Da li držite telefon na stolu? Psiholozi tvrde da ovaj detalj govori više o Vama nego što mislite

Da li ste ikada obratili pažnju gde se nalazi Vaš telefon dok razgovarate sa nekim koga volite? Ne dok zvoni, ne dok vibrira, već dok mirno leži na stolu, pored tanjira, šolje kafe ili naslonjen uz Vašu ruku. Taj mali, gotovo neprimetan gest, prema psihološkim tumačenjima, nosi mnogo snažniju poruku nego što se na prvi pogled čini.

Iako deluje bezazleno, prisutan telefon u prostoru razgovora šalje tihu, ali jasnu poruku - da Vaša pažnja nije u potpunosti tu. Čak i kada ne posežete za njim, sama njegova vidljivost sugeriše da postoji nešto spolja, nešto potencijalno važnije, što u svakom trenutku može da prekine sadašnji trenutak.

Preporučujemo

Zašto telefon na stolu deluje kao „prekid u najavi“

Psiholozi objašnjavaju da ljudski mozak ne reaguje samo na akcije, već i na potencijalne distrakcije. Kada je telefon ispred Vas, Vaša pažnja je, makar podsvesno, podeljena. To ne znači da ne slušate sagovornika, već da niste u potpunosti prisutni.

Osoba sa druge strane to oseća. Ne nužno svesno, ali dovoljno da se javi utisak da razgovor može biti prekinut u svakom trenutku - porukom, obaveštenjem, pozivom. Upravo ta mogućnost prekida narušava osećaj bliskosti i sigurnosti u komunikaciji.

Šta o tome kaže Sajmon Sinek

Na ovu temu često govori Sajmon Sinek, britansko-američki autor i motivacioni govornik, poznat po konceptu „Start With Why“. Iako ga mnogi pogrešno smatraju psihologom, Sinek se godinama bavi proučavanjem ljudske motivacije, poverenja i socijalne dinamike, posebno u odnosima i liderstvu.

„Prava suština povezanosti nije u tome da čujete nečije reči, već da se osoba oseća saslušano. A to zahteva naše nepodeljeno prisustvo“, objašnjava Sinek.

Drugim rečima, nije problem u samom telefonu, već u poruci koju njegovo prisustvo šalje - da nismo spremni da u potpunosti budemo tu za osobu ispred sebe.

Zašto okretanje telefona ekranom nadole nije dovoljno

Mnogi misle da su rešili problem tako što telefon okrenu ekranom nadole. Međutim, psiholozi tvrde da to nije suštinska promena. Iskušenje i dalje postoji, kao i svest da je uređaj na dohvat ruke.

Prava razlika nastaje tek kada:

• Telefon stavite u režim rada u avionu
• Odložite ga van vidokruga - u torbu, fioku ili na policu
• Još bolje, ostavite ga u drugoj sobi ili u automobilu

Ovaj svesni čin nije kazna, već signal - i sebi i drugima - da ste odlučili da budete prisutni.

Suptilni znaci zavisnosti koje često ignorišemo

Prekomerno oslanjanje na telefon retko izgleda dramatično. Češće se pojavljuje kroz sitne navike koje smatramo normalnim:

• Proveravate telefon čim se probudite, pre nego što se obratite osobi pored sebe
• Nosite ga sa sobom iz sobe u sobu, čak i kada za to nema potrebe
• Osećate nelagodu ako nije u Vašoj blizini

Ovi obrasci mogu ukazivati na dublju potrebu za stalnom stimulacijom ili strah od „propuštanja“, koji dugoročno utiču na kvalitet odnosa.

Kako da vežbate prisutnost u svakodnevnom životu

Kao i svaka navika, i ova može da se promeni - ali samo ako se radi svesno i postepeno. Počnite od malih koraka:

• Tokom obroka ostavite telefon u drugoj prostoriji
• Na sastancima ga odložite u torbu
• Prilikom druženja sa prijateljima ili porodicom, unapred odlučite da ga ne koristite

Što češće stvarate ovu distancu, to postaje lakše. Vremenom, primećujete da razgovori postaju dublji, da se ljudi otvaraju više, a Vi sami osećate veći mir i fokus.

Zašto je ovo važnije nego što mislimo

U svetu u kojem smo stalno dostupni, istinsko prisustvo postaje retkost. Upravo zato ima toliku vrednost. Kada nekome poklonite punu pažnju, bez distrakcija, šaljete poruku poštovanja, sigurnosti i povezanosti.

Telefon može da sačeka. Trenutak sa osobom ispred Vas - ne može.

(Ona.rs)