Na čelu kao da piše "RAZVEDENA" i da ženu sa detetom niko neće: Jovana ruši sve što nas uče o razvodu

Razvod ne znači uvek kraj porodice, ali za mnoge žene znači početak borbe sa strahovima, osudama okoline i pitanjem da li imaju pravo da ponovo budu srećne. Mnogi od vas sigurno su već naišli jednom barem na video Jovane Kilibarde, influenserke i pre svega majke koja otvoreno govori o svojoj porodici, svom braku, ali i periodu razvoda i kako je ona uspela da pronađe način da danas ima i više nego skladan odnos sa bivšim partnerom. Otvorila je dušu pred kamerama Ona.rs i iskreno ispričala kroz šta je prolazila kada se njen brak završio, kako je izgledao početak života sa sinom Lukom i sa kakvim se predrasudama suočavala kao razvedena žena i majka.

Danas, sedam godina kasnije, njena priča govori o nečemu mnogo važnijem od samog razvoda - o hrabrosti da se krene ispočetka, o ljubavi koja ne mora da bira strane i o porodici koja može da se izgradi i izvan okvira na koje nas je društvo naviklo. To samo pokazuje jedno - nije nemoguće. Ovaj razgovor nije samo o Jovaninoj priči, iza njega stoji priča hiljadu žena koje možda traže odgovor na pitanja: "Kako ću sada, još sa detetom?" i - možda upravo ti što čitaš u ovom razgovoru pronađeš inspiraciju i odgovor koji tražiš.

Preporučujemo

Kada je sa sinom Lukom, koji je tada imao samo 18 meseci, napustila zajednički dom, Jovana se suočila sa strahovima koji su joj u tom trenutku delovali nepremostivo. Nije je opterećivala samo neizvesnost budućnosti već i pogled okoline, kao da je razvod nešto zbog čega mora da se pravda. Danas, sedam godina kasnije, iza sebe ima drugačije iskustvo: sina koji ima lep odnos sa svojim ocem, partnera koji ga je prihvatio i porodicu u kojoj ljubav nije ograničena formalnostima.

Njena priča otvara i pitanje koje se i dalje često postavlja ženama nakon razvoda: zašto se njihova odluka da ponovo vole i budu srećne neretko posmatra kao sebičnost, posebno kada su majke?

"Moj brak nije propao, on je završen"

U društvu u kojem se razvod često doživljava kao neuspeh, žene se neretko suočavaju sa pitanjima, prebacivanjima i procenama da li su dovoljno pokušale da sačuvaju brak. Jovana smatra da takav pogled nepravedno stavlja teret odgovornosti na ženu, kao da je njen zadatak da po svaku cenu ostane u odnosu koji više ne funkcioniše.

Ona odbija da svoj prvi brak nazove promašajem, jer ga ne posmatra samo kroz njegov kraj već i kroz sve ono što je iz njega proisteklo.

"Kad se kaže da je brak propao, uglavnom se podrazumeva da neko mora da bude kriv, da je došlo do nekog razloga zbog kojeg brak nije uspeo. U mom okruženju su uglavnom žene te koje se smatraju krivima, uz priče da nisu dovoljno trpele, dovoljno nosile ili dovoljno učestvovale. Mislim da je to nešto što obeleži ženu, ali ja ne smatram da je moj brak propao.

Naprotiv, iz tog braka imam Luku i to je moj najveći uspeh. Ne mogu i ne želim da koristim formulaciju da je brak propao, već da je završen iz mnogo razloga. Ne smatram ga neuspehom, već lekcijom. Iz njega imam svoj najveći uspeh i pehar, a to je Luka", ispričala je Jovana.

Majčina podrška pomogla joj je da prebrodi najteže dane

Početak života nakon razvoda za nju nije bio jednostavan. Strah od nepoznatog, odgovornost prema malom detetu i brojna pitanja o tome kako će izgledati njihova budućnost učinili su taj period posebno teškim. U trenucima kada joj je bilo najpotrebnije da se osloni na nekoga, veliku podršku pružila joj je majka, za koju Jovana kaže da je pomogla da sačuva i sebe i sina.

Pokušavajući da pronađe odgovore na pitanja koja su je mučila, potražila je i pomoć psihoterapeutkinje. Najviše ju je brinulo kako će jednog dana objasniti Luki porodičnu situaciju i kako će se on nositi sa promenama.

"Ja sam otišla samo na jednu psihoterapiju. Moje glavno pitanje bilo je: 'Kako ću ja sutra Luki objasniti?' Terapeutkinja mi je rekla: 'Jovana, ti si nogama na zemlji i potpuno odlično nosiš celu stvar u svom životu, ali samo prestani toliko pitanja da postavljaš sebi.'"

Taj savet pomogao joj je da shvati da ne mora unapred da pronađe odgovor na svaku dilemu niti da zna kako će izgledati svaki naredni korak. Ponekad je dovoljno da se usredsredimo na ono što možemo da uradimo danas, umesto da pokušavamo da kontrolišemo sve što nas tek čeka.

