Ljubav je nauka koju nije savladao: Život Nikole Tesle, njegov pogled na žene i feminizam
"Čovek koji je izumeo 20. vek" živeo je samotnjački sa razlogom. U kasnim godinama proglašen je čudnim, a nakon smrti isplivala su pisma jedne platonske ljubavi
Nikola Tesla je jedan od najvećih likova u nauci i istoriji sveta. Iako ga i dan-danas prati veliko odlikovanje i slava zbog njegovih izuma, njegov privatan život je jedna sasvim zasebna nauka.
Od deteta žednog znanja do upisivanja u istoriju
Srpski pravoslavni sveštenik Milutin Tesla i njegova žena Georgina Đuka Tesla dočekali su 10. jula 1856. godine u Smiljanu treće po redu i najmlađe dete Nikolu. Milutin i Đuka su živeli skromnim životom na selu i veoma su poštovali porodične vrednosti. Nikola je odrastao uz roditeljsku kao i ljubav starijih sestara Milke i Angeline, brata Daneta i mlađe sestre Marice.
Majka je bila vredna i kreativna žena. Smatrali su je veoma domišljatom i često je imala male izume, koji su služili selu. Većina misli da je Nikola svoju strast ka istraživanjem nasledio upravo od majke. Srećom, otac je bio nadareni pisac i posedovao je veliku biblioteku, gde mladi, budući svetski naučnik, mogao da provodi sate čitajući i otkrivajući nove stvari.
Porodica se odselila u Gospić, te je Nikola svoje osnovno obrazovanje nastavio tamo 1862. godine. Prvi put je skrenuo pažnju na sebe kada su se za decu i meštane izvodile vatrogasne vežbe. Dogdila se nezgoda prilikom simulacije požara, kada crevo koje je bilo u reci nije htelo da povlači vodu. Niko nije znao u čemu je problem, dok svega sedmogodišnji Nikola nije ušao u vodu i otpušio kraj creva. Tada je slavljen kao heroj dana. Sa 17 godina je završio srednje obrazovanje i po povratku kući razboleo se od kolere. Sa ovom bolešću se borio čitavih devet meseci i, dok je bolovao, uspeo je da ubedi oca da ga upiše na studije tehnike.
Kada je u Gracu upisao studije, javila mu se navika da spava svega četiri sata, a da ostatak vremena provede u učenju. Ispite je polagao sa najvišim ocenama, ali su se profesori pored divljenja, veoma brinuli. Poslali su pismo njegovom ocu da ga ispiše ukuliko ne želi da mu sin "strada zbog prekomernog rada". Nakon što je dva puta odbijen za stipendiju, Nikola napušta školovanje i prekida kontakt sa svim bližnjima. Niko nije znao gde je, čak su verovali da se udavio u reci. U međuvremenu, Nikola se zaposlio kod jednog inženjera i predao se kockanju. Otac ga je našao nakon šest meseci i uspeo da ga vrati kući.
U svojoj autobiografiji je naveo da je bio svestan talenta koji ima i da je imao sposobnost da u svojoj glavi osmisli precizan nacrt izuma i pre bilo kog pokušaja realizacije. Tako mu se, šetajući u Budimpeštanskom parku, javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora. Dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog "Fausta", iznenada je počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.
Zaposlio se u Edisonovoj kompaniju i Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora.Tako je krajem 1883. godine i nastao ovaj izum naizmeničnih struja. Godine 1886. u Njujorku osniva svoju kompaniju, "Tesla električno osvetljenje i proizvodnja", gde su se izrodile dalje ideje, kao što je rad sa, kasnije nazvanim, iks-zracima. Kada je dobio državljanstvo, Nikola je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage.
Ubrzo počinje da obilazi svet i drži predavanja inženjerima na cenjenim univerzitetima. Na jednom od ovih putovanja zatiče ga telegram u kome su ga obavestili da mu majka umire. Požurio je u Gospić i uz reči :"Stigao si Nidžo, ponose moj", njegova majka se oprašta od njega.
Nakon teškog perioda, Tesla se vraća u radionicu. Izumi su se nizali, kao i priznanja i nagrade, a ubrzo je dobijao i svetske izložbe svojih ideja. Nakon što je izbio rat, 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja.
Te večeri je izrečena misao da, kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik i koji je preuzeo njegovu ideju. Edison je na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.
Veliki um o ženama i feminizmu
Godine 1924. izašao je jedan intervju sa Nikolom Teslom, u kome je govorio o ženama i feminizmu. Svet nije bio samo u čudu šta se izrodilo iz uma ovog naučnika, već i to što se nikada nije ženio, niti imao ljubav za koju se znalo, barem ne tada.
- Oduvek sam smatrao da žena poseduje te nežne i suptilne kvalitete uma i duše, koje su je u tim aspektima činile daleko superiornijim od muškaraca. Stavljao sam ženu na pijedestal i u tim nekim osobinama cenio sam je daleko više od muškaraca.
