Tajni sastojak azijske kozmetike o kojem se priča: Svi pričaju o ulju koje se dobija na potpuno neobičan način

Za konjsko ulje se tvrdi da intenzivno hidrira kožu, jača kosu i umanjuje vidljivost bora, ali naučna istraživanja koja bi potvrdila ove tvrdnje su ograničena.

U svetu lepote koji se stalno menja, gde su puževa sluz, magareće mleko, pčelinji otrov i sperma lososa već imali svojih "pet minuta slave", još jedan nekonvencionalan sastojak već dugo je u centru pažnje - konjsko ulje.

Preporučujemo

Iako je pomama oko njega splasnula od kasnih 2010-ih, kada su je podstakli globalna popularnost K-beauty i J-beauty trendova, konjsko ulje nikada nije nestalo sa kozmetičkog tržišta i i dalje je stabilan, visoko prodavan proizvod u istočnoj Aziji.

U Hongkongu zauzima prostor između pristupačnog osnovnog proizvoda i nišne luksuzne kozmetike u apotekama i prodavnicama lepote. Može se naći pored svakodnevnih potrepština u velikim lancima drogerija, ali i u pažljivo biranim segmentima specijalizovanih kozmetičkih radnji, po cenama koje se kreću od manje od 100 hongkonških dolara za osnovno pakovanje, pa do nekoliko stotina dolara za premium brendove.

Šta je zapravo konjsko ulje?

Dobija se topljenjem masti koja se nalazi u predelu grive, korena repa i stomaka konja, a predstavlja nusproizvod mesne industrije u delovima Evrope i Azije. U Japanu, gde se jedu jela poput basashija, sašimija od konjskog mesa, konjsko ulje je široko dostupno.

Za konjsko ulje se kaže da pruža intenzivnu hidrataciju kada se nanese na kožu, a prodaje se u obliku krema, seruma, šampona, losiona i gelova.

Tvrdi se da ovi proizvodi umiruju iritacije, jačaju kosu i smanjuju vidljivost ožiljaka i bora, dok istovremeno jačaju prirodnu zaštitnu barijeru kože i podržavaju njen proces obnavljanja. Obično ima laganu, nemasnu teksturu, za razliku od težih životinjskih masti.

Konjsko ulje ima reputaciju pouzdanog, višenamenskog preparata, što svedoči o dugotrajnim kulturnim praksama i poverenju zajednice, čak i u odsustvu opsežne kliničke potvrde njegovih efekata.

Prema jednom časopisu Pekinškog univerziteta koji se bavi tradicionalnom kineskom medicinom, konjsko ulje je prvobitno korišćeno kao narodni lek u delovima istočne Azije, gde se nanosilo na opekotine, posekotine i ispucalu kožu. Njegova dugotrajna popularnost kroz vekove i na različitim kontinentima sugeriše da je ono što je započelo kao sporadičan narodni lek postalo duboko ukorenjeno u mnogim kulturama.

U drevnoj Kini, konjska mast se koristila za lečenje nedostatka či energije (qi) - stanja koje podrazumeva manjak vitalne energije i može dovesti do slabosti i umora, kao i za druge tegobe, poput hemoroida i opekotina, navodi se u tom časopisu.

U Mongoliji i drugim kulturama centralnoazijskih stepa, naročito u oblastima sa hladnom klimom, konjsko ulje se koristilo za lečenje promrzlina i izrazito ispucale kože. Služilo je kao zaštitna barijera i lekovita mast, a njegova upotreba je duboko ukorenjena u nomadskom načinu života, u kojem se koristio svaki deo konja.

Kada je reč o etičkim pitanjima, britanska organizacija World Horse Welfare navodi da, sve dok je proces klanja human, izdvajanje ulja za kozmetičke svrhe ne bi trebalo da predstavlja problem, jer se postupci ne razlikuju od onih koji se primenjuju kod drugih vrsta mesa. Slično lanolinu ili loju, mast se ponovo koristi umesto da se baca.

Prema jednom radu iz oblasti prehrambene nauke koji se nalazi u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci, nakon ekstrakcije ulje prolazi kroz rigorozan proces rafinacije. On počinje filtracijom, kojom se uklanjaju čvrste nečistoće, neželjeni pigmenti i ostaci, a zatim sledi neutralizacija radi stabilizacije pH vrednosti ulja.

Ovaj proces je ključan za dobijanje proizvoda kozmetičkog kvaliteta koji je stabilan, blag i prijatan za upotrebu, a rezultat je bistro, lagano i gotovo bezmirisno ulje koje se lako uklapa u različite formulacije.

Različite studije, uključujući izveštaj objavljen 2018. godine u 11. tomu časopisa Microbial Biotechnology, pokazuju da masne kiseline prisutne u konjskom ulju, poput linolne i alfa-linolenske kiseline, veoma podsećaju na one koje se nalaze u ljudskom kožnom sebumu. Zbog toga se teorijski smatra da je konjsko ulje dobro prilagođena osnova za kozmetiku namenjenu ishrani i obnovi kožne barijere, jer bi njegova kompatibilnost mogla da omogući bolju apsorpciju.

Međutim, dr Karmen Lam, specijalista dermatologije i venerologije, kaže da ne bi preporučila konjsko ulje svojim pacijentima zbog nedostatka "opsežnih studija na ljudima koje bi dokazale njegovu stvarnu efikasnost".

Iako u potpunosti ne osporava navodne koristi, ona naglašava da ovaj sastojak možda nije čudotvorni proizvod kakvim ga mnogi smatraju, te upozorava na sastojke čija je popularnost zasnovana pre svega na tradiciji i iskustvima potrošača.

Lam dodaje i da kozmetika životinjskog porekla nije uvek pogodna za redovnu upotrebu, zbog čega se uvek preporučuje testiranje proizvoda na manjem delu kože.

- Kod životinjskih ulja mogu postojati konzervansi poput metilizotiazolinona ili masnih alkohola koji mogu izazvati probleme sa kožom. Uvek koristite proizvode sa jednostavnim sastojcima i, ako imate osetljivu kožu, pre nanošenja novih proizvoda posavetujte se sa dermatologom - zaključuje ona.

(Ona.rs/scmp)