Švajcarci zakopali 2.000 pari gaća u zemlju i sačekali 2 meseca da vide šta će da se desi: Razlog je genijalan

Ako biste videli komšiju kako u bašti pažljivo zakopava potpuno nov par belih pamučnih gaća, verovatno vam zdravlje zemljišta ne bi bilo prvo objašnjenje koje bi vam palo na pamet. A upravo to je uradilo oko 1.000 ljudi širom Švajcarske u jednom od najneobičnijih naučnih eksperimenata poslednjih godina.

Naučnici sa Univerziteta u Cirihu i švajcarskog istraživačkog centra Agroscope podelili su učesnicima pamučni donji veš i zamolili ih da ga zakopaju u baštama, njivama, livadama i drugim površinama.

Preporučujemo

Ukupno je pod zemljom završilo više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša, zajedno sa oko 12.000 kesica čaja.

Dva meseca kasnije učesnici su ih iskopali.

Od nekih gaća ostao je gotovo samo elastični pojas i nekoliko konaca. Druge su izgledale kao da ih je neko samo malo oštetio.

I upravo je u toj razlici bio odgovor koji su naučnici tražili.

Što je pamuk više nestao, to je život u zemlji bio aktivniji

Ideja eksperimenta zapravo je veoma jednostavna.

Pamuk je uglavnom celuloza, organski materijal koji mikroorganizmi u zemljištu mogu da razgrađuju.

Bakterije, gljivice i brojni drugi organizmi koji žive ispod površine zemlje počinju da razlažu pamučna vlakna. Zato brzina kojom donji veš nestaje može da posluži kao vidljiv pokazatelj biološke aktivnosti zemljišta.

Naučnicima su, naravno, na raspolaganju mnogo sofisticiranije laboratorijske metode za proučavanje zemljišta.

Ali većina vlasnika bašta i poljoprivrednika nema laboratoriju u dvorištu.

Par pamučnih gaća, s druge strane, može da nabavi gotovo svako.

Privatne bašte bukvalno su "pojele" gaće

Kada su istraživači analizirali rezultate, pokazalo se da je način korišćenja zemljišta imao najveći uticaj na razgradnju pamuka.

Najaktivnije zemljište pronađeno je u privatnim baštama.

Posle dva meseca u njima je u proseku bilo razgrađeno oko 58 odsto pamučnog materijala.

U baštama je pronađeno mnogo organske materije, koja predstavlja izvor hrane za čitavu zajednicu organizama skrivenih ispod naših nogu.

Na drugom kraju liste našli su se travnjaci.

Tamo je prosečno nestalo oko 40 odsto pamuka, a posebno su se loše pokazali jednolični travnjaci kakvi se često nalaze oko kuća i zgrada.

Njive i livade bile su negde između.

Rezultati velikog eksperimenta sada su objavljeni i u naučnom časopisu "Plants, People, Planet".

Zašto su zakopavali i kesice čaja?

Gaće nisu bile jedini neobičan predmet koji je završio pod zemljom.

Učesnici su zakopali i hiljade kesica čaja.

Za razliku od metode sa donjim vešom, razgradnja određenih vrsta čaja već se koristi u istraživanjima zemljišta. Naučnici su zato mogli da upoređuju rezultate i proveravaju koliko dobro pamuk funkcioniše kao jednostavan pokazatelj aktivnosti organizama u zemlji.

Originalne test-gaće pritom nisu bile bilo kakve.

Osim lastiša i šavova, bile su napravljene od 100 odsto biorazgradivog organskog pamuka, što je omogućilo organizmima u zemljištu da razgrađuju njihov glavni materijal.

Možete li ovaj eksperiment da probate u sopstvenoj bašti?

Upravo je to jedna od najboljih stvari u celoj priči.

Osnovna ideja eksperimenta toliko je jednostavna da se sličan test može napraviti i kod kuće.

Zakopa se komad čistog pamučnog materijala u zemlju, obeleži mesto i nakon nekoliko nedelja proveri koliko je tkanine ostalo.

Ako je pamuk veoma razgrađen, to ukazuje na intenzivnu aktivnost organizama u zemljištu.

Ali tu dolazi važna ograda.

Što manje gaća ostane, ne znači automatski da imate "najzdraviju" zemlju

Na prvi pogled bilo bi logično zaključiti da je idealan rezultat kada posle dva meseca iz zemlje izvučete samo lastiš.

Naučnici upozoravaju da nije baš tako.

Veoma intenzivno razlaganje može da bude povezano sa visokim sadržajem organske materije i hranljivih sastojaka, ali previše hranljivih materija takođe može da bude problem.

U nekim privatnim baštama pronađene su visoke koncentracije fosfora, azota i kalijuma, što može biti posledica intenzivnog đubrenja. Prevelika količina hranljivih materija može da naruši prirodnu ravnotežu i dospe u okolne vode.

Zato istraživači naglašavaju da brzina razgradnje prvenstveno govori o aktivnosti života u zemljištu, ali sama po sebi nije dovoljna da potpuno proceni njegovo zdravlje.

Eksperiment je počeo još 2021, a sada znamo konačne rezultate

Postoji još jedan detalj koji ovu priču čini zanimljivijom.

Švajcarci nisu tek sada počeli masovno da zakopavaju donji veš.

Eksperiment pod nazivom "Beweisstück Unterhose", odnosno "Dokaz pomoću gaća", pokrenut je još 2021. godine, kada je oko 1.000 dobrovoljaca širom zemlje dobilo zadatak da pomogne naučnicima.

Prvi rezultati pokazali su koliko je humus važan za život u zemljištu i sposobnost tla da zadržava vodu.

Pet godina kasnije objavljena je sveobuhvatnija analiza, a jedan od glavnih zaključaka jeste da način na koji koristimo i obrađujemo zemljište snažno utiče na ono što živi ispod njegove površine.

Istraživači su čak predložili svojevrsni "indeks donjeg veša" kao jednostavan način da se biološka aktivnost zemljišta učini vidljivom običnim ljudima.

Jer teško je golim okom proceniti koliko je život ispod nekoliko centimetara zemlje bogat.

Ali kada zakopate nove bele pamučne gaće, a dva meseca kasnije iz zemlje izvučete gotovo samo lastiš - poruka postaje prilično jasna.

(Ona.rs / Agroscope)