Osude drugih razvedenih žena

Jedna od tema o kojoj je Jovana posebno otvoreno govorila jesu predrasude sa kojima se žene suočavaju nakon razvoda. Umesto razumevanja za period prilagođavanja na potpuno drugačiji život, često nailaze na komentare koji dovode u pitanje njihove odluke, sposobnost da budu dobre majke i pravo da ponovo pronađu ljubav.

Posebno je pogađa to što nerazumevanje neretko dolazi i od drugih žena i majki. Razvedena žena koja započne novu vezu može biti predstavljena kao neko ko misli samo na sebe, dok se njena želja za bliskošću i emotivnom ispunjenošću posmatra kao nešto što bi trebalo da odloži dok joj dete ne odraste.

Jovana smatra da takva očekivanja zanemaruju činjenicu da žena, čak i kada postane majka, ostaje osoba sa sopstvenim osećanjima, potrebama i pravom na sreću.

"Smatram da danas u društvu razvedene žene smatraju nesposobnima da formiraju novu, zdravu porodicu. Mislim da ih vide kao sebične žene, da smatraju da, kada pronađu novog partnera, gledaju sebe i da im dete više nije važno.

Ja, otkako sam se razvela, ne smatram da sam žena koja treba svoje potrebe, osećanja i potrebu da budem voljena i da volim da stavi negde sa strane ili da sačeka da dete poraste, pa da tek onda izabere da bude srećna. Ne smatram da to tako treba", poručila je Jovana.

Njena poruka nije da je novi početak uvek jednostavan niti da se sve prepreke mogu prevazići preko noći. Naprotiv, potrebno je vreme da se život promeni, da se rane zaleče i da se pronađe novi ritam. Ipak, smatra da želja žene da ponovo izgradi partnerski odnos ne bi trebalo automatski da bude razlog za osudu.

Luka nije "dete iz prvog braka" - zašto je važno kako govorimo o porodici

Kada se roditelji raziđu, deca se često nađu u središtu promena koje nisu birala. Zbog toga Jovana smatra da je važno da odrasli budu svesni ne samo svojih postupaka već i reči kojima opisuju novu porodičnu situaciju.

Iako izrazi poput "dete iz prvog braka" u svakodnevnom govoru mogu delovati kao neutralan način da se objasne porodični odnosi, ona upozorava da dete takve reči može doživeti drugačije - kao da pripada posebnoj kategoriji ili kao da je njegov položaj u porodici manje vredan.

Luka, kako ističe, ima svog oca, sa kojim je izgradio lep odnos, i ništa ne može da promeni tu činjenicu. Za nju je važno da dečak zna da ne mora da bira između ljudi koje voli.

"Naša reč kojom objašnjavamo neku porodičnu situaciju nama je samo opis nečega, ali detetu može da bude veoma teška. Ono može da se oseti kao da negde ne pripada, kao da je deo neke posebne kategorije i da je to nešto teško što treba da nosi, a ono je samo dete.

Lukin tata je Lukin tata i njega niko ne može da zameni. Luka sada ima osam i po godina i ima jako lep odnos sa svojim tatom, mnogo voli da provodi vreme kod njega.

Ako detetu govorimo: 'Ja sam ti bolja, ja sam ti mama, tamo neka žena ti nije mama', ništa nismo uradili. Samo smo dete emotivno unakazili", objasnila je Jovana.

Upravo zato smatra da roditelji treba da izbegavaju takmičenje oko toga ko je važniji i ko ima veće pravo na detetovu ljubav. Kada odrasli pokušavaju da umanje ulogu drugog roditelja ili nove osobe u detetovom životu, dete može da se nađe u situaciji da oseća krivicu zbog sopstvenih emocija.

Za Jovanu je najvažnije da Luka raste bez osećaja da nekome duguje objašnjenje zbog toga što voli svog oca, majku ili njihove sadašnje partnere.

Nikola i Lazar izgradili su odnos zasnovan na poštovanju

Kada je u Jovanin život ušao Nikola, nije želela da ga odmah upozna sa sinom. Sačekala je otprilike mesec i po do dva meseca, dajući sebi vremena da proceni kako se nova veza razvija i da se upoznavanje dogodi bez pritiska.

Nikola je, kako Jovana objašnjava, pokazao razumevanje i zrelost i u odnosu prema njoj i prema Luki. U tome mu je, veruje, pomoglo i lično iskustvo, jer je i sam odrastao uz očuha Nešu, koji je prihvatio troje dece.

Prvi susret sa tada petogodišnjim Lukom protekao je spontano, uz topao zagrljaj, a odnos koji se vremenom razvijao postao je važan deo njihove svakodnevice.

Ipak, posebnu pažnju privlači odnos koji su uspeli da izgrade Nikola i Jovanin bivši suprug Lazar. Umesto rivalstva i neprijatnosti, među njima postoji međusobno poštovanje, a komunikacija o Luki odvija se bez potrebe da dete bude posrednik između odraslih.

