Ne ostavljajte mokro lišće na balkonu: Na proleće vas mogu dočekati fleke, buđ i druga neprijatna iznenađenja

Da li je ostavljanje opalog lišća na balkonu samo estetski problem? Mnogi još uvek nisu svesni koliko takav nemar može da utiče na stanje podne površine. Zašto lišće koje tokom jeseni i zime ostaje na balkonima i terasama može da izazove ozbiljne probleme?

Prednosti i problemi koje donosi opalo lišće

Jesen je posebno i čarobno godišnje doba. Divimo se šarenim tepisima od lišća koji stvaraju prelepe jesenje pejzaže, a istovremeno imaju veoma važnu ulogu u prirodi. Opalo lišće služi za stvaranje prirodnog đubriva, odnosno lisnice bogate humusom, koja odlično obogaćuje zemljište i biljkama obezbeđuje hranljive materije. Ono takođe štiti korenje biljaka, lukovice i seme od smrzavanja, a ježevima, glodarima, žabama i korisnim insektima pruža sklonište. Između ostalog, upravo zato prirodnjaci i ekolozi savetuju da se travnjaci ne čiste previše temeljno i da se lišće ostavi barem u pojedinim delovima bašte.

Preporučujemo

S druge strane, jesen ima i svoje manje lepe strane. Nedostatak sunčeve svetlosti i promenljivo vreme često negativno utiču na raspoloženje, izazivajući nostalgiju i osećaj bezvoljnosti. Nagla kolebanja temperature pogoduju prehladama, dok opalo lišće, iako lepo i korisno u prirodi, može da stvori određene probleme. Lišće koje se zadržava na asfaltiranim putevima i trotoarima postaje klizavo poput leda, što predstavlja veliku opasnost za vozače, bicikliste i pešake. Može da zapuši i oluke i kanalizaciju, a velike količine zahtevaju redovno uklanjanje.

Posebno je važno uklanjati lišće sa balkona i terasa. Za nekoliko meseci njegovo uklanjanje može postati pravi izazov, a pritom može da strada i podna površina.

Zašto treba redovno uklanjati lišće sa balkona i terasa?

Mokro lišće koje ostane na balkonu ili terasi tokom jeseni i zime nije samo estetski problem. Ono može da izazove prljanje i oštećenje podloge, a može predstavljati i određeni rizik po zdravlje. Lišće koje truli stvara zbijenu, vlažnu masu koja može da ostavi fleke na keramičkim pločicama. Kada nastupi mraz, može doprineti pucanju pločica, dok drvene konstrukcije mogu početi da trule.

Dešava se i da vetar nagura lišće u uglove balkona i odvodne rešetke, zbog čega se odvodi mogu zapušiti. Kada se sneg u proleće otopi, voda tada nema gde da otiče, pa postoji opasnost od plavljenja balkona, pa čak i stana. Lišće koje mesecima ostaje na terasi može da ostavi fleke koje se teško uklanjaju, naročito kada je reč o lišću oraha ili hrasta. Tanini koje ono sadrži, u dodiru s vodom, ostavljaju uporne smeđe mrlje na svetlim pločicama i betonu.

Pored toga, mokro lišće na balkonu predstavlja idealno okruženje za razvoj spora buđi. Na proleće vas zato može dočekati tamna naslaga koja može biti štetna po zdravlje.

Kako pravilno uklanjati lišće?

Najbolje je da lišće sa balkona i terasa uklanjate redovno, metlom, po suvom vremenu, pre nego što se zalepi za podlogu. Vredi ukloniti lišće i iz saksija u kojima rastu višegodišnje biljke, jer se tako smanjuje rizik od truljenja njihovog korenja.

Najvažniji savet: nemojte čekati proleće. Redovno uklanjanje mokrog lišća tokom jeseni može da vam uštedi mnogo vremena i truda, ali i da sačuva izgled i stanje vašeg balkona.

(Ona.rs/kobieta)