Tom Latković je slučajno upoznao ljubav života, a ujutru je nestala - 25 godina kasnije, imaju filmsku priču

Tom Latković se probudio u neverici. Upoznati ženu svojih snova i izgubiti je manje od dvanaest sati kasnije – zvuči kao zaplet filma, ali za njega je to bila stvarnost.

Bilo je leto 1998. Dvadesetdvogodišnji Tom, sveže diplomirani student Univerziteta u Mičigenu, krenuo je na šestonedeljno evropsko putovanje – klasičnu avanturu pre nego što zakorači u „ozbiljan život“. U jednom minhenskom hostelu upoznao je Kim Morgan, devojku koja je upravo završila postdiplomske studije u Memfisu. Od prvog pogleda između njih su sevnule varnice. Te večeri su izašli zajedno – prvo u grupi sa prijateljima, a zatim sami, lutajući ulicama, pričajući i smejući se kao da se poznaju celog života.

Preporučujemo

Zaspali su na travi u parku, pod zvezdanim nebom, pričajući o svemu – od planova za budućnost do sitnica koje vole. Kada se probudio sledećeg jutra, Kim je nestala. Nije znao ni njeno prezime, ni broj telefona, ni adresu. Samo njeno ime – i osećaj da je upoznao nekog posebnog.

Umesto da pusti da sudbina odluči, Tom je rešio da uzme stvar u svoje ruke. Ispisao je na komad papira svoje ime, adresu, broj telefona i imejl – spreman da ga ostavi bilo gde, ako je ponovo sretne.

Sa prijateljem Džonom šetao je po Minhenu, smišljajući način da se izdvoji iz gomile. Na glavnom trgu, gde je jedan ulični zabavljač žonglirao mačevima na monociklu, Tom je video priliku. Kada je izvođač pozvao volontera, Tom je iskočio iz mase. Gomila je aplaudirala, ljudi su se smejali – a onda, dok je adrenalin još strujao kroz njega, neko mu je dotakao rame.

Kim.

Na njenom licu su se mešali šok, olakšanje i radost. „Nisam mislila da ću te opet videti“, rekla je kroz osmeh.

„Mislio sam da si otišla“, odgovorio je.

I baš tako – sudbina je ponovo spojila dvoje mladih putnika.

Kim se kasnije prisećala trenutka kada su se prvi put sreli u hostelu. „Stajala sam pored lifta i pomislila – ovaj momak je zaista sladak“, rekla je. Tom, koji je planirao da ide stepenicama, promenio je plan čim ju je video. U liftu je vladao kratak trenutak tišine, sve dok Kim nije započela razgovor. Te večeri su zajedno izašli i već posle nekoliko minuta delovalo je kao da jedno drugo „ispituju“ za zajedničku budućnost.

„Pitali smo se da li želimo decu, brak, kakav život zamišljamo“, seća se Kim.

„Flertovali smo za devet sekundi“, dodao je Tom kroz osmeh.

Njihovi prijatelji, Džon i Amanda, posmatrali su ih i odmah im je bilo jasno – to je to.

Ali postojala je jedna komplikacija. Kim je imala dečka u Americi. Ipak, sve između nje i Toma bilo je previše snažno da bi se ignorisalo. Te noći, pod zvezdama u parku, nakon duge tišine, Kim ga je pitala o čemu razmišlja.

„O tome kako je lepo nebo“, odgovorio je.

„A o čemu još?“

„O tome koliko bih voleo da te poljubim.“

„Pa šta čekaš?“

Ujutru, Kim nije uspela da ga pronađe. Nije znala njegovo prezime, nije imala kontakt – samo sećanje na noć pod zvezdama. Ali te večeri su se ponovo sreli, nakratko – taman pre nego što je Tom morao da krene za Prag. Dao joj je papir sa svojim podacima i rekao da se nada da će se opet sresti.

Kim mu je otkrila da će za nedelju dana biti u Švajcarskoj i spomenula ime hotela. „Ako želiš da me vidiš – znaš gde ću biti“, rekla je.

Sedam dana kasnije, Kim je ležala u visećoj mreži u Interlakenu, kada je podigla pogled i – ugledala Toma kako joj prilazi. Kao u filmu.

Proveli su nekoliko dana zajedno, putovali kroz Švajcarsku i Italiju, a u Veneciji, na jednom mostu, Tom je rekao:

„Kad te pogledam, vidim te staru i sedu, sa našom decom i unucima oko nas.“

Kim je tada znala – on je taj.

Na Badnje veče te iste godine, Tom je zaprosio Kim. Venčali su se sledećeg leta u Memfisu, a njihova priča postala je dokaz da slučajnosti ponekad znaju više od nas. Danas, posle dvadeset pet godina, žive u Memfisu, imaju troje dece i i dalje putuju zajedno – svaka nova destinacija samo je nastavak njihove prve, minhenske priče.

U njihovom domu, na zidu, stoji uokvirena stranica iz Džonovog dnevnika, napisana one noći kada su se Tom i Kim prvi put sreli:

„Gledao sam ih kako se posmatraju i pomislio – ovo je sudbina. Kladim se u deset dolara da će se Tom oženiti njom.“

Danas, i dalje zajedno, s ljubavlju i humorom potvrđuju da je Džon bio u pravu.

„Budite hrabri, rizikujte, dozvolite emocijama da vas vode“, kaže Tom.

„Da tada nisam poslušao srce, ne bih imao nju – a to bi bio najveći gubitak mog života.“

(Ona.rs)