Divio sam se u podnožju kreature koju sam uzdigao na te visine, i kao svaki pravi obožavalac, osećao sam se nedovoljno vrednim za objekat svog obožavanja. Ali ovo je sve bilo nekad. Sada, ova žena nežnog glasa koju sam obožavao je nestala. Na njeno mesto došla je žena koja misli da je njen glavni uspeh u životu da bude što više kao muškarac - u oblačenju, u ponašanju, u sportu i dostignućima bilo koje vrste. Praktično, sva velika dostignuća čoveka do sada su bila inspirisana ljubavlju i posvećenošću prema ženama - govorio je naučnik, nastavljajući:
- Muškarac je težio velikim stvarima samo zato što je neka žena verovala u njega, zato što je želeo da zadobije njeno divljenje i poštovanje. Iz ovih razloga, on se borio za nju i rizikovao svoj život, iznova i iznova. Ženska nezavisnost i umeće da dobije ono što želi u biznis svetu narušavaju muški nezavisni duh. Stara vatra koju je on nekada osećao kada uradi nešto što će izazvati žensku odanost, danas se pretvara u pepeo. Deluje mi da i same žene nisu preterano srećne u ovoj novonastaloj slobodi. Pitanje koje se prirodno postavlja je da li su same žene tu pobednici ili gubitnici. Ne posmatram ovo pitanje samo sa muške strane, razmišljam o ženskoj strani toga. Žensko nezadovoljstvo čini današnji život mnogo stresnijim. Ljudi koji su nezadovoljni jer ne uspevaju da postignu stvari koje su van razmera njihovih prirodnih mogućnosti i talenata – sve je to jedna veoma loša pojava za svet u celini. Nezadovoljstvo pravi čudake i neprirodne ljude.
Istorija nam je dala mnoštvo primera predivnog uticaja nekih neobičnih žena. Među njima su bile i majke velikih ljudi. Ali njihov uticaj nije bio u nekakvoj rešenosti da budu bolje od muškarca ili da se takmiče sa njim.
Moć prave žene je toliko velika da mislim da, kada bi se pojavila jedna prelepa žena – a kad kažem prelepa, mislim na prelepu u duši, ponašanju i mislima, nešto kao boginja – kada bi se jedna takva odjednom pojavila negde na Zemlji, ona bi mogla da vlada celim svetom. Njeno vođstvo bi bilo univerzalno prihvaćeno - opisao je Tesla, prenosi "Politika.rs"
Platonska ljubav sa ženom dobrog prijatelja
Mnogi su sumnjali da je Nikola bio samotnjački orijentisan i da ga žene nisu privlačile nimalo. Međutim, dok nije sasvim odlučio da se posveti nauci, imao je neke trenutke zaljubljenosti. Navode da je taj slučaj poput njegovog odnosa sa vinom. Voleo ga je, ali je jednog momenta rekao da ne želi više da ga pije. Naručivao ga je, ali ga nikada više nije okusio, iako ga je voleo.
Nikola je po rečima Ane Atanasković, koja je pisala o njegovom odnosu sa ženama, bio jedan džentlmen. Nežan i pažljiv, sa dozom humora, naučnik je voleo da ima i žene kao prijateljice i vrlo ih je poštovao. Ipak, žena koja se posebno istakla jeste Ketrin Džonson, supruga njegovog poznatog prijatelja i pesnika Roberta Džonsona. Ovaj bračni par je bio veoma blizak sa Nikolom i često su se sastajali u njihovom domu. Ipak, Ana navodi da je zanimljiva pisma Ketrin slala Tesli, bez obzira na "nemoguću" ljubav. Često je govorila naučniku da ga ceni i da mu se divi. Poznanici su govorili da je jedino ona mogla da emotivno priđe velikom naučniku, a Tesla se držao na distanci sa njom i sve je kroz šalu prihvatao. Razume ju je, kao i ona njega i vrlo mu je bila značajna podrška.
O njenoj opsesiji govori i to, da je na samrti rekla suprugu samo jedno - da se brine o Tesli, kako navodi "Nportal.rs"
Čudna opsesija brojem tri i smrt usamljenog naučnika
Već se u njegovim kasnijim godinama sumnjalo da je počeo da "ludi", jer mu se javila opsesija sa brojem tri. To se smatralo "bizarnim" detaljima, jer mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu ili bi zahtevao da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka. Ovo je delom uticalo na ugled velikog uma.
Sedmog januara 1943. godine Nikola Tesla umire od srčanog udara u apartmanu u Njujorku. Održan je posmrtni obred, koji je ispratio masovan broj ljudi, među kojima su i njegovi najbliži. Veliki virtuoz, violinista Zlatko Baloković je na violini ispratio svog prijatelja, pre nego što je kremiran.
Nikola Tesla ostao je upamćen kao čovek koji je izumeo 20. vek, prenosi "Wikipedia.org".
(Ona.rs)