Koža vam se peruta, zateže i crveni: Dermatološkinja Jelena otkriva šta treba promeniti u nezi čim zahladni

Hladniji dani ne donose promene samo u našem garderoberu već i u svakodnevnoj rutini nege kože. Suvoća, perutanje, crvenilo i neprijatan osećaj zatezanja česti su problemi tokom jeseni i zime, ali rešenje nije uvek u kupovini bogatije kreme. Dr Jelena Jeftić, specijalista dermatovenerologije iz poliklinike Una Residence, objašnjava šta se dešava sa kožom kada zahladni, koje sastojke treba da tražimo u kozmetici i zašto ni tokom zime ne smemo da zaboravimo SPF.

Čim temperature počnu da padaju, mnogi primećuju da im koža više nije ista. Lice koje je tokom leta bilo normalno ili masno odjednom počinje da se peruta, obrazi postaju crveni, a nakon umivanja javlja se neprijatan osećaj zatezanja. Čak i proizvodi koje smo do juče koristili bez problema mogu da počnu da izazivaju peckanje i iritaciju.

Preporučujemo

Iako je prva reakcija često da posegnemo za bogatijom kremom, uzrok ovih promena nije uvek samo nedostatak hidratacije. Hladnoća, vetar, suv vazduh u zagrejanim prostorijama i neadekvatna nega mogu da naruše zaštitnu barijeru kože, zbog čega ona teže zadržava vlagu i postaje osetljivija.

Kako da prilagodimo rutinu novim vremenskim uslovima, koje greške treba da izbegavamo i šta da radimo ako nam se koža već peruta i crveni, otkrila nam je dr Jelena Jeftić, specijalista dermatovenerologije iz poliklinike Una Residence.

Zašto koža postaje suva i crvena čim zahladni?

Ako vam koža tokom hladnijih dana deluje grublje, zateže se ili se peruta, razlog može biti narušena epidermalna barijera, odnosno zaštitni sloj koji pomaže koži da zadrži vlagu i štiti je od spoljašnjih uticaja.

"Niže temperature, hladan vetar, smanjena vlažnost vazduha, ali i boravak u zagrejanim prostorijama, utiču na funkciju epidermalne barijere", objašnjava dr Jeftić.

Kada je ova barijera oslabljena, voda lakše isparava iz površinskih slojeva kože. Istovremeno se menjaju i lipidi, odnosno masnoće koje su važne za njenu zaštitnu funkciju, među kojima su ceramidi, holesterol i masne kiseline.

Posledice mogu biti suvoća, perutanje i osećaj zatezanja, ali i crvenilo, peckanje i svrab kod osoba sa osetljivijom kožom.

Kako dermatološkinja naglašava, problem nije samo u tome što koža gubi vodu već i u tome što postaje manje sposobna da je zadrži.

Zato nije dovoljno koristiti bilo koju hidratantnu kremu. Potrebno je odabrati proizvode koji će koži pomoći da nadoknadi vlagu, ali i da obnovi svoju zaštitnu barijeru.

Najčešće greške u nezi kože tokom jeseni i zime

Jedna od najvećih grešaka jeste korišćenje potpuno iste rutine tokom cele godine, bez obzira na to kako koža reaguje na promene temperature i vlažnosti vazduha.

"Proizvodi koji su nam savršeno odgovarali tokom leta ne moraju nužno biti dovoljni tokom hladnijih meseci", ističe dr Jeftić.

To, međutim, ne znači da treba odjednom promeniti sve proizvode ili kupiti čitavu novu kolekciju kozmetike. Mnogo je važnije pratiti stanje kože i reagovati kada se pojave prvi znaci suvoće ili iritacije.

Dermatološkinja posebno izdvaja preterano čišćenje, agresivne gelove za umivanje, česte pilinge i kombinovanje većeg broja aktivnih sastojaka koji mogu da izazovu iritaciju.

