Ovih 24 pitanja morate postaviti sebi ako se osećate nezadovoljno i "zaglavljeno": Otvaraju nove puteve

Bez obzira na to koliko daleko stignemo u životu, uvek postoje pitanja koja nas tiho prate – pitanja o nama samima, o pravcu kojim idemo, o lekcijama koje treba da naučimo i o tome da li živimo onako kako želimo. Ona nas teraju da stanemo, razmislimo i sagledamo gde smo sada, gde smo bili i kuda želimo da idemo.

Ova pitanja nisu tu da nas obeshrabre, već da nas osnaže – da pronađemo svoju svrhu, prepoznamo potencijal i uspostavimo ravnotežu u haosu svakodnevice. Ona su most ka dubljoj introspekciji i razumevanju sopstvenog puta.

Preporučujemo

Nedavno sam se i sama našla na ivici – iscrpljena, zbunjena, preopterećena poslom, prijateljstvima, vezama i sobom. Osetila sam da moram da zastanem i osvetlim svoj unutrašnji svet. Shvatila sam da sam se previše davala drugima, tražeći potvrdu spolja, a pri tom zaboravljala sebe. Umesto da negujem svoju autentičnost, trudila sam se da se uklopim.

Tek kada sam sebi počela da postavljam prava pitanja, stvari su počele da se menjaju. Ako stvoriš prostor za pozitivu – i ona će pronaći tebe.

Zato, hajde da zajedno pogledamo koja su to pitanja koja mogu da ti pomognu da se povežeš sa sobom. Možeš ih koristiti kao vodič kroz dnevnik, kao jutarnju refleksiju ili vežbu samopomoći.

U kojoj si fazi života trenutno?

• Šta te ova faza uči?
• Da li si naučila ono što ti je potrebno za naredni korak?
• Da li nešto trenutno raz-učiš, oslobađaš?
• Koji događaji su ti doneli najviše radosti, a koji najviše izazova? Kako su te oblikovali?

Život je neprekidan tok iskustava – sve ima svoju svrhu: i usponi, i padovi, i čekanja. Svaka faza nosi lekciju, ali je važno da je prepoznamo.

I kad ti se čini da se sve ruši, seti se: dno je često najbolje mesto za novi početak. Kao što pesnikinja Titilope Sonuga kaže: „Svaka rana iz borbe za opstanak je orden časti. Svaki pogrešan korak je ples pobede koji tek treba da se odigra.“

• Šta to držiš u sebi, a sputava te?
• Koji delovi života ti prave toksičan prostor?
• Na koje pozitivne misli o sebi želiš da se fokusiraš?

Zastani i pogledaj unazad. Ponekad iz potrebe da preživimo, usvajamo obrasce ponašanja koji nas na kraju koče. Možda potiskuješ sebe zbog drugih, sumnjaš u svoje uspehe, sabotiraš se iz straha.

Ja sam dugo tražila potvrdu drugih i umanjivala sopstveni značaj. Ali sam naučila – nisu svi odnosi vredni očuvanja. Nije svaki glas vredan da utišam svoj. Naučila sam da kažem sebi: „Dovoljna si. Važna si.“

Da li se zaista brineš o sebi?

• Kako možeš danas da budeš nežnija prema sebi?
• Da li zadovoljavaš svoje potrebe ili ih stalno potiskuješ?
• Da li često kažeš „da“, kad bi zapravo trebalo da kažeš „ne“?

Briga o sebi ne mora biti spektakularna. Nekad je dovoljno da stvoriš petnaest minuta mira, da priznaš sebi da si umorna, da pustiš suzu bez stida. Da kažeš: „Važna sam.“

Briga o sebi je i:

Odvajanje vremena za sebe.

Poštovanje svojih granica.

Biranje sebe, a ne iz navike – drugih.

Otpuštanje prošlosti koja više ne služi.

Da li prihvataš promene u svom životu?

Promena nas često plaši jer sa sobom nosi neizvesnost. Ali, ako joj pružimo ruku, može postati najlepša avantura. Život ne dolazi sa uputstvom. Svi igramo partiju sa praznim kartama, nadajući se da će se složiti u našu korist.

• Zato sebi redovno postavljaj pitanja:
• Da li se opirem promenama ili ih prihvatam?
• Šta mogu da naučim iz ove tranzicije?
• Koji deo mene raste kroz ovo iskustvo?

Kakve misli njegujem?

• Da li su ove misli moje ili ih je neko drugi posadio u mene?
• Da li mi ove misli koriste ili me ograničavaju?
• Koliko dugo verujem u to u šta verujem – i da li to još ima smisla?

Naš um je teren na kojem niče ono što posejemo. Ako stalno hranimo negativne misli, teško je da ćemo dočekati plodove radosti. I ja sam prošla kroz to. Ali – kada sam naučila da postavim granicu između onoga što jeste i onoga što umišljam – počela sam da rastem.

Šta želiš da dodaš, a šta da pustiš?

• Jesi li zaista spremna da pustiš ono što te boli?
• Šta zadržavaš iz straha, a ne iz ljubavi?

Nekad zadržavamo ljude, odnose, uverenja, jer mislimo da moramo. Ali ne moramo. Možemo da izaberemo da ne budemo u toksičnom odnosu. Možemo da naučimo da postavimo granicu – bez griže savesti. Možemo da prestanemo da tražimo odobrenje, jer već jesmo dovoljno.

Pitanja poput ovih nisu laka – ali su potrebna.

Zapiši ih. Ponesi ih sa sobom. Vrati im se kad zatreba. I znaj – nisi sama na ovom putu. Svi mi, u različitim momentima, postavljamo ista pitanja. Ali odgovori koje pronađeš – biće samo tvoji.

(Ona.rs)