"Nikad više neću da koristim air fryer": Nova istraživanja zaista otkrivaju o pripremi hrane u njemu

Friteza na vruć vazduh postala je omiljeni kuhinjski uređaj mnogih ljudi jer omogućava da pripremimo hrskav krompir, meso i povrće uz znatno manje ulja nego kod klasičnog prženja. Ipak, povremeno se na društvenim mrežama pojave upozorenja da ovakav način pripreme hrane može da bude štetan, a u raspravama se najčešće pominju hemikalije iz neprijanjajućih premaza, plastika i materije koje nastaju pri visokim temperaturama.

Zbog toga se postavlja pitanje da li bi trebalo da izbacimo air fryer iz kuhinje ili je reč o preuveličanim tvrdnjama. Naučna istraživanja nude nijansiraniju sliku: tokom pripreme hrane mogu da nastanu određene materije, ali to samo po sebi ne znači da je uređaj opasan. Važno je i kako ga koristimo, kakvu hranu pripremamo i koliko ga redovno čistimo.

Preporučujemo

Jedno istraživanje naučnika sa Univerziteta u Birmingemu, objavljeno u časopisu ACS ES&T Air, bavilo se emisijama koje nastaju tokom pripreme hrane u fritezi na vruć vazduh. Rezultati pokazuju zašto je važno sagledati širu sliku, umesto donositi zaključke samo na osnovu dramatičnih objava na internetu.

Šta se oslobađa tokom pripreme hrane?

Tokom termičke obrade hrane mogu da nastanu isparljiva organska jedinjenja, azotni oksidi i veoma sitne čestice. Njihova količina zavisi od vrste namirnice, temperature i načina pripreme.

U istraživanju naučnika sa Univerziteta u Birmingemu pokazalo se da masnija hrana, poput slanine, može da stvara više zagađujućih materija nego namirnice sa manje masti. Međutim, kada su uporedili pripremu masne hrane u air fryeru sa prženjem u dubokom ulju, istraživači su izmerili čak 10 do 100 puta više isparljivih organskih jedinjenja tokom klasičnog prženja.

To ne znači da su sve emisije bezopasne, već da se rizik ne može procenjivati samo na osnovu činjenice da se određene materije pojavljuju tokom pečenja. Važno je uzeti u obzir njihove količine, uslove pripreme i poređenje sa drugim metodama.

Zašto je važno redovno čistiti uređaj?

Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja odnosi se na uređaj koji je već korišćen više od 70 puta. Tokom testiranja takvog air fryera izmereno je 23 odsto više isparljivih organskih jedinjenja i više nego dvostruko više ultrafinih čestica u poređenju sa novim uređajem.

Istraživači pretpostavljaju da bi uzrok mogli da budu ostaci hrane i masnoće koji se nakupljaju na mestima koja je teško očistiti. Ipak, ni u tom slučaju emisije nisu dostigle nivoe zabeležene tokom drugih načina prženja.

Zato čišćenje nije samo pitanje izgleda i mirisa uređaja. Posle upotrebe treba ukloniti ostatke hrane i masnoće iz korpe i drugih delova koje proizvođač predviđa za čišćenje. Pre toga uređaj treba isključiti iz struje i sačekati da se ohladi, a delove prati prema uputstvu.

Akrilamid nije problem samo kod air fryera

Još jedna materija koja se često pominje u upozorenjima jeste akrilamid. On može da nastane kada se namirnice bogate skrobom, poput krompira, pripremaju na visokim temperaturama, naročito kada dobiju tamnu, prepečenu površinu.

Međutim, akrilamid nije specifičan za friteze na vruć vazduh. Može da nastane i tokom prženja u tiganju ili pečenja u rerni, pa promena uređaja sama po sebi ne uklanja mogućnost njegovog stvaranja.

Da biste smanjili njegovo nastajanje, izbegavajte da krompir i druge skrobne namirnice previše potamne. Cilj je zlatnožuta, a ne tamnosmeđa površina. Takođe, pridržavajte se preporučenih temperatura i vremena pripreme za konkretnu namirnicu.

Da li su neprijanjajući premazi opasni?

Kod neprijanjajućih premaza najčešće se pominju PFAS, velika grupa hemikalija kojoj pripada i PTFE, poznat pod nazivom teflon. Ove materije nisu sve iste, pa ih ne treba posmatrati kao jednu hemikaliju sa identičnim svojstvima i rizicima.

Prema tekstu City Magazinea, PTFE se i dalje koristi u pojedinim uređajima za pripremu hrane, dok su u Evropskoj uniji određene druge supstance iz ove grupe već strogo ograničene. Sam naziv "teflon" zato nije dovoljan da se zaključi da je svaki uređaj opasan.

Posebnu pažnju treba obratiti na stanje premaza. Ako je korpa izgrebana, oštećena ili se premaz ljušti, nemojte nastavljati da je koristite. Proverite preporuke proizvođača i zamenite oštećeni deo ako je to moguće.

Treba li prestati sa korišćenjem friteze na vruć vazduh?

Prema dosadašnjim nalazima navedenim u istraživanju, nema razloga da se zaključi da svi treba da izbace air fryer iz kuhinje. U poređenju sa dubokim prženjem, ovaj uređaj može da stvara znatno manje emisija, čak i kada se u njemu priprema masnija hrana.

Ipak, to ne znači da je svaki način pripreme u njemu automatski zdrav ili da ne postoje nikakvi rizici. Važni su izbor namirnica, količina ulja, temperatura, trajanje pečenja i redovno održavanje uređaja.

Ako koristite air fryer, temeljno ga čistite, ne prepecite hranu i nemojte koristiti korpu sa oštećenim premazom. Povremeno provetravanje kuhinje tokom pripreme hrane takođe je korisna navika.

Air fryer može da bude praktičan način pripreme obroka, ali kao i kod drugih kuhinjskih uređaja, najvažnije je koristiti ga pravilno. Istraživanja ne opravdavaju dramatične tvrdnje da je sam uređaj otrovan, već ukazuju na konkretne mere kojima možemo da smanjimo nepotrebno izlaganje emisijama i bezbednije pripremamo hranu.

(Ona.rs / City Magazine)