Bili su jugoslovenski par veka, ali njihova ljubav završila se tragično: Mira Stupica je onda izgubila i ćerku

Mira Stupica je rođena 1923. godine u Gnjilanu, odrasla u siromaštvu i gubicima, i vrlo rano shvatila da je scena jedino mesto gde život dobija smisao. Na sceni je bila emotivna, precizna, "glumica veka", kako su je nazvali kasnije.

Susret koji menja sve

Prelomni trenutak bio je 1948. kada je Bojan, tada već ozbiljan reditelj i osnivač Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pozvao Miru u ansambl. Njihov spoj nije bio samo ljubavni, on je bio i profesionalni savez koji će obeležiti ceo jugoslovenski teatar.

Preporučujemo

Bojan: reditelj, arhitekta, graditelj

Bojan Stupica nije bio “samo” reditelj. Bio je i arhitekta i graditelj. Dok su ga kolege ogovarale, on je pravio pozorišta: Atelje 212, novu scenu JDP-a, zgradu koja je 1969. završena i kasnije ponela njegovo ime  Teatar "Bojan Stupica". Njegov život bio je jedan veliki nacrt, od betona i od ideja.

Ljubav kao radno gorivo

Njihova ljubav bila je radna, strastvena i iscrpljujuća. Probe do iznemoglosti, ali i potpuno razumevanje bez reči. Mira je bila glumica koja je najbolje znala da iznese njegove vizije, a Bojan je bio reditelj koji je umeo da je gurne do granice. Rad i ljubav kod njih nisu imali granicu.

Borac protiv kanona

Bojan je bio tvrdoglav i stalno u sukobu s vlastima. Nije pristajao na socrealističke klišee, uvek je išao ispred vremena. To ga je koštalo tenzija i etiketa, ali je ostao uporan u stvaranju savremenog izraza. Njegove predstave i pedagoški rad oblikovali su generacije.

Mira Stupica nakon gubitka

Gubitak muža Bojana 1970. godine bio je prva pukotina koju ni scena nije mogla da zakrpi. Samo par godina kasnije, Mira ostaje i bez ćerke Mine. Za nju, to nisu bile tragedije koje se prepričavaju na sceni, to je bio život u kom su nestali ljudi koji su joj bili oslonac. Govorila je o tome brutalno iskreno, bez patetike:

- Moj Bojan, moja Mina… treba preživeti to što sam izgubila.

U toj jednoj rečenici stala je cela njena starost, diva koja je igrala bez daha, a u tišini nosila najdublje rane.

U braku sa Cvijetinom Mijatovićem, političarem koji je predvodio Predsedništvo SFRJ, Mira je postala i formalno prva dama Jugoslavije. Ali i tada je ostala ono što je bila oduvek - glumica koja pripada sceni više nego protokolu.

Legenda koja ostaje

Kada je umrla 2016. godine, svi su je ispratili kao “glumicu veka”. Njena i Bojanova priča ostala je i mit i nasleđe: ona kao lice glume, on kao graditelj scena i ideja. Njihov odnos dokaz je da ljubav i rad ne moraju da se razdvajaju. Njihovo zajedničko delo je čitava arhitektura kulture.

(Ona.rs)