Odgovor od dve reči koji svi izgovaramo: Psiholozi objašnjavaju šta se krije iza navike "dobro sam"

Koliko ste puta danas izgovorili "Dobro sam"? Za većinu nas, te dve reči postale su automatski odgovor - društveni refleks koji ispaljujemo bez razmišljanja, dok trčimo sa jednog sastanka na drugi, balansirajući između obaveza i očekivanja. Ali šta se dešava kada to "dobro sam" prestane da bude iskren opis našeg stanja i postane samo štit od okoline? U svetu koji nas gura da samo nastavimo dalje, zastati i dati tačno ime onome što osećamo postalo je retka veština - ali i prvi korak ka stvarnom miru.

"Kako si?", "Dobro sam."

Godinama se taj razgovor odvijao gotovo automatski. Pitali su me prijatelji, kolege, porodica, a ja bih bez razmišljanja davala isti odgovor od dve reči. Čak i onim danima kada sam bila preplavljena obavezama, uznemirena, usamljena ili nosila nivo stresa koji bi mogao da se poredi sa gužvom u metrou u špicu, "dobro sam" je prestalo da bude iskren odgovor i postalo više način da se razgovor završi. Bilo je jednostavno, očekivano i nije zahtevalo da zastanem dovoljno dugo da shvatim šta zapravo osećam.

Zanimljivo je to što nisam namerno skrivala svoje emocije - jednostavno nisam znala kako da odgovorim drugačije. Negde između užurbanih radnih dana, prepunog društvenog rasporeda i pokušaja da održim sve konce u rukama, postala sam veoma dobra u tome da samo nastavim dalje, umesto da zastanem i proverim kako sam.

Kada pogledam unazad, shvatam da nisam izbegavala svoja osećanja zato što mi nisu bila važna, već zato što mi je bilo neobično teško da dovoljno usporim i dam im ime. To se promenilo kada sam počela da postavljam sebi pitanje: šta zapravo osećam? Neočekivano, pronalaženje pravih reči za ono što proživljavam nije učinilo te emocije većim, već ih je učinilo lakšim za razumevanje.

Zašto neodređeni odgovori mogu uticati na emocionalno blagostanje?

Nema ničeg lošeg u tome da nekada kažemo "dobro sam". Problem nastaje kada to postane odgovor svaki put, bez obzira na ono što se zaista dešava ispod površine.

Prema rečima licencirane terapeutkinje Džoj Berkhajmer, izraz "dobro sam" često funkcioniše kao svojevrsna "emocionalna skraćenica". Ponekad tako štitimo svoju privatnost, ali se dešava i da jednostavno nismo dovoljno usporili da prepoznamo šta osećamo.

Vremenom, međutim, ova navika može neprimetno da napravi distancu — i između nas samih i između nas i ljudi oko nas. Kada "dobro sam" postane podrazumevani odgovor, Berkhajmer objašnjava da možemo polako izgubiti kontakt sa sopstvenim unutrašnjim iskustvom, dok ljudi oko nas dobijaju samo uređenu verziju onoga kako se zaista osećamo.

Psihijatrica dr Laura Dabni dodaje da se emocije koje stalno potiskujemo umesto da ih prepoznamo često kasnije pojavljuju kroz:

• razdražljivost i povlačenje
• ogorčenost i anksioznost
• hronični umor i depresiju

U odnosima sa drugima, odgovor "dobro sam" ostavlja drugu osobu bez informacija koje su joj potrebne da nas razume ili pruži podršku. Ponekad te dve male reči završe razgovor koji je možda mogao da bude njegov pravi početak.

Važnost preciznog imenovanja emocija

Ispostavlja se da sposobnost da kažemo "razočarana sam" ili "preplavljena sam" umesto samo "dobro sam" nije nešto sa čim se automatski rađamo.

"Emocionalna svesnost je veština, a ne osobina ličnosti", kaže Berkhajmer. Ako ste odrasli u okruženju u kojem se o osećanjima nije razgovaralo, može biti teško razlikovati emocije poput frustracije, tuge, usamljenosti, razočaranja ili preopterećenosti.

Dr Dabni dodaje da su mnogi ljudi naučili da govore o činjenicama, ponašanju i mišljenjima, ali ne i o osećanjima. Kada imenujemo osećanje, dobijamo nešto konkretno na šta možemo da reagujemo, umesto nejasnog osećaja da nešto "nije u redu".

Rečenica: "Razočarana sam jer sam se baš radovala što ćemo se videti" otvara potpuno drugačiji razgovor nego jednostavno insistiranje da smo "dobro". Precizno izražavanje emocija ne znači da smo dramatični, već da omogućavamo drugima da nas bolje razumeju.

Jednostavni načini da postanemo svesniji svojih emocija

Najlakše je početi tako što ćete sledeći put kada vam automatski izleti "dobro sam" zastati i zapitati se: "Šta zapravo osećam?"

Dr Dabni savetuje da pokušamo da prepoznamo emociju, a ne samo da opišemo situaciju. Umesto da kažemo: "To je bilo bezobrazno", možemo reći: "Povređena sam i iznervirana jer mi je to delovalo nepravedno."

Ako vam je teško da pronađete prave reči za osećanja, Berkhajmer predlaže da počnete od tela i zapitate se:

• Da li su vam vilice stegnute?
• Da li osećate pritisak u grudima?
• Da li imate više energije ili ste potpuno iscrpljeni?

Zatim pokušajte da odete dalje od reči "dobro" i izaberete jednu ili dve konkretnije reči, poput: ispunjena nadom, rasterećena, zahvalna, uznemirena, podeljenih osećanja ili razočarana.

Dr Dabni takođe preporučuje korišćenje točka emocija ako vam je teško da prepoznate šta osećate. Kada uspemo da damo ime onome što osećamo, mnogo je veća verovatnoća da ćemo to obraditi — i dozvoliti drugima da nam se zaista približe.

(Ona.rs/realsimple)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.