Pako Raban: Revolucionar u istoriji mode koji je uveo nove koncepte i stvorio magični svet

Rabanovi dizajni bili su toliko lepi i inovativni da su ih smatrali neprocenjivom umetnošću. "Barbarela" je posebno obeležila njegov rad

Proslavljeni španski dizajner Pako Raban (Francisko Rabaneda Kuervo) preminuo je danas u 89. godini. Globalnu slavu stekao je tokom 1960-ih. Njegovi blistavi i smeli dizajni doneli su mu reputaciju "enfant terrible" ("strašnog deteta") francuskog modnog sveta. Poznat po svojim nekonvencionalnim modnim izborima, zahvaljujući njima je i otišao u legendu modnog sveta.

Era Paka Rabana obeležena je nizom jedinstvenih i inovativnih modnih stilova.

Preporučujemo

Dizajner je rođen u Pasajesu, u Španiji. Kada je 1939. izbio Španski građanski rat, porodica je pobegla u Francusku. Dok je bio u Parizu, Raban je studirao arhitekturu. Tokom studija počeo je da stvara modne skice.

Ubrzo je postao poznat kao dizajner modne odeće i pokrenuo liniju geometrijskih dizajna haljina pod imenom Frank Raban.

Rabanovi dizajni bili su toliko lepi i inovativni da su ih smatrali neprocenjivom umetnošću.  Koristio je neobične materijale kao što su kovani metal i pleteno krzno kako bi kreirao jedinstvene dizajne.  Rane kolekcije su uključivale komade napravljene od neobičnih materijala, kao što su fiberglas i fluorescentna koža.

Svemirsko doba i "Barbarela"

Svoju karijeru je započeo kolekcijom savremene odeće pod nazivom "The Unwearables". Njegova upotreba plastike i metala bila je revolucionarna, a njegovi dizajni i danas inspirišu modne entuzijaste. Tokom 1960-ih, Pako Rabane je predstavio prvu plastičnu haljinu.

Rabane je takođe radio kao kostimograf u pozorištima i bioskopima. Sedamdesetih je kreirao kostime za glumice, uključujući Džejn Fondu i tako se povezao sa svetom filma. Tada nije bilo boljeg dizajnera za kostime za film "Barbarela".

U ovom naučno-fantastičnom filmu zasnovanom na istoimenoj francuskoj seriji stripova, Džejn igra titularnu svemirsku avanturistkinju čiji je prepoznatljiv izgled činila odeća inspirisana Pakom Rabanom i plava perika. Postao je jedan od najpoznatijih i najčešće referenciranih filmskih izgleda svih vremena.

Rabanovi inventivni kostimi, uključujući pripijene bodije, mini haljine sa lančićima i metalne čizme, postali su kultni kao i sam film, a i dan-danas su izloženi u muzeju MoMA u Njujorku.

Rabane je započeo kao kokreator pokreta svemirskog doba u modi iz 1960-ih, zajedno sa dizajnerima kao što je Pjere Kardin, koji su uključili vrtoglavo uzbuđenje tog doba oko budućnosti i tehnološkog napretka u svoju odeću.

- Uvek sam imao utisak da sam akcelerator vremena - napisao je u tipično zagonetnom stilu za retrospektivu u modnom muzeju MoMu u Antverpenu 2016.

Zbog svojih metalnih kostima ili svojih papirnatih haljina, "izumitelj" iz 60-ih je referentna figura za mnoge dizajnere. Čak ga je i velika modna dama, Koko Šanel, nazvala "metalcem".

Parfemi, visoka moda i konfekcija

Industrija parfema nije uvek bila očigledan izbor za Paka Rabana. Međunarodni uspeh njegove linije parfema podstakao ga je da kreira parfeme "Metal", "Night", "Sport" i "Tenere" između 1979. i 1988. godine.

Neki od Rabanovih najprodavanijih parfema uključuju miris "1 Million", "Phantom" i "Fame".