" Nikola i moj bivši suprug imaju odličan odnos. Ja nijednog trenutka nisam tražila da oni budu najbolji prijatelji niti da se druže. Samo sam tražila da imaju međusobno poštovanje. Oni danas imaju i više od toga.

Mi svi porodično funkcionišemo, donosimo odluke, Nikola i Lazar razmenjuju informacije oko Luke. To je danas uspeh. Sutra će Luka otići na fakultet i imati svoju porodicu, ali će otići iz zdravog odnosa, bez toga da je morao nekome da se pravda ili da smatra da je izdao svog tatu ako voli Nikolu", ispričala je Jovana.

Takav odnos nije nastao preko noći niti je, prema njenim rečima, od bilo koga zahtevao da preuzme ulogu koja mu ne pripada. Suština je bila u tome da svi razumeju šta je najbolje za dete i da sopstvene emocije ne pretvore u teret koji će ono morati da nosi.

Zašto je važno da bivši partner prvi sazna za novu vezu

Jovana ističe i da je prilikom ulaska u novu vezu želela da bude korektna prema bivšem suprugu. Smatrala je da je važno da on za promene u njenom životu sazna direktno od nje, a ne preko društvenih mreža, rodbine ili, što bi bilo posebno neprijatno, samog deteta.

Za nju je takav pristup deo odgovornog roditeljstva. Razvodom se završava partnerski odnos, ali roditeljska odgovornost ostaje, zbog čega je važno da komunikacija bude otvorena i da se izbegnu situacije u kojima dete postaje prenosilac informacija između majke i oca.

Upravo takva otvorenost može da pomogne da se postave zdrave granice, smanje nepotrebne tenzije i omogući da nova porodična dinamika nastane bez dodatnog pritiska na dete.

Rodila se Kalina, a osude nisu izostale

Kada je Jovana u drugom braku dobila ćerku Kalinu, pojavile su se nove pretpostavke okoline. Ovoga puta, pitanje je bilo da li će Luka biti zapostavljen sada kada u porodicu stiže beba.

Takvi komentari pokazuju koliko se žene koje su nakon razvoda ponovo izgradile porodicu često suočavaju sa potrebom da drugima dokazuju da njihova ljubav prema starijem detetu nije umanjena. Kao da dolazak novog člana porodice automatski znači da neko drugi mora da izgubi svoje mesto.

Jovana na takve podele ne pristaje. Za nju Luka i Kalina nisu deca koja pripadaju različitim brakovima, već brat i sestra koji imaju svoje mesto u istoj porodici.

"Luka nije moje dete iz prvog braka, Kalina nije moje dete iz drugog braka. Oni su moja deca i to je tačka", poručila je Jovana.

U toj rečenici sažeta je i suština njenog pogleda na roditeljstvo: deca ne treba da budu obeležena okolnostima u kojima su rođena niti da nose etikete koje su odrasli smislili da bi objasnili svoje odnose.

Za sve majke koje prolaze sada kroz ovo...

Za Jovanu porodica danas nije definisana samo prezimenom, venčanim listom ili formalnim odnosima. Ona je, pre svega, zajednica ljudi koji se međusobno poštuju, pružaju podršku i stvaraju prostor u kojem svako može da bude voljen bez straha i osećaja krivice.

Put do takvog odnosa nije bio jednostavan. Bilo je straha, neizvesnosti, teških odluka i trenutaka kada nije znala kako će izgledati budućnost. Ipak, danas svoju priču ne posmatra kao dokaz da je nešto izgubila, već kao iskustvo iz kojeg je izgradila drugačiji život za sebe i svoju decu.

Na kraju razgovora pred kamerama Ona.rs, Jovana je želela da se obrati upravo onim ženama koje se sada nalaze na početku sličnog puta. Onima koje sede same u svoja četiri zida, plaču, ne znaju kako će dalje i možda veruju da nikada neće uspeti da pronađu mir.

"Ako bih volela da iz ovog našeg razgovora jedna žena, koja sada sedi kod kuće, bori se, možda ne zna gde će i kako će, sama je i niko je ne razume, ponese nešto, volela bih samo da joj kažem, ali zaista, da joj pomazim po glavi i kažem: 'Biće sve u redu!'

Treba da prođe sve, to je proces. Ništa nije od danas do sutra, potrebno je vreme, ali sve prođe i sve dođe na svoje mesto", poručila je Jovana.

Njena ispovest podseća na to da kraj braka ne mora da znači kraj porodice, kao ni kraj mogućnosti da žena ponovo pronađe ljubav i izgradi život u kojem je srećna.

Ponekad je potrebno vreme da se pronađe novi put, ali razvod ne bi trebalo da bude doživotna etiketa niti razlog da se bilo ko odrekne prava na novi početak.

(Ona.rs)