Naučnici na pragu otkrića sprečavanja kose da posedi: Evo zbog čega se to prvobitno dešava

Nova studija mogla bi da bude od pomoći u sprečavanju kose da posedi

Istraživači sa Njujorškog univerziteta otkrili su nove dokaze o tome zašto ljudska kosa vremenom gubi svoju prirodnu boju - što bi moglo pomoći u sprečavanju ljudi da osede.

Nova studija, sprovedena pomoću miševa i objavljena u časopisu "Nature", pomno je ispitala matične ćelije melanocita za koje je poznato da kontrolišu boju kose.

Preporučujemo

Ranije u životu, ove ćelije mogu biti izuzetno dinamične, ali s godinama, kako se kosa gubi i ponovo raste, imaju tendenciju da se usporavaju, bivajući zarobljene u onome što je poznato kao izbočenje folikula dlake, što znači da nemaju priliku da urade posao za koji su stvorene.

Pronalaženje načina da ih ponovo pokrenete, što se čini potpuno mogućim, moglo bi značiti kraj sede kose - ne samo kod miševa, već i kod ljudi, prema timu Medicinskog fakulteta Grosman na NYU.

- Ovo doprinosi našem osnovnom razumevanju o tome kako matične ćelije melanocita rade na boji kose - rekao je vođa studije Ki Sun, doktor nauka, postdoktorski saradnik na NYU Langone Health.

- Novootkriveni mehanizmi povećavaju mogućnost da isto fiksno pozicioniranje matičnih ćelija melanocita može postojati kod ljudi. Ako je tako, to predstavlja potencijalni put za preokretanje ili sprečavanje sedenja ljudske kose pomažući zaglavljenim ćelijama da se ponovo kreću između odeljaka folikula dlake u razvoju - rekao je Sun, piše "NY Post".

Tokom studije, primećeno je da su laboratorijski miševi kojima je dlaka "fizički ostarela" čupanjem i prinudnim ponovnim rastom imala 15% veću koncentraciju matičnih ćelija melanocita zaglavljenih u tom ispupčenju folikula pre nego što su dlake počupane.

Nakon intervencije, procenat dlačica koje više nisu imale sposobnost stvaranja pigmenta porastao je na skoro 50%.

Sa većim razumevanjem zaustavljenih ćelija i njihove verovatne odgovornosti za gubitak boje kose, istraživači su sada fokusirani na to kako da vrate ćelije na "pravi put".

Prema vodećem istraživaču profesoru dr Majumi Ito, zadatak je "istražiti načine za obnavljanje pokretljivosti ćeluja ili njihovo fizičko pomeranje na mesto na kom mogu da proizvedu pigment".

(Telegraf.rs)