Naši stari verovali su da se šišanjem može "odseći" sreća: Posebno su strahovali za trudnice i decu

Odlazak kod frizera danas uglavnom zavisi od slobodnog termina i želje da promenimo izgled, ali kosa je u narodnim verovanjima imala značenje koje je daleko prevazilazilo frizuru. Povezivala se sa snagom, zdravljem i zaštitom, pa su njeno skraćivanje pratile zabrane i običaji kojima se pripisivala moć da sačuvaju čoveka od nesreće.

Nportal u svom tekstu opisuje niz takvih verovanja, od biranja dana za šišanje do čuvanja prvog dečjeg pramena. Ipak, navedene običaje ne treba posmatrati kao jedinstvena pravila koja su važila u svim srpskim ili slovenskim krajevima, niti narodna sujeverja poistovećivati sa crkvenim učenjem.

Preporučujemo

Mesec je određivao kada se uzimaju makaze

Među opisanim verovanjima nalazi se i ono da faze Meseca utiču na rast kose. Šišanje dok Mesec raste povezivalo se sa željom da kosa postane duža i gušća, dok se period njegovog opadanja birao kada je trebalo usporiti rast i duže sačuvati oblik frizure.

U tekstu se pominju i određeni lunarni dani koji su smatrani nepovoljnim, uz zastrašujuće predstave da skraćivanje kose tada može čoveku oduzeti snagu, sreću ili deo života. Takve tvrdnje pripadaju sujeverju, a sam članak ne daje dovoljno podataka da bi se ovaj lunarni sistem pouzdano predstavio kao stari srpski običaj.

Iza ovih pravila stajala je ideja da kosa predstavlja nešto lično i dragoceno, pa njeno odsecanje nije doživljavano samo kao promena izgleda.

Zašto se izbegavalo šišanje uveče

Zalazak sunca u opisanim verovanjima predstavljao je trenutak kada čovek postaje izloženiji nepoznatim silama. Zato se savetovalo da se kosa ne skraćuje u sumrak, a sličan oprez pratio je i češljanje.

Uz simboliku noći, tekst navodi i praktično objašnjenje: pri slaboj svetlosti bilo je teže uredno podšišati kosu. Međutim, bez istorijskih izvora teško je utvrditi koliko je taj razlog zaista uticao na nastanak konkretnog verovanja.

Poseban značaj pripisivan je i češlju. Pozajmljivanje tuđeg povezivalo se sa strahom da se zajedno sa njim prenose tuđi problemi ili nesreća, dok su pletenice i pokrivanje kose predstavljeni kao deo pravila o ženskom izgledu i ponašanju.

Praznici i narodne zabrane

U članku se izbegavanje šišanja povezuje i sa velikim praznicima, naročito sa Velikim petkom. Takva uzdržanost predstavljena je kao deo šireg običaja da se praznični dan posveti molitvi i da se svakodnevne obaveze odlože.

Ipak, tvrdnju da je samo šišanje "težak greh" ne treba preuzimati kao crkveno pravilo. Narod je uz praznike vezivao različite zabrane, ali običaj koji se prenosio u porodici nije automatski i verska zapovest.

Nportal pominje i podelu na "muške" i "ženske" dane za šišanje, ali bez navođenja kraja, vremena ili etnografskog izvora iz kojeg takva podela potiče.

Najviše zabrana odnosilo se na trudnice i decu

Najizraženiji strahovi u ovim pričama prate trudnoću i rano detinjstvo. Trudnicama se savetovalo da ne skraćuju kosu, jer se verovalo da time gube snagu potrebnu da zaštite dete.

To je sujeverje, ne razlog da žena tokom trudnoće izbegava frizera. Dodatne tvrdnje iz teksta o analizama kose nisu potrebne da bi se objasnila ova razlika i ne predstavljaju potvrdu narodnog verovanja.

Slična simbolika pratila je prvo dečje šišanje. Ono je u članku opisano kao poseban porodični događaj, uz čuvanje odsečenih pramenova kao uspomene i zaštite. Navode se različite starosne granice, kao i vezivanje kose crvenim koncem i čuvanje iza ikone, ali bez izvora koji bi pokazao gde su se tačno ti običaji praktikovali.

Kroz sva ova verovanja provlači se ista potreba: da se najbliži zaštite i da se neizvesnosti daju neko objašnjenje i pravilo. Danas ih možemo čitati kao priče o strahovima i simbolima, uz oprez prema tvrdnjama da su svi naši preci živeli po istim zabranama.

(Ona.rs)