Kako je Bograđanin ljubav pretvorio u prevare: "Nisam krao i ubijao. Eto, samo sam se ženio!"

Ulice Beograda iz '30-ih godina pamti jednog lika sa mnogo imena, žena i prevara

Davnih 1930-ih godina prošlog veka, Beograd je iznedrio priču jednog zanimljivog građanina, koji je uspeo da ljubav pretoči u zločin, tada još uvek nepoznat zakonu.

Jednom lukavom Beograđaninu je uspešno polazio za rukom, takozvani "zločin bez dokaza". Nije morao da "nosi na rukama nečiju krv", niti da materijalno nekog ogoli, ali je zato uspeo da profitira i izvlači korist od lakovernih ljudi, preciznije - dama.

Preporučujemo

Štaviše, one koje su mu se našle na meti, nisu ni mogle znati da su nasamarene: ova perfidna operacija bila je uredno uvijena u ruho zakona, piše "011.info.com"

U ovo doba, Beograd je bio varoš koja je bila bezbedna, bez većih tragedija i zločina. Prestupi i krivična dela, naročito teža, pre su se smatrala izuzetkom nego pravilom. Međutim, ovaj grad je u isto vreme živeo svoju međuratnu ekspanziju. Možda se pod tim okolnostima pojavio u ovoj prestonici i čuveni N.N., glavni akter ove priče.

Nikada nije bio upadljiv, osim kada je negde van naše zemlje, a svoje mane i planove je vrlo vešto skrivao. Njegov identitet je zaivek ostalo pod "N.N" inicijalima, ali ne zato što nije imao ime, već je to bio čovek sa mnogo identiteta, koje je koristio u zavisnosti od situacija.

Identiteti i prevare "beogradskog mladoženje"

Oto Kodega, pritom i bogati inženjer, kako se isprva predstavljao N. N. zagledao se u jednu Štefaniju. Ona je, radila u jednoj parfimeriji na Čukarici, a i sama se brzo zaljubila u imućnog inženjera. Ubrzo, venčali su se i zajedno uselili, a u početku su od finansija imali samo Štefanijinu platu.

- I, bi nam lepo - kako je svojevremeno navela Štefanija.

Nije mnogo prošlo, kada je njen suprug  morao otići na put. Štefanija je ostala u Beogradu, a inženjer Kodega se zaputio u Kulu. Jedva da je prošlo dve sedmice, a N. N., odnosno, O. K. - već je počinio svoj prvi "zločin".

Naime, u Kuli je upoznao gospođu Etelku, inače imućnu udovicu. Ali, Oto sada više nije bio Oto, jer se gospođi predstavio kao Oliver, rekavši joj još i da je grof, te da u svom posedstvu ima veliko imanje u Mađarskoj. I tako, u roku od nekoliko dana, Oliver je izgovorio po drugi put sudbonosno "da", dok ga Štefanija čeka u Beogradu. I njima, Etelki i Oliveru, takođe je bilo lepo u braku, a kako je naivna bivša udovica govorila, za samo dva meseca se Oliver ugojio čitavih osam kilograma.

Takav život, cenio je, nije bio za njega. Ponovo se otisnuo na put i to nazad u Beograd.

Ovoga puta oficir i šarmer 

Novo ime došlo je na red, te se, ovoga puta, Dragan Blažek, uputio u potragu za sledećom žrtvom. Za ovo ime, odabrao je da bude oficir, a izgleda da je odabir posla bio i više nego savršen, jer je ubrzo nadošla i treća dama, jedna Stevka. Ovoj dami se dopadalo što jedan takav mladić obraća pažnju na nju i svima se hvalila da je zavela jednog mladog i perspektivnog oficira. Dragan nije časio časa da se skući sa Stevkom u njenom stanu u Zemunu.

Oficiru, a pre toga grofu i inženjeru, odlazak pred oltar već je lagano prelazio u rutinu. Stevka njihov život opisuje kao srećan, ali skroman. Ali, njena ušteđevina je ubrzo nestajala, a nekada šarmantni suprug, počeo je da odlazi sve češće na "poslovna putovanja". Ono što Stevka nije znala jeste da su Draganove destinacije bile praktično na korak od zajedničkog doma. Valjalo mu je samo preći most i "doputovati" do Beograda, i to samo da bi šarmirao i svoju četvrtu suprugu.

- Ceo komšiluk mi je zavideo - dičila se Vidosava, učiteljica iz Beograda i da, njegova četvrta žrtva. Laskalo joj je pritom i što je Dragan bio gospodin koji je vikendom išao u lov sa ministrima, iako je naravno, to samo bajka. Sve je u njihovom braku bilo po Vidosavinoj volji, osim jedne sitnice: njen mnogo fini suprug svakodnevno je putovao do Pančevačkog rita. Za to vreme, Vidosava je živela u blaženom neznanju, ne dovodeći u pitanje priključenija svog mnogo finog supruga.

Prestiž i novo venčanje, pa ispovest u policijskoj stanici

Beograd mu je donelo još jedno poznanstvo - Dragicu, inače bankarsku službenicu. A, Dragan Blažek ili kako ga već pamtite do sada, uzeo je novi identitet. Ali, za razliku od prethodnih njegovih izabranica, Dragica se nije toliko dičila niti je osećala leptiriće u stomaku. Ipak, porodica ju je ubedila da je inženjer Kamenski dobra prilika za brak. Zaljubljen u oltar, ponovni mladoženja izgovoio je peto "da".

Ovoga puta je ceremonija dospela i do prestoničke štampe. Od venčanja u Sabornoj crkvi, svečanog ručka u čuvenom restoranu i najzad, lepih želja i čestitki u novom domu na Terazijama - inženjer je dospeo u rubriku posvećenu uspešnim Beograđanima. Ovoga puta je, pak, serijski mladoženja sam sebi doskočio.

Fotografija u novinama brzo ga je razotkrila kod ostalih žena. Tako su Štefanija, gospođa Etelka, Stevka i Vidosava iz istih stopa otrčale u potragu za inspektorima. Pronašle i identikovale ga, svaka drugačijim imenom, ali istim likom.

U proleće 1934. godine, inženjer Oto Kodega, odnosno, grof Oliver - tačnije, oficir Dragan Blažek,  preciznije, inženjer Kamenski - susreo se sa osudama nasamarenih žena, a o svojim gresima se najzad samo uplakano ispvedio inspektorima:

- Nisam krao i ubijao. Eto, samo sam se ženio!

(Ona.rs)