Da bi lansirao svoj parfem, dizajner je udružio snage 1968. sa španskom grupom "Puig" kojoj je 1986. prodao i svoju modnu kuću. Uspeh "Calandre" mu je omogućio da udobno nastavi kreiranje svoje modne kolekcije i 1971. postao je član Chambre Sindicale de la Haute Couture.

Muškoj modi se okrenuo tek 1976. godine, kada je lansirao svoju prvu konfekcijsku liniju za muškarce.

Nakon što je 1990. dobio Zlatni naprstak za najbolju haute couture kolekciju, lansirao je konfekcijsku kolekciju za žene, sektor koji je već razvijen za muškarce godinama ranije.

- Malo sam tužan što se upuštam u konfekciju. Voleo bih da budem vajar samo unikatnih komada, izloženih u muzejima kao svedocima svog vremena. Ali danas je cena kolekcije postala suluda. Deset miliona franaka. Konkurencija je svakim danom sve više divlja. Previše velikih modnih dizajnera je uradilo bilo kakvu staru stvar, stavljajući svoje ime na mnoge osrednje stvari. Postali su dileri aksesoara. I dok mi živimo u opuštenom stanju, ljudi nemaju mišljenje; oni samo prate i kupuju brendove, prišivene na bilo šta - rekao je za magazin El 1988.

Godine 1994. napravio je komplet verziju svoje legendarne metalne haljine za ženski časopis. Ovo je dovelo do toga da dizajner ima svoju prvu retrospektivu u Musee de la Mode u Marseju 1995. Ali pad kupaca primorao je brend da napusti visoku modu 1999. u korist konfekcijske odeće. Obnavljanje modnog biznisa 2011. godine, pod vođstvom Maniša Arore, a potom i raznih umetničkih direktora, uključujući Džulijena Dosena iz 2013. godine, ponovo je bilo moguće zahvaljujući uspehu njegovih parfema: "One Million" je ušao u top pet najboljih prodaja evropskih muških mirisa.

Ministarstvo prosvete, kulture i sporta dodelilo mu je Zlatnu medalju za zasluge u likovnoj umetnosti 2000. Povukao se iz visoke mode između 1999. i 2009. godine, ali je ostao u industriji konfekcije, koja je sa promenama dobila novi zamah u umetničkom pravcu.

Iskrena strast nije bila moda

Ali njegova prava strast koja ga je vodila od detinjstva bila je ezoterija, o kojoj govori u nekoliko uspešnih knjiga. Krajem 1990-ih, redovno je viđen na televiziji, pričajući o kristalnim kuglama, a ne o odeći. Svoja proročanstva je proklamovao u tamnom odelu (rekao je da ima 300 istih) prodornog pogleda.

Neki će pamtiti njegovo javno saopštenje, rezultat njegovog istraživanja o astrologu Nostradamusu, o padu ruske svemirske stanice Mir, za koju je rekao da će zapaliti Pariz 11. avgusta 1999. Kada se njegovo predviđanje nije obistinilo (zbog , prema njegovim rečima, problema u izračunavanju datuma), a i zbog medijskog linča kroz koji je prošao, odlučio je da bude diskretniji.

Njegova osma i poslednja knjiga pod naslovom "Le Fil d'Ariane. Laisse-toi vodič!", bavi se znacima sudbine. Daleko od mikrokosmosa modnog sveta, gde je oduvek zauzimao posebno mesto, vratio se da se nastani u mestu gde je odrastao, u Bretanji.

Ovde će provesti poslednje godine svog života, u gradu Portsal (Severni Finister).

- Znam da ću uvek imati mesta u istoriji mode. To je potrebno iz jednog razloga - ja sam u svim rečnicima jer sam u svet mode uveo nove materijale. Da sam kreirao prve haljine od metala, papir, oblikovana plastika - to je moje nasleđe - rekao je za "Njujork tajms" 2002, piše Lemonde.fr.

(Ona.rs)