Problem može da predstavlja i veoma topla voda, koju mnogi koriste tokom hladnih dana.

"Tokom zime često koristimo veoma toplu vodu za umivanje i tuširanje, što dodatno doprinosi uklanjanju površinskih lipida i narušavanju kožne barijere", upozorava ona.

Ako koža počne da zateže nakon umivanja, postane crvena ili pecka prilikom nanošenja proizvoda koje smo ranije dobro podnosili, to je znak da bi rutinu trebalo pojednostaviti.

"Moj savet je da rutinu prilagođavamo trenutnom stanju kože, a ne isključivo godišnjem dobu", kaže dr Jeftić.

U praksi to znači nežnije čišćenje, ređe korišćenje pilinga i više pažnje posvećene proizvodima koji podržavaju zaštitnu barijeru.

Da li nam je zimi potrebna bogatija krema?

Mnogi veruju da tokom jeseni i zime moraju da pređu na znatno masnije kreme. Ipak, takav pristup ne odgovara svima, posebno osobama sa masnom i kombinovanom kožom sklonom aknama.

"Ne mora svaka koža tokom zime da pređe na bogatije i masnije teksture. To je jedna od čestih zabluda", objašnjava dermatološkinja.

Prema njenim rečima, prilikom izbora hidratantne kreme važniji je sastav nego sama gustina proizvoda. Dobro formulisana krema trebalo bi da sadrži sastojke koji vezuju vodu, ali i one koji pomažu u očuvanju zaštitne barijere.

Među sastojcima koje izdvaja su glicerin i hijaluronska kiselina, koji doprinose hidrataciji, kao i ceramidi, holesterol, masne kiseline, pantenol i skvalan, koji mogu da pomognu u očuvanju i obnavljanju kožne barijere.

Kod suve kože često su prikladnije bogatije formulacije koje smanjuju gubitak vode i nadoknađuju lipide. Međutim, masnoj i kombinovanoj koži mogu više odgovarati lagane emulzije i gel-kreme.

"Važno je naglasiti da i masna koža može biti dehidrirana, pa pojačano lučenje sebuma nikako ne znači da joj hidratacija nije potrebna", naglašava dr Jeftić.

Drugim rečima, činjenica da vam se lice sija ne znači da treba da preskočite hidratantnu kremu. Cilj je da pronađete teksturu koja odgovara vašoj koži i proizvod koji joj pruža potrebnu hidrataciju bez osećaja težine.

Retinol i kiseline tokom zime: Da li treba praviti pauzu?

Retinol i eksfolijativne kiseline imaju važno mesto u nezi kože, posebno kada je reč o aknama, hiperpigmentacijama i znacima fotooštećenja. Ipak, njihova upotreba zahteva oprez kada koža postane suva, crvena ili osetljiva.

"Jesen i zima mogu biti odličan period za uvođenje određenih aktivnih sastojaka, ali samo ukoliko je kožna barijera očuvana i koža ih dobro podnosi", objašnjava dr Jeftić.

Kao korisne sastojke za hidrataciju i podršku zaštitnoj funkciji kože izdvaja niacinamid, ceramide, pantenol, glicerin i hijaluronsku kiselinu.

Kada je reč o retinoidima i kiselinama, poput glikolne, mlečne i salicilne, dermatološkinja naglašava da njihova upotreba treba da bude prilagođena potrebama i toleranciji kože.

Retinol ne mora automatski da se izbaci iz rutine čim počne hladnije vreme. Ako ga koža dobro podnosi, može se nastaviti sa njegovom upotrebom. Međutim, ako se pojave izraženo crvenilo, peckanje i perutanje, potrebno je smanjiti učestalost primene ili napraviti privremenu pauzu dok se koža ne oporavi.

Posebno treba biti oprezan sa istovremenim korišćenjem retinoida i više eksfolijativnih kiselina, jer takva kombinacija može povećati rizik od iritacije.

