Voleo je svoju opsesiju više nego mene: Razorio nam je brak, godinama kako da sam bila sama

Preterano vežbanje retko se prepoznaje kao zavisnost, ali za Katarinu Kolijer (54) iz Londona, imalo je ozbiljne posledice. Ona je imala ozbiljne probleme sa suprugom jer je on bio zavistan od ni manje ni više - biciklizma. Zbog toga se njen brak okončao 2012. godine i ona kroz ovu priču opisuje kako je došlo do raspada braka i objašnjava zašto preterano vežbanje može biti štetna zavisnost.

"Preterano vežbanje je definitivno bilo jedan od faktora kraja mog braka. Upoznali smo se u Čikagu na venčanju zajedničkog prijatelja i venčali se 2007. Tada uopšte nije bio opsednut fitnesom. Možda bi na posao išao biciklom, ali to je bilo sve. Nije provodio sate na tome kao kasnije.

Preporučujemo

Međutim, dok smo se zabavljali, leteo bi iz Velike Britanije da me poseti u Australiji, odakle sam ja, i jednom prilikom je platio mnogo novca da avionom donese svoj bicikl. Možda je to bio znak", kaže ona.

Ova žena dodaje i da je neposredno posle toga bio jedan znak, ali da ga nije prepoznala.

"Još jedan znak pojavio se rano u našem braku, na jednom loše smišljenom, suludom biciklističkom odmoru. Želela sam da počnem da se bavim biciklizmom kako bismo mogli više vremena da provodimo zajedno. Imala sam ideju da možemo da vozimo bicikle do Land’s Enda u Velikoj Britaniji. Nisam imala predstavu koliko je tamo brdovito. On je bio toliko fokusiran na vožnju da bi odjurio daleko ispred mene i ostavio me iza sebe. Ponekad bi se vratio po mene ili negde sačekao, ali većinu vremena bila sam sama. Taj odmor je verovatno bio najusamljeniji na kojem sam ikada bila.

Kako je vreme prolazilo, biciklizam je postao sve za njega. Učestvovao bi na dugim događajima i vožnjama od 100 milja koje su trajale čitav dan, a ja bih dolazila samo da ga podržim. Sedela bih tamo čekajući da prođe, dosađujući se i osećajući se odvojeno. Nikada nije shvatio koliko je to meni bilo izolujuće. To je stvorilo mnogo neizgovorene distance između nas", kaže ova nesrećna žena.

Njegova strast je uticala na sve segmente života

"Brak je postao sekundaran u odnosu na vežbanje. Biciklizam je prestao da bude zdravi ispušni ventil i postao opsesija. Više to nije bilo „samo hobi“. Nije to bila samo nedeljna vožnja; to je bilo treniranje čitavog vikenda i stalna potreba da se kreće, da trenira, da se takmiči.

Izgubili smo kvalitetno vreme, naročito vikendima. Sve se vrtelo oko njegovih događaja i treninga. Čak su i intimnost i fizička bliskost bili pogođeni. S vremenom se u meni gomilala ogorčenost. U početku sam prihvatila njegovu strast i pokušala da je podelim. Ali postajalo je sve teže i teže da mu se pridružim, a moj bes je rastao.

Kupila sam čak i tandem bicikl, misleći da bi mogao da premosti jaz između nas. Ali on ga je mrzeo. Toliko je takmičarski nastrojen da mu je vožnja sporije, mojim tempom, delovala besmisleno. Tako je tandem ostao neiskorišćen u hodniku. Postao je tihi podsetnik da se više ne povezujemo.

Stvari su se pogoršale kada smo počeli zajedno da idemo na časove spinninga. Tamo je stekao muškog prijatelja i njih dvojica su počeli da vežbaju zajedno. To je samo dodatno normalizovalo njegovo ponašanje. Toliko je postao opsednut časovima bicikliranja da je postao instruktor. (I dalje vodi jedan čas, mada je on više baziran na snazi i veoma naučno strukturiran, što odgovara njegovom analitičkom umu", ističe ona.

Krah braka je bo neminovan

"Razdvojili smo se 2012, ali smo nastavili da živimo zajedno neko vreme i još uvek smo bliski. Život u Londonu takve aranžmane čini neophodnim jer je sve veoma skupo. Videla sam kako njegovo vežbanje utiče na ceo njegov život - osim razvoda, izgubio je i veliki posao u to vreme i mislim da je koristio vežbanje da otupi bol. Videla sam kako ga je opsesija potpuno obuzela i kako se pojavio "Turbo Trainer".

Trenirao je satima svakog dana, ponekad ujutru i uveče. Postao je veoma mršav. On nije to video kao problem, ali je počelo da utiče na njegovo zdravlje. Razvio je probleme sa disanjem kao rezultat previše vežbanja. Izgledalo je kao astma, mada je tvrdio da nije. Zanimljivo je da su ti simptomi nestali kad je konačno smanjio biciklizam.

Od razvoda pokušavam da izlečim sopstvene rane kroz terapiju. Upoznala sam koncept "drveta zavisnosti". Oboje smo imali izuzetno traumatična detinjstva; moje je uključivalo narcističko zlostavljanje, a njegov otac je bio alkoholičar. Vežbanje je postalo njegov način da otupi bol, isto kao što drugi koriste supstance, kupovinu ili beskrajno skrolovanje. Sve je to izbegavanje. Sve su to neizlečene traume", kaže Katarina.

Savet za sve žene

"Moj savet svima koji se bore sa partnerom zavisnim od vežbanja je sledeći: Saznajte više o njihovom detinjstvu. Tu se često nalaze koreni ponašanja, traume, maltretiranja, stida ili niskog samopouzdanja. Te rane mogu da poguraju zavisnost, čak i one koje spolja izgledaju zdravo, kao što je vežbanje. Ako primetite da vaš partner postaje opsesivan, emocionalno nedostupan ili fizički nezdrav zbog toga, to su ozbiljna upozorenja.

Odrasla sam učeći da upravljam majčinim emocijama da bih ostala bezbedna. To je dovelo do ljubavne zavisnosti, jurnjanja za validacijom kroz veze i stvaranja fantazija o ljubavi i sigurnosti koje bi se raspale posle nekoliko sastanaka. Godinama sam išla na terapiju i radila na sebi da to izlečim. To je bio dug put. Ali naučila sam da je svaka zavisnost, bilo da se radi o vežbanju, ljubavi, besu ili skrolovanju, u suštini način da se izbegne bol. Kada se suočiš sa tim bolom, sve se menja", otvoreno daje savet ova žena.

(Ona.rs/The I paper)