"Zevsov zakon" iz "Odiseje" i danas važi: Jedno pravilo određivalo je ko zaslužuje kaznu, a ko nagradu bogova

Iako je od nastanka "Odiseje" prošlo gotovo tri hiljade godina, jedno pravilo iz čuvenog Homerovog epa i danas se smatra iznenađujuće aktuelnim. Reč je o takozvanom "Zevsovom zakonu", principu koji je imao toliku važnost u staroj Grčkoj da se verovalo da njegovo kršenje kažnjavaju sami bogovi.

Upravo taj motiv nalazi se u središtu novog filma "Odiseja" reditelja Kristofera Nolana, koji je objasnio da se iza brojnih događaja u priči krije jednostavno, ali moćno pravilo: prema strancima treba postupati s poštovanjem.

Šta zapravo predstavlja "Zevsov zakon"?

Za razliku od današnjih zakona, "Zevsov zakon" nije bio zapisan u pravnim knjigama. Predstavljao je skup moralnih pravila pod zaštitom vrhovnog grčkog boga Zevsa i odnosio se na gostoprimstvo, poštovanje zakletvi, pravdu i odnos prema nepoznatim ljudima.

U središtu svega nalazi se pojam "ksenija", sveto pravilo koje je nalagalo da domaćin svakom gostu pruži hranu, sklonište i zaštitu, bez obzira na to ko je i odakle dolazi.

Kako je Kristofer Nolan objasnio u razgovoru za "Los Angeles Times", suština ovog pravila može se svesti na ono što danas nazivamo zlatnim pravilom.

- To je zlatno pravilo, ophodi se prema drugima onako kako želiš da se oni ophode prema tebi. Delom zato što skromna osoba može biti bog pod maskom, ali i zato što samo tako društvo može da funkcioniše. Ljudi moraju da putuju, trguju i često zavise od dobrote potpunih stranaca, rekao je Nolan.

Nisu samo domaćini morali da poštuju pravila

Ono što mnogi ne znaju jeste da "ksenija" nije obavezivala samo domaćina. I gost je imao svoje dužnosti.

Ukoliko bi zloupotrebio gostoprimstvo, ostao duže nego što je pristojno ili pokazao nepoštovanje prema domaćinu, smatralo se da je prekršio sveto pravilo i da zaslužuje kaznu.

- Zloupotreba ovog pravila ima strašne posledice. Svaka osveta ima svoju cenu, a nasilje je njen najdirektniji izraz, objasnio je Nolan.

Upravo zbog toga brojni događaji u "Odiseji" predstavljaju posledice poštovanja ili kršenja ovog drevnog zakona.

Menelaj je postao simbol idealnog domaćina

Jedan od najboljih primera dobre "ksenije" jeste kralj Menelaj.

Kada Telemah dolazi u Spartu tragajući za informacijama o svom ocu Odiseju, Menelaj ga dočekuje s poštovanjem, nudi mu hranu, deli dragocene informacije i ispraća ga darovima.

U starogrčkom svetu upravo ovakav odnos prema gostu predstavljao je ideal kome je trebalo težiti.

Kiklop Polifem platio je visoku cenu

Sa druge strane nalazi se Polifem, jedan od najpoznatijih negativnih primera u čitavoj priči.

Umesto da ugosti putnike koji su došli u njegovu pećinu, kiklop ih napada i jede. Takvo ponašanje predstavljalo je jedno od najtežih kršenja "Zevsovog zakona".

Kazna stiže brzo i brutalno. Odisej mu oduzima jedino oko, a čak ni činjenica da je bio Posejdonov sin nije mogla da ga zaštiti od posledica.

Odiseja je spasio običan svinjar

Među najzanimljivijim primerima poštovanja ovog pravila nalazi se i Eumej, skromni svinjar koji prima Odiseja kada se on, nakon dugog lutanja, vrati kući prerušen u prosjaka.

Ne znajući ko je zapravo njegov gost, Eumej mu pruža hranu, sklonište i brigu, ne očekujući ništa zauzvrat. Upravo zbog toga ostaje upamćen kao jedan od najčasnijih likova u epu.

Ni gosti nisu bili bez krivice

"Odiseja" pokazuje da odgovornost nije bila samo na domaćinima.

Kada Odisejevi saputnici stignu na ostrvo čarobnice Kirke, oni očekuju gostoprimstvo, ali ga ubrzo zloupotrebljavaju. Preteruju u jelu i piću i ne pokazuju poštovanje prema domaćinu.

Njihova kazna postala je jedna od najpoznatijih scena u grčkoj mitologiji, Kirka ih pretvara u svinje.

Pouka stara hiljadama godina i dalje je aktuelna

Jedan od najlepših primera "Zevsovog zakona" nalazi se na samom početku priče, kada Telemah prima nepoznatog putnika u svoj dom, nudi mu hranu i tek nakon toga pita ko je.

Kasnije se ispostavlja da je gost zapravo boginja Atena prerušena u smrtnicu.

Upravo zato poruka "Odiseje" ostaje razumljiva i savremenom čoveku. Nikada ne znate ko stoji ispred vas, zbog čega je poštovanje prema nepoznatima mnogo više od obične pristojnosti.

Za stare Grke to nije bilo samo pitanje lepog ponašanja, već pravilo koje je odlučivalo ko će zadobiti naklonost bogova, a ko njihovu kaznu.

(Ona.rs)