Klima može da greje stan i zimi, a da ne potroši previše struje: Ali jedna greška na daljinskom je nepotrebna

Kada temperature padnu, mnogi prvo posegnu za radijatorom ili električnom grejalicom, dok klima-uređaj ostaje isključen jer ga povezuju prvenstveno sa letnjim rashlađivanjem. Ipak, savremeni inverter uređaji mogu da budu praktično rešenje za zagrevanje doma, naročito ako želite da vam bude prijatno u dnevnoj sobi, a ne morate da grejete sve prostorije istovremeno.

Za razliku od klasične električne grejalice, koja električnu energiju pretvara u toplotu, inverter klima u režimu grejanja radi kao toplotna pumpa. Ona prenosi toplotu iz spoljnog vazduha u prostoriju, zbog čega za istu količinu toplote može da potroši manje električne energije nego obična grejalica.

Preporučujemo

Međutim, koliko će se ušteda zaista osetiti na računu zavisi od više faktora: modela uređaja, spoljne temperature, izolacije stana i načina korišćenja. Nekoliko pravilnih podešavanja može da poboljša udobnost i pomogne da izbegnete nepotrebnu potrošnju.

Ne podešavajte klimu odmah na 26 stepeni

Kada uđete u hladnu prostoriju, prirodno je da na daljinskom odmah povećate temperaturu. Ipak, ako podesite klimu na 26 stepeni umesto na 21, prostorija se neće nužno brže zagrejati. Zadata temperatura predstavlja cilj koji uređaj pokušava da dostigne, a ne komandu da odmah počne da duva topliji vazduh.

Za početak probajte da temperaturu podesite na oko 20 do 22 stepena, pa proverite da li vam je dovoljno toplo. Ako vam je i dalje hladno, uzrok može da bude slaba izolacija, promaja ili hladan zid, a ne samo preniska postavka na daljinskom.

Važno je i da obratite pažnju na mesto na kojem sedite. Temperatura vazduha neposredno uz klimu ne mora biti ista kao ona u drugom delu sobe, pa običan sobni termometar može da pomogne da realnije procenite uslove.

Grejte prostoriju u kojoj najviše boravite

Ako najveći deo večeri provodite u dnevnoj sobi, nema mnogo smisla da zagrevate ceo stan na istu temperaturu samo da bi vam u toj prostoriji bilo prijatno. U takvoj situaciji klima može da bude praktičan način da usmerite grejanje tamo gde vam je najpotrebnije.

Ipak, jedna unutrašnja jedinica ne može ravnomerno da zagreje sve prostorije, naročito ako su vrata zatvorena ili je stan nepravilnog rasporeda. Topao vazduh može da pređe u susedne prostorije kada su vrata otvorena, ali to ne znači da će i spavaća soba biti dovoljno topla.

Ako imate više prostorija koje svakodnevno koristite, razmislite o tome kako se uklapa klima sa ostatkom sistema grejanja. Najisplativije rešenje zavisi od veličine prostora, izolacije i vremena koje provodite u pojedinim sobama.

Da li klimu treba ostaviti uključenu ceo dan?

Inverter klima može da smanji snagu rada kada se približi zadatoj temperaturi. Zbog toga, ako ste kod kuće veći deo dana, održavanje relativno stabilne temperature može biti prijatnije nego da pustite da se prostor potpuno ohladi, a zatim ponovo zagrevate vazduh.

Ipak, ne postoji univerzalno pravilo da je klimu uvek jeftinije ostaviti uključenom. Ako odlazite iz kuće na nekoliko sati, temperaturu možete da snizite, a kada se vratite ponovo je podesite na nivo koji vam odgovara. Kolika će biti ušteda zavisi od spoljne temperature, kvaliteta izolacije i efikasnosti samog uređaja.

Ako vas nema duže vreme, nema potrebe da prostor održavate na istoj temperaturi kao kada ste kod kuće. Sa druge strane, potpuno hlađenje doma može biti nepraktično u veoma hladnim uslovima, posebno ako postoji rizik od smrzavanja instalacija ili drugih problema. Način korišćenja zato treba prilagoditi konkretnom prostoru.

Zašto inverter klima može da troši manje od grejalice

Klasična električna grejalica pretvara električnu energiju u toplotu, dok klima u režimu grejanja koristi struju za prenos toplote iz spoljnog vazduha u unutrašnjost. Zbog toga može da isporuči više jedinica toplotne energije nego što je potrošila električne energije.

Efikasnost toplotne pumpe izražava se koeficijentom učinka, poznatim kao COP. Što je njegova vrednost veća, uređaj za istu količinu potrošene struje prenosi više toplote. U praksi, međutim, rezultat zavisi od modela i uslova u kojima klima radi.

Kada napolju postane veoma hladno, uređaj mora intenzivnije da radi, pa njegova efikasnost može da opadne. Zato je važno proveriti za koje spoljne temperature je konkretan model predviđen za grejanje, umesto pretpostaviti da će svaka klima raditi jednako dobro tokom cele zime.

Očistite filtere pre nego što povećate temperaturu

Ako klima radi, ali prostorija ostaje hladna, prvo proverite filtere. Prašina koja se nakuplja na njima otežava protok vazduha i može da utiče na rad uređaja. Redovno čišćenje prema uputstvu proizvođača jednostavan je korak koji može da pomogne da klima radi kako treba.

Obratite pažnju i na spoljnu jedinicu. Oko nje treba da postoji dovoljno prostora za nesmetan protok vazduha, a eventualno nakupljanje lišća ili drugih prepreka ne treba zanemariti. Za složenije čišćenje i održavanje najbolje je pratiti uputstvo proizvođača ili pozvati servisera.

Ako ni posle čišćenja klima ne greje dovoljno, nemojte beskonačno povećavati zadatu temperaturu. Problem može biti u neodgovarajućoj snazi uređaja, izolaciji, kvaru ili uslovima rada, pa je bolje utvrditi uzrok.

Kako da grejanje bude prijatnije i ekonomičnije

Pored pravilnog podešavanja klime, važno je smanjiti gubitak toplote. Proverite da li prozori dobro dihtuju, da li se ispod vrata oseća promaja i da li su zavese ili nameštaj postavljeni tako da ometaju strujanje toplog vazduha.

Nemojte prekrivati unutrašnju jedinicu niti usmeravati vazduh tako da vam neprekidno duva direktno u telo. Ako vam smeta strujanje, prilagodite položaj usmerivača, vodeći računa da topao vazduh može da se rasporedi po prostoriji.

Klima može da bude efikasan način grejanja, posebno tokom blažih zimskih dana i u prostoriji u kojoj najviše boravite. Ipak, stvarna ušteda ne zavisi od jednog dugmeta na daljinskom, već od kombinacije pravilnog podešavanja, redovnog održavanja i kvaliteta izolacije doma.

(Ona.rs / Direktno)