Baka razmišlja o razvodu posle 35 godina braka otkada joj muž otišao u penziju: "Sedi, ćuti i ništa ne radi"

Posle tri i po decenije zajedničkog života,jedna žena se suočila sa spoznajom da brak ne mora nužno da znači i bliskost. U njenom domu tišina više nije znak mira, već umora, praznine i rutine koja je pojela sve ono što je nekada bilo ljubav, smeh i zajedništvo.

Kada svakodnevica postane teža od samoće

Na popularnom britanskom forumu Mumsnet, 57-godišnjakinja je anonimno podelila ispovest koja je duboko pogodila mnoge žene – i to ne samo u Engleskoj.
Sa mužem je, kaže, još od svoje 23. godine. Imaju dvoje odrasle dece, ali poslednjih meseci, otkako je on otišao u penziju, sve češće razmišlja da se razvede.

Preporučujemo

„On je finansijski stabilan, ne brinem o novcu, ali se pitam postoji li uopšte još neki razlog da ostanem u ovom braku“, napisala je. „Kada ode negde, osećam olakšanje. Volim tišinu kuće bez njega.“

Dodaje da se nisu intimno približili već deset godina. „Da li je ovo normalno posle toliko godina? Ili je to samo navika koja liči na život?“ pitala je.

Penzionisao se, ali i prestao da živi

Iako je očekivala da će penzionisanje doneti novu energiju, više zajedničkog vremena i aktivnosti, desilo se suprotno.
„On ne radi apsolutno ništa. Kuća ima problem s vlagom već godinama, mislila sam da će to rešiti kada više ne bude išao na posao. Ali ništa. Ne pokreće se. Ništa ga ne zanima“, napisala je.

„Ja sve radim. Čak sam morala i naše vikend putovanje sama da organizujem jer nije uradio ono što sam ga zamolila. Počela sam da se pitam – šta on uopšte donosi u ovaj odnos osim novca?“

Iako njen posao ne donosi veliku zaradu, ne želi da se povuče. Kaže da bi jedva mogla da preživi sama, osim ako ne bi delila muževu penziju. „Zato stalno razmišljam: da li da ostanem, kao što je moja majka ostala sa ocem, iako nije bila srećna? Da li je to prosto ono što zovemo ‘dug brak’?“

Kada ljubav postane dužnost

Žena priznaje da, iako ima trenutke koji su „zabavni“, oseća kao da nosi sve sama – obaveze, planove, inicijativu. „On je omiljen među prijateljima, svi ga vole, ali meni deluje kao da je nestao iz mog života. Samo sedi, kuva ponekad, i to je sve.“

Na kraju poruke postavila je pitanje koje je odzvanjalo među komentarima: „Da li je ovo samo normalan brak posle toliko godina – ili znak da je gotovo?“

Reakcije drugih žena: „Nisi sama, ali moraš da znaš šta želiš“

Mnoge korisnice foruma podržale su je, poručujući da se slična situacija događa mnogim parovima posle penzije.
„Monotonija dođe kad-tad, ali mora postojati ljubav, toplina, makar malo smeha“, napisala je jedna. „Pitaj sebe – voliš li ga još? Da li ti prija njegovo društvo? Da li te je ikada nasmejao u poslednje vreme?“

Druga je dodala: „Ne zvučiš srećno. Možda bi ti bilo lakše sama. Nije sramota priznati da se brak jednostavno ugasio.“
Treća se našalila, ali s dozom istine: „Bože, nadam se da ću dobiti barem šest meseci lenčarenja pre nego što moj muž počne da razmišlja o razvodu čim odem u penziju!“

Kada „za bolje i za gore“ postane pitanje izbora

Ova priča ne govori samo o bračnoj krizi, već o nevidljivom teretu koji mnoge žene nose godinama – o nejednakosti u domu, emocionalnom radu koji niko ne vidi, i osećaju da se ljubav pretvorila u obavezu.
U njenoj rečenici „kad ode, lakše mi je“ prepoznale su se mnoge, jer nije to samo o njemu, već o svima koji su nekada izgubili sebe pokušavajući da održe brak živim.

Da li ostati iz navike ili otići zbog sopstvenog mira?

Odgovor nije jednostavan – ali, kao što su joj mnoge napisale, prvo treba da se zapita: „Šta zaista želim, i da li me ovakav život ispunjava?“

(Ona.rs/Bright side)