"Zdrava kožna barijera je preduslov za efikasnu primenu aktivnih sastojaka", ističe dermatološkinja.

Zato je važno da ne pokušavamo da rešimo svaki problem dodatnim aktivnim sastojkom. Ponekad je prvi korak upravo smirivanje kože i vraćanje osnovnoj, jednostavnijoj rutini.

SPF nije samo za leto: Zašto je važan i tokom hladnih dana?

Ako zaštitni faktor koristite samo tokom letovanja, vreme je da preispitate ovu naviku. Iako je UVB zračenje tokom jeseni i zime uglavnom slabijeg intenziteta, UVA zračenje prisutno je tokom cele godine.

"Jedna od najvećih zabluda jeste da nam zaštita od sunca nije potrebna kada je hladno ili oblačno", upozorava dr Jeftić.

UVA zraci imaju važnu ulogu u fotostarenju kože, oštećenju kolagena i nastanku pigmentacija. Mogu da prolaze i kroz oblake, a deo njih i kroz prozorsko staklo.

Zbog toga dermatološkinja savetuje svakodnevnu zaštitu od sunca, naročito osobama koje koriste retinoide, kiseline i preparate za hiperpigmentacije ili su podvrgnute dermatološkim procedurama.

"Preporučujem preparate širokog spektra zaštite, najčešće SPF 50+, uz prilagođavanje količine i učestalosti nanošenja vremenu provedenom napolju i intenzitetu izlaganja", navodi ona.

Posebnu pažnju treba obratiti na kožu sklonu melazmi, odnosno određenom tipu hiperpigmentacija. U tim slučajevima mogu biti korisni tonirani preparati koji sadrže okside gvožđa i pružaju dodatnu zaštitu od vidljive svetlosti.

SPF je važan i tokom zimskih aktivnosti na planini, jer je UV zračenje intenzivnije na većim nadmorskim visinama, a sneg dodatno reflektuje sunčeve zrake.

Kako da znamo da li je koža samo dehidrirana ili je vreme za dermatologa?

Blaga dehidratacija najčešće se manifestuje osećajem zatezanja, hrapavošću i sitnim linijama koje postaju uočljivije kada koži nedostaje vode. Takve promene uglavnom se popravljaju uz odgovarajuću hidrataciju i prilagođenu negu.

Međutim, postoje simptomi koji mogu ukazivati na izraženije narušavanje zaštitne barijere ili neko dermatološko oboljenje.

"Ukoliko se javljaju uporno crvenilo, peckanje, svrab, izraženo perutanje ili osećaj žarenja čak i prilikom nanošenja uobičajenih preparata, možemo posumnjati na značajnije narušavanje kožne barijere ili prisustvo dermatološkog oboljenja", objašnjava dr Jeftić.

Kod rozacee se često javlja crvenilo centralnih delova lica, uz nalete toplote, peckanje i vidljive proširene kapilare. Hladnoća, vetar i nagle temperaturne promene mogu dodatno da pogoršaju simptome.

Kod ekcema i drugih oblika dermatitisa izraženiji su svrab, suvoća, upala i perutanje. Kontaktni dermatitis može da nastane kao reakcija na određene kozmetičke sastojke, mirise, konzervanse ili druge supstance koje dolaze u kontakt sa kožom.

Zato nije dobro svako crvenilo ili perutanje automatski pripisati hladnoći. Ako simptomi traju, ponavljaju se ili se pogoršavaju uprkos prilagođenoj nezi, potrebno je zakazati pregled dermatologa.

Najvažniji savet za hladnije dane jeste da rutinu nege prilagodimo stvarnim potrebama kože. Ne moramo da koristimo najbogatiju kremu, izbacimo sve aktivne sastojke ili kupimo deset novih proizvoda. Nežno čišćenje, odgovarajuća hidratacija, očuvanje zaštitne barijere i svakodnevna zaštita od sunca čine osnovu nege koja koži pomaže da lakše podnese promene vremena.

(Ona.rs)