Citati i misli Laze Lazarevića: Pravnik, lekar i književnik, a iznad svega zaljubljenik u tradiciju

"Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanjem”"

Iako je bio i pravnik, on se u srpsku istoriju upisao kao lekar i književnik.

Pored toga što je po njemu ime dobila Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Beogradu i u Padinskoj Skeli, dr Laza Lazarević ostao je upamćen po besmrtnom stilu pisanja u kojem misli i rečenice teku, bez ijedne suvišne reči, bez ijedne nepotrebne intervencije.

Preporučujemo

Dr Lazarević je počeo da se bavi pisanjem tek kao zreo čovek, nakon što je završio Pravni fakultet u Beogradu i Medicinski u Berlinu, i pošto je 1881. godine postao prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu,

Kod njega se javila ljubav prema prošlošću, te je u borbi između tradicionalne misli i nove i kosmopolitske, izabrao tradiciju, "zaražen" književnošću ruskih književnih velikana poput Turgenjeva i Gogolja od kojih je učio veštinu izraza i komponovanja.

Lazarević je, prema pisanju "Vikipedije", književni posao shvatio ozbiljno i savesno, jer je bio svestan da je tadašnjoj srpskoj pripoveci nedostajala umetnička forma, a ne inspiracija. U svom poduhvatu je zaista i uspeo, podigavši srpsku pripovetku na evropski umetnički nivo.

To i ne čudi, s obzirom na to da je njegov otac bio pretplaćen na skoro sve knjige koje štampane tokom njegovog odrastanja, pa je Lazarević već u ranom detinjstvu imao priliku da se upozna i zavoli književnost.

Sam je pripadao piscima realizma, i smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke koje je objavljivao uglavnom u časopisima. Za života je objavio je samo jednu knjigu pod nazivom „Šest pripovedaka“.

Iza Lazarevića su ostale pripovetke "Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Vetar“ i „On zna sve“. Veoma ličnu pripovetku „Švabica“ nije objavio jer je bila suviše lična, ali je i ona ugledala svetlo dana sedam godina nakon piščeve smrti, na današnji dan (10. januar) 1891. godine.

Njegova dela usmerena su na idealizaciju i veličanje patrijarhalnog sveta i porodičnih odnosa u kojima se žrtvuje sve, pa čak i sopstvena sreća, a među njima je i jedina koja nema čuveni Lazarevićem optimistički obrt - "Sve će to narod pozlatiti".

Iza književnika su ostali još i fragmenti pripovedaka objavljeni nakon njegove smrti („Na selo“, „Tešan“ i „Sekcija“), kao i niz citata koje prenose piščevu nežnu i perceptivnu prirodu.

"Ispijene u licu, oči upale pa gledaju strahovito uplašeno."

"Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanjem”. Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vučenju ima predosećanje da će dobiti, i nikad se ne čudi po svršenom vučenju kako ga je prevarilo to predosećanje. A udari li samo jednom i na njega slepa sreća, on ceo svet uverava da je znao da će dobiti, jer mu se sve baš tako činilo i nikako drukčije."

"Noć je bila u boga divota. Nebo se sija, mesec sjaji, zrak svež - nigde se ništa ne miče."

"Ja od svoga srca ne načinih čelik kad je ono mekše od pamuka."

"Sve je svršeno, - ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo i podavljeni ptičići. Lanci su mi skinuti, ali ruke su mi uzete."

"Bože moj, kako su bile velike naše matere! One su imale praosnovne, čvrste, proste principe koji su ispisani u svakom bukvaru, a držale su ih visoko, s pouzdanjem i malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobroga sokola. Nije bilo nikakvog pitanja ni zadatka života, ma kako on bio težak, a da ga one odmah lako i prosto ne reše. Nad apsolutnim teškoćama uzdizale su se svojim visokim i istinskim religioznim osećanjem.!"

"Tada se iz njegovog, kao staklo mrtvog oka otkači atom ledenog očajanja i kao lavina padaše sve silnije i ogromnije naniže."

"Sav svet je ona, i ona sav svet."

(Ona.rs)