Ako sretnete zmiju u dvorištu, NIKAKO je ne ubijajte: Staro verovanje krije jezivo upozorenje

Zmije su oduvek izazivale strah, ali su u narodnim verovanjima starih Slovena imale mnogo složeniju ulogu. Njihovo pojavljivanje nije se posmatralo samo kao slučajan susret sa životinjom, već često kao znak ili upozorenje, a posebno mesto među svim tim verovanjima zauzimala je takozvana zmija čuvarkuća.

Prema starom slovenskom predanju, ona nije bila obična zmija koja se slučajno našla u blizini kuće. Smatralo se da čuva dom i njegove ukućane, ali i da predstavlja pretka koji nastavlja da bdije nad svojom porodicom.

Preporučujemo

Zmija koja čuva kuću

Verovanje u zmiju čuvarkuću povezano je sa kultom predaka kod starih Slovena. Kako su preci bili neraskidivo vezani za dom i porodicu, verovalo se da se čuvarkuća nastanjuje upravo u neposrednoj blizini kuće, najčešće oko praga ili ognjišta.

Ni ova mesta nisu slučajno izabrana. Kod Slovena je postojao običaj sahranjivanja pokojnika ispod kućnog praga, dok je ognjište imalo mnogo dublje značenje od mesta na kojem se samo ložila vatra. Povezivalo se sa domom, porodicom, precima, ali i zagrobnim životom.

Prema predanju, čuvarkuća je predstavljala pretka koji je umro prirodnom smrću i koji nema nameru da naudi porodici. Naprotiv, njegova uloga bila je da je štiti. Upravo zbog toga ubijanje takve zmije smatralo se jednim od najtežih prestupa.

Verovalo se da nije važno da li je zmija ubijena slučajno ili namerno, jer se time nanosi velika uvreda precima. Narodno predanje išlo je toliko daleko da je govorilo da posledice takvog čina može da snosi čitava porodica, pa čak i da smrt nekog od ukućana može biti kazna zbog ubijanja čuvarkuće.

Pojavljivala se samo kada preti nesreća

Zmija čuvarkuća najčešće je opisivana kao bela, mada se u predanjima pojedinih krajeva pominje i crna. Verovalo se da se gotovo nikada ne pokazuje ukućanima bez razloga.

Njeno pojavljivanje tumačilo se kao upozorenje da porodici preti neka nesreća. Kao predak koji i dalje brine o svojim potomcima, čuvarkuća bi se, prema verovanju, pojavila kako bi ih upozorila na ono što dolazi. Ukoliko bi ukućani uspeli da shvate zbog čega se pojavila, verovalo se da možda još imaju vremena da spreče nesreću.

Postojala je i druga strana ovog običaja. Kada bi porodicu dugo pratila loša sreća, kada nije bilo potomstva, kada bi stoka ugibala ili se u kući pojavila bolest, verovalo se da su preci iz nekog razloga nezadovoljni.

Tada se čuvarkuća nije izbegavala, već se, prema predanju, čak prizivala i pokušavala umilostiviti. Poseban značaj imali su obredi i večere pripremani na Badnje veče. Verovalo se da će odobrovoljeni predak ponovo zaštititi kuću i omogućiti da se u porodicu vrate mir, zdravlje i sreća.

Naravno, reč je o starom narodnom verovanju i delu slovenske mitologije, a ne o stvarnoj posledici susreta sa zmijom. Ipak, priča o čuvarkući ostala je jedan od zanimljivijih tragova vremena u kojem su dom, preci i priroda bili povezani mnogo snažnije nego danas.

(Ona.rs)