takođe može izazvati nadutost. Na primer, brokoli i ovsene pahuljice jesu nutritivno veoma vredni, ali kod osetljivih osoba mogu izazvati pojačano stvaranje gasova.

Zašto stomak nekad otekne i kada ne jedemo mnogo?

Mnogi ljudi primete da im stomak postane tvrd i natečen čak i nakon malog obroka. Gastroenterolozi objašnjavaju da količina hrane nije jedini faktor.

Kod nekih osoba problem je u sporijem pražnjenju želuca, dok drugi imaju pojačanu osetljivost creva. To znači da čak i normalna količina gasova izaziva neprijatan osećaj pritiska.

Stres takođe igra ogromnu ulogu. Digestivni sistem direktno je povezan sa nervnim sistemom, zbog čega anksioznost može usporiti varenje, izazvati grčeve i povećati osećaj nadutosti. Nije slučajno što mnogi primete da im stomak reaguje upravo u periodima nervoze i umora.

Hormoni i nadutost: Zašto žene češće imaju ovaj problem?

Hormonske promene značajno utiču na rad digestivnog sistema. Mnoge žene primećuju da im stomak otiče nekoliko dana pred menstruaciju, tokom ovulacije ili u periodima hormonskih oscilacija.

Progesteron, hormon koji raste u drugoj polovini ciklusa, može usporiti rad creva i dovesti do zadržavanja tečnosti. Zato stomak tada deluje veće, teže i zategnutije.

Slične promene mogu se javiti i tokom trudnoće, perimenopauze ili usled hormonske terapije.

Kada nadutost može biti znak zdravstvenog problema?

Povremena nadutost posle obilnog obroka uglavnom nije razlog za brigu. Međutim, lekari upozoravaju da postoje situacije kada je potrebno obratiti pažnju.

Posebno su važni simptomi kao što su:

• bolovi u stomaku
• nagli gubitak kilograma
• krv u stolici
• dugotrajni zatvor ili dijareja
• mučnina i povraćanje
• osećaj sitosti nakon vrlo male količine hrane
• konstantna nadutost koja traje nedeljama

Takvi simptomi mogu ukazivati na sindrom iritabilnog creva, intoleranciju na gluten ili laktozu, gastritis, refluks, poremećaj crevne mikrobiote, ali i ozbiljnija stanja koja zahtevaju pregled gastroenterologa.

Šta zaista pomaže kod nadutosti?

Iako mnogi odmah posegnu za lekovima, stručnjaci kažu da male promene navika često daju najveće rezultate.

Preporučuje se:

• jesti sporije i dobro žvakati hranu
• izbegavati prejedanje
• ne piti gazirana pića uz obrok
• šetati 10 do 15 minuta nakon jela
• voditi dnevnik ishrane kako bi se otkrilo koje namirnice smetaju
• unositi dovoljno vode
• smanjiti stres i neredovan san

Kod osoba koje često imaju problem sa nadutošću, lekar može preporučiti ispitivanje intolerancije na laktozu, glutena ili poremećaja crevne flore.

Creva kao „drugi mozak“

Savremena medicina sve više govori o vezi između creva i mozga. U digestivnom sistemu nalazi se ogromna mreža nerava, zbog čega emocije direktno utiču na stomak. Upravo zato mnogi ljudi tokom stresa osećaju nadutost, grčeve ili težinu u stomaku.

Ishrana, tempo života, hormoni i psihičko stanje zajedno utiču na način na koji varimo hranu. Zato nadutost nije uvek samo posledica „teškog ručka“, već često poruka organizma da mu je potreban drugačiji ritam, manje stresa i pažljiviji odnos prema telu.

(Ona.rs)