Šta je nekada vojska predstavljala muškarcima, a šta danas: "Ako nije služio vojsku, nije mogao da se oženi"

Da li je ona menjala ulogu majke nekadašnjim punoletnicima?

Nekada je prekretnica u životu muškarca bila upravo vojska. Sa 18 godina, kada osoba postaje punoletna, bila je obaveza služenja vojnog roka. Iako se to nekada pomeralo zbog školovanja, retko koji muškarac danas u Srbiji, koji je stariji od 35 godina nije služio vojni rok.

Danas to nije norma, i uglavnom je nešto što zvuči odbojno mladima, jer je asocijacija na pripreme za neka nepoželjna, ratna vremena. Međutim, to je daleko od jedine svrhe koju je ona imala za ulogu u životu jednog muškarca.

Preporučujemo

Mnoge stvari su se upravo učile u tom vojnom roku, a pre svega se to odnosi na disciplinu. Sigurno ste čuli za čuvenu izjavu: "Red, rad i disciplina", to je otprilike suština ovog roka. U tom dobu, mladići se odvajaju po prvi put iz "toplog gnezda" roditelja i odlaze da spoznaju i usvoje radne navike, koje ih na neki način osposobljava za život dalje.

Pakovanje garderobe do savršenstva, zategnut krevet i svaka stvar na mestu, samo su neke od obaveza koje su čekale mladiće u vojsci.

Da li je vojska menjala ulogu majke muškarcima i kako se njen izostanak danas oseća, pitali smo psihologa Zorana Musterovića.

- Vojska je bila prestanak učešća oca i majke u životu mlade osobe. Vojska je bila vreme "bačenosti u svet odraslih", koji im je bio poznat, ali su bili sa jednom ili dve noge u "zagrljaju" roditelja.

Imajući u vidu da se sa odsluživanjem vojske dobijala i neka potvrda muškosti i osobe koja može izaći na kraj sa zadacima i iskušenjima koje prevazilazi svakodnevni život, to se i u civilnom životu smatrao plus i preporuka za osobu koja je dostojna i za druge životne funkcije, kao što su brak, deca, odgovorno mesto u društvu... Izostanak odsluženja vojske, nosio je sve suprotno od navedenog.

Vojni rok je svakako mogao da ubrza separaciju od roditelja i statusa zaštićenosti i olakša osamostaljivanje i stvaranje poverenja u sopstvene snage, ali i neprpremljenost za ovu promenu stausa od zavisnog ka nezavisnom, znalo je da oteža i mladu osobu ostavi ranjivom i odloži joj ovakav proces. Uglavnom se doživljavalo kao izazov i obaveza koja se ne izbegava po bilo koju cenu, što je olakšavalo taj period psihološke prekompozicije.

Tačno je da su mnogi imali problem ukoliko nisu odslužili vojni rok, pa u kozervativnijim sredinama, pre svega ruralnim, gubili su status muške figure - govori psiholog.

Ipak, danas nećete čuti za slučaj da se neko nije oženio jer nije služio vojni rok, ali su se u prošlosti dešavale i takve situacije.

Kako se danas primećuje izostanak obaveznog vojnog roka? 

- Situacija je takva kod nas, da mladi ljudi nastoje da ostanu kod roditelja i nakon završetka škole i zapošljavanja, što je posledica i objektivnih, materijalnih mogućnosti, ali i subjektivnih - psiholoških-separacionih problema.

Mladi ljudi nemaju dovoljno impulsa, poverenja u sebe i spremnosti na izazov, a što je ranije odsluženje vojske omogućavalo. Bira se komfor, sigurnost a ne neizvesnost, borba i život po svojim izborima, a ne inercija ranijeg sitema - porodičnog - navodi Zoran Musterović, psiholog.

(Ona.rs)