Guess it event: Šta je održiva moda i kakva je uloga kreatora u svemu tome?

Prvi korak ka promeni jeste menjanje ljudske svesti sa ciljem da se shvati i razume da nam nove-novcate stvari zapravo i nisu neophodne

Održiva moda, "greenwashing", konzumerizam, tekstilni otpad i slični pojmovi su ona druga strana medalje kada je modna industrija u pitanju. Prilagođavanje trendovima koje diktiraju "high end" brendovi sve je primetnije među dosta pristupačnijim proizvođačima, što svim potrošačima čini dostupnije praćenje aktuelne mode.

Ovo naizgled nije loša stvar, svi smo u mogućnosti da nosimo najmodernije modne komade, ali upravo se u tome i krije problem. Svaka nova kolekcija direktno implicira da moramo zameniti već kupljenu garderobu i to je početak svih problema - godišnje svaki modni brend lansira čak 52 modne kolekcije. To podrazumeva: potrošnju materijala, veće potrebe za radnom snagom i trošenje resursa za potrebe brendinga i reklamiranja.

Preporučujemo

Šta se dešava sa odećom iz prethodnih kolekcija?

Tekstilni otpad ne postoji, odnosno ne sme da postoji, jer je vrlo iskoristiv, ali čini se da se ova činjenica zanemaruje usled potrebe za konstantnom hiperprodukcijom novih proizvoda. Time se zanemaruje ekološki odnos prema životnoj sredini, a sve se to može rešiti ukoliko bismo se okrenuli postulatima održive mode.

Kako održiva moda doprinosu opštem boljitku?

Pre svega moramo biti etički osvešćeni i kupovinu garderobe posmatrati kao i sve drugo, po principu - da li nam je potrebno? Budući da se sve svelo na ljudsku potrebu da poseduje, megalomanski proizvođači su to prepoznali i uspeli da to okrenu u svoju korist. Prvi korak ka promeni jeste menjanje ljudske svesti sa ciljem da se shvati i razume da nam nove-novcate stvari zapravo i nisu neophodne. Ako prestanemo da kupujemo, prestaće i proizvodnja, jer brendovi neće imati kome da prodaju najnovije modne proizvode.

Ali šta kada poželimo nove, drugačije i modernije stvari?

Odgovor leži upravo u održivoj modi, odnosno u recikliranju, inovacijama, unapređivanju i rekreiranju. Sposoban dizajner mora znati kako da sve ovo primeni na već postojeći proizvod i da mu potpuno nov oblik i namenu.

Upoznajmo održivu modu sa mladim dizajnerima

Na dosta opširniji način ovom temom bavili su se organizatori, dizajneri i gosti "Guess it fashion" eventa održanog u Beogradu.

Tema ovog događaja bila je promovisanje održive mode i mladih dizajnera kako bismo svi zajedno naučili i videli nešto novo, ali i porazmislili o celokupnom značaju ove teme, ali i kako mi sami možemo svemu ovome doprineti.

Tokom revije svoje kolekcije predstavili su mladi dizajneri Luna Bognar, Sara Nikolić, Bogdan Mrša, Flat Blonde, Tamara Vojnovski, Dino Puljić, Varikina Studio, Tatjana Grandić i Marina Kaplarević.

Njih sve povezuje to što su predstavljeni komadi deo diplomskog rada svakog od dizajnera, kao i poruka koju oni upućuju kroz svoje radove - prelazak na obnovljive izvore u modi i spoznaja da je sve reciklabilno i pogodno unapređivanju.

Autorke projekta su grupa studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti: Nikolina Dikić, Ana Konstantinović, Teona Milićević i Anja Stanković.

U galeriji ispod možete videti modele koji su predstavljeni na reviji, a koji imaju za cilj da prikažu razliku između brze i održive mode, njihove prednosti i mane.

Šta kažu poznavaoci teme

Na panel-diskusiji koja je usledila nakon revije govorili su glumac Vladimir Aleksić, Dunja Jovanović sa F.fm podkasta i kreatorka Ana Trošić Trajković.

Ekološki problemi, industrijski problemi i prava radnika jesu pitanja koja su usko povezana sa ovom temom.

Svi najveći modni brendovi su počinjali kao male zanatske radnje, a onda se desilo to da se moda demokratizovala kako bi bila dostupna svima i kako bi porasla i zarada.

- Meni je drago da sve više i više postoji priča o tome, zato što smo mi ne znajući postali robovi tih brendova, jer se trendovi menjaju na svakih šest meseci. To se nalazi u izlogu tih radnji, tako da vi kupujete to što imate. Ako majica košta pet dolara, tu nešto nije u redu, ne zato što ona treba da košta 55, već zato što ispada da je onda neko i  te kako neplaćen za svoj rad. Mislim da samo treba manje da kupujemo - izjavio je Vladimir, čija će se nova predstava baviti upravo ovom temom.

- Podaci su užasno zabrinjavajući, 20 odsto industrijskih zagađenja svetskih voda dolazi od modne industrije, negde oko 10 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida dolazi od modne industrije. Zatim, 93 odsto globalnih modnih brendova ne plaćaju svoje radnike, što je takođe užasno - jasna je bila Dunja, koja se dotakla i popularnosti ove teme i kako se ona iskorišćava.

- Delimično je postala popularna tema jer upravo brendovi koji posluju po sistemu brze mode zapravo koriste te termine kako bi prodali svoju odeću, iako ne posluju održivije, tako da je održivost u današnjem trenutku izgubila značaj i postao je jedan trend koji se iskorišćava.

- Sve se svodi na ljudsku potrebu da poseduje. Uspeli su da nas ubede da su nam neophodne sve te nove kolekcije i tu dolazi do borbe naše potrebe i naše svesti - da li će pobediti to da ćemo bii ekološki i etički osvećeni ili će pobediti trend. Mislim da je ključno da pogledamo sami sebi u lice i da priznamo da smo mi krivci i da rešenje problema jeste u tome da proizvodnja jednom za svagda prestane. Na planeti Zemlji već je proizvedeno dovoljno odevnih predmeta da, kada bi sad prestala proizvodnja, cela ljudska vrsta bi mogla da se oblači još celi jedan vek - zaključila je Ana.

Iz svega ovoga i mi izvodimo zaključak - cilj je u povratku u prošlost, kada nismo mogli da stalno kupujemo stvari, pa smo se dovijali i prekrojavali, ušivali i redizajnirali. Sada se moramo okrenuti tome ponovo, ali na mnogo lakši i jednostavniji način - korišćavanje već postojećeg kao otpor brzoj modi.

(Ona.rs)