Godinama mislimo da treba da izbacimo bes, a nauka kaže drugačije: Ovo je zapravo najbolji način da se smirite

Kada nas neko iznervira, prvo što poželimo jeste da izbacimo bes iz sebe - da vičemo, udarimo u nešto, odemo na trčanje ili jednostavno svima kažemo šta mislimo. Ipak, velika analiza istraživanja pokazala je da ono što nam deluje kao logičan način da se smirimo često može da ima potpuno suprotan efekat.

Verovatno ste čuli da bes ne treba „držati u sebi“. Često se koristi i metafora ekspres lonca - emocije se navodno nakupljaju, pa ih je potrebno pustiti napolje kako ne bismo „eksplodirali“.

Preporučujemo

Međutim, nauka ne potvrđuje baš ovu teoriju.

Istraživači sa Državnog univerziteta Ohajo analizirali su 154 studije koje su se bavile besom i načinima na koje ljudi pokušavaju da ga smanje. U istraživanjima je učestvovalo ukupno više od 10.000 ljudi različitog uzrasta, pola i kulturnog i etničkog porekla.

Rezultati su pokazali da samo „izbacivanje“ besa uglavnom nije način da ga smanjimo. Naprotiv, aktivnosti kojima dodatno podižemo fiziološku pobuđenost organizma mogu čak da pojačaju ljutnju.

Zašto vikanje i udaranje ne pomažu?

Kada smo besni, telo reaguje kao da se sprema za akciju. Ubrzava se rad srca, raste napetost mišića i organizam ulazi u stanje pojačane pobuđenosti.

U takvom trenutku može nam delovati logično da tu energiju „izbacimo“ – vikom, udaranjem jastuka, razbijanjem predmeta ili intenzivnim vežbanjem.

Ipak, upravo to može dodatno da održava organizam u stanju uzbuđenosti.

„Ako ste ljuti, ne znači da treba da izbacite bes iz sebe“, objasnio je jedan od autora istraživanja, stručnjak za komunikaciju Bred Bušman, navodeći da nema naučnih dokaza koji potvrđuju popularnu teoriju katarze.

Drugim rečima, to što se nakon neke burne reakcije na trenutak osećamo bolje ne znači nužno da smo smanjili bes.

Čak ni trčanje nije najbolji izbor

Ovo je možda i najzanimljiviji deo istraživanja.

Vežbanje ima brojne zdravstvene koristi i može biti odličan način za dugoročno smanjenje stresa, ali kada je cilj da se smirimo u trenutku kada smo već besni, nije svaka fizička aktivnost jednako korisna.

Analiza je pokazala da aktivnosti koje povećavaju fiziološku pobuđenost uglavnom nisu smanjivale bes, a neke su ga čak pojačavale.

Najizraženiji takav efekat zabeležen je kod trčanja.

To ne znači da je trčanje loše ili da treba da ga izbegavamo. Samo znači da ono možda nije najbolja strategija ako je naš neposredni cilj da se smirimo dok smo već veoma ljuti.

Šta onda zaista može da pomogne?

Istraživači su došli do prilično jednostavnog zaključka: umesto da dodatno podstičemo telo, potrebno je da ga smirimo.

Među aktivnostima koje su se pokazale korisnim bile su:

• duboko, odnosno dijafragmalno disanje
• meditacija i svesna pažnja
• progresivno opuštanje mišića
• spora joga
• pravljenje pauze
• druge tehnike opuštanja koje smanjuju fiziološku pobuđenost

Zanimljivo je da je i joga, iako fizički zahtevnija od meditacije, u istraživanjima pokazala potencijal da pomogne u smirivanju. Fokus na disanje i usporavanje pokreta mogu doprineti tome da se organizam vrati u mirnije stanje.

Ne treba ignorisati bes - već ga prvo smiriti

To, međutim, ne znači da bi trebalo da se pravimo da nismo ljuti.

Bes je emocija koja može da nam ukaže na problem, povredu granica ili situaciju koja nam smeta. Razmišljanje o tome šta nas je naljutilo može biti korisno, posebno kada želimo da razumemo uzrok emocije i rešimo problem koji ju je izazvao.

Problem nastaje kada se „razmišljanje o besu“ pretvori u neprestano vraćanje na istu situaciju, prepričavanje svađe i ponovno proživljavanje svega što nas je iznerviralo.

Zato je možda korisnije napraviti razliku između procesuiranja emocije i njenog dodatnog raspirivanja.

Šta da uradite sledeći put kada „proključate“?

Pre nego što pošaljete ljutu poruku, pozovete nekoga da mu sve ispričate ili krenete da udarate po jastuku, napravite pauzu.

Nekoliko sporih i dubokih udaha, kratko udaljavanje od situacije, opuštanje mišića ili nekoliko minuta tišine mogu biti korisniji nego pokušaj da bes „izbacite“ iz sebe.

Čak i jednostavno brojanje do deset može biti dobar prvi korak – ne zato što će magično rešiti problem, već zato što vam daje vreme da se fiziološka pobuđenost smanji pre nego što reagujete.

A kada se telo smiri, mnogo je lakše razmisliti o tome šta vas je zapravo naljutilo i kako želite da reagujete.

Kako je glavna autorka istraživanja Sofi Kjervik istakla, strategije koje se koriste za smanjenje stresa mogu biti korisne i kada je u pitanju bes.

Dakle, sledeći put kada osetite da ste na ivici da „eksplodirate“, možda ne treba da izbacite bes iz sebe – već da prvo pokušate da ga utišate.

(Ona.rs)