Magnezijum može da snizi krvni pritisak, ali ne deluje isto kod svih: Evo kome suplementi mogu da pomognu

Magnezijum se najčešće povezuje sa opuštanjem mišića, kvalitetnijim snom i ublažavanjem grčeva, ali ovaj mineral ima važnu ulogu i u regulaciji krvnog pritiska. Istraživanja pokazuju da njegovi suplementi mogu da doprinesu snižavanju pritiska, mada efekat nije isti kod svih ljudi i ne treba ga očekivati kao zamenu za propisanu terapiju.

Prema pregledu istraživanja iz 2025. godine, na koji se poziva portal Health, uzimanje magnezijuma bilo je povezano sa prosečnim smanjenjem sistolnog, odnosno gornjeg pritiska, od oko tri milimetra živinog stuba, dok je dijastolni, donji pritisak, opadao za približno dva milimetra živinog stuba.

Preporučujemo

Kod pojedinih osoba sa hipertenzijom koje su već uzimale lekove za pritisak zabeležen je izraženiji efekat. Ipak, to ne znači da bi svako ko ima povišen pritisak trebalo da počne da uzima magnezijum. Važni su zdravstveno stanje, ishrana, postojeća terapija i količina minerala koju organizam već dobija.

Koliko magnezijum zaista može da snizi pritisak?

U analiziranim istraživanjima prosečno smanjenje pritiska bilo je relativno skromno, ali bi moglo da bude značajno kao deo šireg pristupa očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.

Kod osoba sa hipertenzijom koje su istovremeno koristile lekove za snižavanje pritiska, u jednoj analiziranoj grupi zabeleženo je prosečno smanjenje gornjeg pritiska od oko osam milimetara živinog stuba, a donjeg za približno tri milimetra. Ove vrednosti odnose se na rezultate istraživanja, a ne na zagarantovan ishod za svakog pojedinca.

Magnezijum učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući rad mišića i nerava i regulaciju funkcije krvnih sudova. Jedno od mogućih objašnjenja njegovog uticaja na pritisak jeste da doprinosi opuštanju krvnih sudova, dok može da utiče i na ravnotežu natrijuma i tečnosti.

Ipak, naučnici još istražuju koji ljudi imaju najviše koristi od suplementacije i koje doze mogu biti odgovarajuće u različitim okolnostima. Zato rezultate treba posmatrati kao dokaz moguće koristi, a ne kao potvrdu da je magnezijum samostalno rešenje za hipertenziju.

Koliko magnezijuma nam je potrebno dnevno?

Potrebe za magnezijumom zavise od uzrasta i pola. Prema američkim preporukama Nacionalnih instituta za zdravlje, odraslim muškarcima od 19 do 30 godina potrebno je oko 400 miligrama dnevno, dok je preporuka za žene istog uzrasta 310 miligrama.

Kod muškaraca starijih od 30 godina preporučeni unos iznosi 420 miligrama dnevno, a kod žena 320 miligrama. To su vrednosti za ukupan dnevni unos iz hrane i drugih izvora, a ne količine koje bi trebalo automatski unositi kroz suplemente.

Magnezijum se prirodno nalazi u zelenom lisnatom povrću, orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama i integralnim žitaricama. Raznovrsna ishrana može da pomogne u zadovoljavanju dnevnih potreba, dok dodatni preparati imaju smisla kada postoji nedovoljan unos ili drugi medicinski razlog.

Važno je razlikovati preporučeni dnevni unos od gornje granice za magnezijum iz suplemenata i lekova. Prema američkim smernicama, ta granica za odrasle iznosi 350 miligrama dnevno, ne računajući magnezijum koji se prirodno nalazi u hrani. To nije preporučena doza za suplementaciju, već ograničenje koje služi kao smernica za bezbednost.

Ko treba da bude posebno oprezan sa suplementima?

Iako je magnezijum neophodan organizmu, veće količine iz dodataka ishrani mogu da izazovu dijareju, mučninu i grčeve u stomaku. Poseban oprez potreban je kod osoba sa oslabljenom funkcijom bubrega, jer organizam tada može teže da izbaci višak ovog minerala.

Magnezijum može da utiče i na apsorpciju određenih lekova, uključujući neke antibiotike i lekove za osteoporozu. Ako već uzimate terapiju za hronično oboljenje ili visok krvni pritisak, važno je da pre uvođenja suplementa proverite sa lekarom ili farmaceutom da li je kombinacija odgovarajuća i kada preparat treba uzimati.

Suplementi ne bi trebalo da se koriste na svoju ruku kao zamena za lekove za hipertenziju. Čak i kada istraživanja ukazuju na moguću korist, odluka o dodatnom unosu magnezijuma zavisi od individualnih potreba, zdravstvenog stanja i terapije koju osoba već koristi.

Ishrana ostaje važan deo kontrole krvnog pritiska

Magnezijum je samo jedan od faktora koji mogu da utiču na zdravlje srca i krvnih sudova. Za kontrolu krvnog pritiska važni su i uravnotežena ishrana, ograničavanje prekomernog unosa soli, redovna fizička aktivnost i pridržavanje terapije koju je propisao lekar.

Ako imate povišen krvni pritisak, nemojte pretpostaviti da vam je magnezijum potreban samo na osnovu tog podatka. Razgovor sa lekarom može da pomogne da se proceni da li postoji razlog za suplementaciju i da li bi ona mogla da bude korisna uz ostale mere koje već primenjujete.

Dosadašnji rezultati ukazuju na moguću korist magnezijuma za određene grupe ljudi, ali najvažnije je da se suplementi koriste promišljeno. Više nije uvek bolje, a dodatak ishrani ne može da zameni celovit pristup zdravlju.

(Ona.rs / NIN)